U vreme potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine Aleksandar Vučić je bio „dečko koji obećava“, a danas je „dečko koji ne izvršava“, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i dodao da predsednik Srbije „još nije otpisan kao Boris Tadić, ali je u sličnoj poziciji i ima još neko vreme“.
Na pitanje da li se i u kojoj meri stav Evropske unije prema predsedniku Srbije razlikuje u odnosu na 2013. godinu kada je potpisan Briselski sporazum, on je u serijalu razgovora Kvaka 23 odgovorio da se sada postavlja pitanje „poverenja i kredibiliteta“.
Janjić je rekao da su „sumnje počele, iako još nije odlučeno da je to „brod sa koga treba pobeći“.
Primetio je da „oni koji su najviše investirali u Vučića“, poput nemačkih narodnjaka, Britanaca i Amerikanaca, već sada aktiviraju svoje mehanizme „stavljanja do znanja da mora stvari da menja ili će oni menjati njega“.
Povodom nastavka dijaloga Beograda i Prištine, on je ipak primetio pozitivnu promenu u odnosu na prethodne susrete te vrste, jer ona sada uključuje „osnovne informacije“ sa sastanka, a isključuje „emocije i smatranja o pitanjima neke daleke budućnosti“.
On procenjuje da su „možda nešto u međuvremenu naučili od Ričarda Grenela", a to je da pokušaju sa „win-win“ pozicijom, umesto sa pričama „mora nešto da se izgubi, da bi onaj dobio i obrnuto“.
Govoreći o temama koje su otvorene u Briselu, Janjić je konstatovao da one „ne mogu da se reše ako nema političkog dogovora, ali da, pre svega, ne mogu da se reše „ako pregovarači nemaju viziju“.
On obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine vidi kao „drugi talas, a ne novi pik, prvog talasa“, mada napominje da „nije reč o dva različita procesa, već o kontinuitetu“. Janjić ocenjuje da će situacija biti jasnija posle formiranja nove Vlade Srbije.
"I Amerika i Rusija prisutne u dijalogu"
Upitan da li će se stvari oko Kosova rešavati mimo Beograda ukoliko Srbija ne prihvati pravno obavezujući sporazum ili ne dopusti članstvo Kosova u UN, Janjić je odgovorio da će „pravno obavezujući sporazum, šta god to značilo, biti na kraju prihvaćen“. On smatra da će pravna obaveznost tog sporazuma značiti „menjanje unutrašnjih regulativa“.
Kako je poručio, „ako Srbija želi da napreduje, ne bi trebalo da radi ono što je Vučić radio od 2016. godine sa idejom razmene teritorija, kojom je zapravo ohrabrio stav o priznanju“, a istovremeno „bodrio snagu argumenata Nemačke o modelu dve Nemačke“.
„Moja briga je sada da se nemačka politička scena ne okrene protiv nas“, upozorio je Janjić, argumentujući to strahovanjem „da Vučićevi lobisti i dalje pričaju o podelama“.
Prema njegovom mišljenju, vlast u Srbiji trebalo bi da stavi do znanja „da je reč o dugom procesu, ali da problemi mogu brzo da se rešavaju kroz „priznanje realnosti Kosova, odustajanje od terminoligije tzv. država ili Priština“ i prihvatanje činjenice da je reč o "Republici Kosovo".
Kako je razjasnio, u nju ne šaljemo ambasadora, ali sa njom normalizujemo odnose u dva koraka, s tim što je drugi korak potpuno priznanje, koje bi trebalo ostaviti za budućnost, dok bi u medjuvremenu skinuli sa vrata sve ostale međusobne probleme.
Uprkos otkazivanju sastanka u Vašingtonu, Janjić tvrdi da je Amerika veoma prisutna, što se vidi i na osnovu susreta (specijalnog izaslanika EU za dijalog) Miroslava Lajčaka sa (specijalnim predstavnikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan) Metjuom Palmerom uoči skupa u Briselu.
On je podsetio da su i Rusi su prisutni i obavešteni, jer je Lajčak posetio i Moskvu, ali je visokom evropskom predstavniku za spoljnu politiku i glavnom pregovaraču EU zamerio što se „svima udvaraju“.
Oni dolaze iz država koje nisu priznale Kosovo i „trebalo bi da se drže Rezolucije iz 2011. i da Rezoluciju 1244 ostave po strani“, rekao je Janjić.
