Nastavak dijaloga Srbije i Kosova u četvrtak u Briselu otvorilo je mnoga nova pitanja - od samih tema o kojima će se razgovarati, do sopstvenih problema sa kojima predstavnici Beograda i Prištine dolaze na dijalog.
Posle dve prošlonedeljne video konferencije Beograda i Prištine uz učešće predstavnika Nemačke, Francuske i same Evropske unije, dijalog Srbije i Kosova se nastavlja u Briselu, a kako smatra koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, pozicija Srbije je malo teža nego do sada i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću neće biti lako u četvrtak, kada se nastavljaju razgovori:
"U jučerašnjem intervjuu za jednu nacionalnu televiziju, predsednik Vućić je napomenuo da će se pregovarati u četvrtak o temama izbeglica, o pitanjima nestalih i o pitanjima ekonomije. Tako da iz tih naznaka, i iz nekih drugih medijskih izjava možemo zaključiti da će se ići na to da se postignu neki opipljivi rezultati u nekom kratkom roku, naročito sada kada nema još Vlade Srbije, dok se ne formira Vlada Srbije, a da će se za ozbiljnijim političkim pregovorima započeti negde tkom jeseni", ističe Mijačić.
Sa druge strane, bivši direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milivoje Mihajlović smatra da ni jednoj, ni drugoj strani neće biti lako i da obe delegacije dolaze u Brisel na nastavak dijaloga sa svojim bremenom problema:
"Prištinska delegacija ima problem što nema snagu u parlamentu koja može da iznese nekakav kompromisni dogovor, i zato je Hoti krenuo sa potpuno maksimalističkom platformom. Što se beogradske delegacije tiče Vučić ima taj komoditet jer u parlamentu ima 190 poslanika. Verovatno će imati potpuno homogen parlament kada je to u pitanju. Međutim, ima proteste na ulici koji su krenuli od toga da se narod protivi tom uvođenju policijskog sata, ali posle pola sata se to pretvotilo u protest o Kosovu. Dakle, on nije pripremio Srbiju za neko kompromisno rešenje", kaže u razgovoru za Glas Amerike Mihajlović.
Prema oceni Mihajlovića dijalog je do sada bio klinički mrtav, sada je stavljen na respirator i videćemo šta će da se desi:
"Ovu priču vodi Nemačka. Nemačka hoće da uzme primat, da uzme taj volan kojim je Grenel krenuo da vodi dijalog. Nemačka hoće politički deo dijaloga, jer Nemačka je Evropska unija. Nemačka ima moć, ima ineteres verovatno veliki na Kosovu i oko Kosova. Pri tome, Nemačka je zemlja koja je jedna od prvih koja je priznala nezavisnost Kosova i tu ćemo imati dosta problema. Bojim se da će se sada ući u fazu kada će se odlučivati da li smo 'džabe krečili' u Briselu u dosadašnjem delu dijaloga i da li će sve da krene iz početka, ili će da se seti neko i da kaže - ok, da vidimo šta je to dobro što smo dogovorili u Briselu, da li je to ispunjeno, pa da nastavimo tu vrstu dogovora. Ako se insistira samo na statusu mislim da od dogovora nema ništa", ističe Mihajlović.
Dragiša Mijačić smatra da je nakon nekakvog početnog uspeha Amerika sada ispala iz igre oko Kosova, s obzirom da se čini da je svima jasno da nekakav veliki uspeh između Srbije i Kosova ne može da se postigne do američkih izbora:
"Amerika je odigrala ključnu ulogu za povratak za pregovarački sto i samom njenom inicijativom da se ukinu takse otvorila su se vrata daljim pregovorima, što je jedan odličan rezultat. Ono što je zaista interesantno je da se poslednjih dana je da se Amerika povukla iz celog procesa pregovora, što može da se tumači na dva načina. Ili da nije i mala dovoljno dobar krizni menadžmenti dugoročnu strategiju kako da dođe do rešenja između Kosova i Srbije, to jest da ispregovara rešenje, bilo da je ono ekonomsko ili političko. Ili je svojim postupkom Amerika želela da ostavi malo više prostora Evropskoj uniji da nastavi sa samim pregovorima."
Normalizacija ili priznanje?
S obzirom na to da je kosovski premijer Avdulah Hoti kao jednu od tema dijaloga istakao međusobno priznanje Srbije i Kosova, ostaje pitanje da li se normalizacija odnosa Beograda i Prištine može smatrati i priznanjem, ili samo kao korak ka priznanju:
"Svakako se očekuje od Srbije da se normalizuju odnosi, ali ukoliko Srbija želi da uđe u EU najverovatnije će morati da prizna Kosovo. Tako da tu ima dosta i nekog tog diplomatskog rečnika u tim izjavama. Da li je moguća normalizacija bez priznanja ili nije - ostaje da se vidi u ovom pregovaračkom procesu. Pre svega u nekoj konstruktivnosti gospodina Lajčaka (specijalnog izaslanika EU za dijalog Srbije i Kosova), kako će on izneti taj proces i šta će on podrazumevati na kraju", kaže Dragiša Mijačić.
"Evropa mora da nađe način kako će Albance da vrati u realnost. Jer, to što će čak možda neko nekada i u Beogradu reći - neka budu nezavisni, to ne znači da će Savet bezbednosti UN to potvrditi. Jer tamo nije borba između Srbije i Kosova, nego se svako od njih bori protiv svojih separatizama i svako se od njih bori za svoje interese", smatra Mihajlović.
Na kraju, na pitanje da li situacija u Srbiji i protesti koji već danima traju u Beogradu i mnogim drugim gradovima otežavaju poziciju Aleksandra Vućića pred nastavak dijaloga u Briselu, Dragiša Mijačić kaže da će protesti imati u velikoj meri uticaj na Vučića i da je to još jedan od pritisaka sa kojima će on morati da se nosi:
"Sa druge strane, on ima stabilnu većinu u parlamentu, ima stabilnu većinu u budućoj Vladi. Ja iskreno mislim da će ovo biti jako teški pregovori, kompleksni pre svega zbog tih nekih eksternih uslova i odnosa između globalnih sila, ali takođe i na unutrašnjem planu tek će nas čekati nemiri. Jer verujem da određenim unutrašnjim krugovima u Srbiji svakako ne pogoduje potpisivanje bilo kakvog rešenja", smatra Mijačić.
