Ukrajina je odbacila prekid vatre ili davanje ustupaka Moskvi, Rusija je intenzivirala ofanzivu u istočnom regionu Donbasa i prestala da daje gas Finskoj, a poljski predsednik Andžej Duda sprema se da se obrati ukrajinskom parlamentu.
Nakon što je okončala višenedeljni otpor poslednjih ukrajinskih boraca u strateškom jugoistočnom gradu Marijupolju, Rusija vodi veliku ofanzivu u Lugansku, jednoj od dve pokrajine u Donbasu.
Separatisti koje podržava Rusija od ranije kontrolišu delove teritorije u Lugansku i susednoj oblasti Donjeck pre invazije 24. februara, ali Moskva želi da zauzme poslednje preostale delove teritorije u Donbasu, koji su još pod kontrolom Ukrajine.
"Situacija u Donbasu je izuzetno teška", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom obraćanju.
Ruska vojska je pokušavala da napadne gradove Slavjansk i Sijerodonjeck, ali su ukrajinske snage zadržavale napredovanje, rekao je on.
Savetnik Zelenskog Mihail Podoljak odbacio je mogućnost pristanka na prekid vatre i rekao da Kijev neće prihvatiti nikakav sporazum sa Moskvom koji uključuje ustupanje teritorije. Pravljenje ustupaka bi se vratilo u lice Ukrajini jer bi Rusija uzvratila jače nakon bilo kakvog prekida borbi, rekao je on.
"Rat se neće zaustaviti (nakon ustupaka). Samo će biti stavljen 'na pauzu' na neko vreme", rekao je Podoljak, vodeći ukrajinski pregovarač, u intervjuu Rojtersu u dobro čuvanoj predsedničkoj kancelariji.
"Oni će krenuti u novu ofanzivu, još krvaviju i obimniju".
Nedavni pozivi na hitan prekid vatre stigli su od američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina i italijanskog premijera Marija Dragija.
Završetak borbi u Mariupolju, najvećem gradu koji je Rusija zauzela, donosi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu retku pobedu posle niza neuspeha u skoro tri meseca borbi.
Poslednje ukrajinske snage sakrile su ogromnu čeličanu Azovstal u Marijupolju predale su se u petak, saopštila je Rusija.
Potpuna kontrola nad Marijupoljom daje Rusiji komandu nad kopnenim putem koji povezuje poluostrvo Krim, koje je Moskva zauzela 2014, sa kopnenom Rusijom i oblastima istočne Ukrajine koje drže proruski separatisti.
Ukrajinske snage u oblastima Luganska i Donjecka koje kontrolišu separatisti saopštile su u subotu da su odbile devet napada i uništile pet tenkova i 10 drugih oklopnih vozila u prethodna 24 sata.
Ruske snage su koristile avione, artiljeriju, tenkove, rakete, minobacače i projektile duž cele linije fronta za napad na civilne strukture i stambena naselja, naveli su Ukrajinci u objavi na Fejsbuku. Najmanje sedam ljudi je ubijeno u regionu Donjecka, rekli su oni.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da Rusija u toj ofanzivi raspoređuje svoja vozila za podršku tenkovima BMP-T "Terminator".
Međutim, sa samo 10 raspoloživih za jedinicu koja je već pretrpela velike gubitke u neuspelom pokušaju na Kijev, prema oceni ministarstva, malo je verovatno da će oni imati značajan uticaj.
Ruske trupe uništile su most na reci Severski Donjec između Severodonjecka i Lisičanska, rekao je regionalni guverner Luganska Sergej Gajdaj.
Borbe su se vodile na periferiji Severodonjecka od jutra do noći, rekao je on u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.
Severodonjeck i njegov "grad blizanac" Lisičansk preko reke Severski Donjec čine istočni deo džepa pod kontrolom Ukrajine koji Rusija pokušava da pregazi od sredine aprila nakon što nije uspela da zauzme Kijev.
Spor u vezi sa gasom
Ruska državna gasna kompanija Gazprom saopštila je da je zaustavila izvoz gasa u Finsku, koja je odbila zahteve Moskve da plaća ruski gas u rubljama nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije zbog invazije.
Finska i Švedska su u sredu podnele zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO-a.
Finski državni veletrgovac gasom Gasum, finska vlada i pojedinačne kompanije koje koriste gas u Finskoj saopštili su da su spremni za zatvaranje ruskih tokova.
Većina evropskih ugovora o snabdevanju denominirana je u evrima ili dolarima. Moskva je prošlog meseca prekinula gas Bugarskoj i Poljskoj nakon što su odbile da ispoštuju nove uslove.
Zapadne zemlje su takođe pojačale isporuke oružja Ukrajini. Kijev je u subotu dobio još jedan ogroman podsticaj kada je američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon o obezbeđivanju skoro 40 milijardi dolara vojne, ekonomske i humanitarne pomoći.
Moskva kaže da sankcije Zapada, zajedno sa isporukom oružja Kijevu, predstavljaju "proksi rat" Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Hiljade ljudi u Ukrajini je ubijeno u ratu u kom su raseljeni milioni, a gradovi uništeni.
Zelenski je rekao da je istakao važnost dodatnih sankcija Rusiji i deblokade ukrajinskih luka u razgovoru sa Dragijem u subotu.
Duda, koji se sastao sa Zelenskim u Kijevu prošlog meseca, prvi je strani lider koji će se lično obratiti parlamentu od invazije, saopštila je njegova kancelarija.
