Finansijski lideri G7 saglasili su se u petak da izdvoje novu pomoć za Ukrajinu od 9,5 milijardi dolara i obećali dovoljno novca da se spreči kolaps već razorene ukrajinske ekonomije, dok se zemlja bori protiv ruske agresije.
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Sjedinjenih Država, Japana, Kanade, Britanije, Nemačke, Francuske i Italije saopštili su da će podrška za Ukrajinu u ovoj godini do sada biti 19,8 milijardi dolara. Nemačko ministasrtvo finansija pojasnilo je da ukupna suma obuhvata 10,3 milijarde koje su već obećane ili raspodeljene.
Kada je reč o novim finansijskim sredsstvima, SAD će obezbediti 7,5 milijardi u grantovima, Nemačka milijardu, dok će preostalu milijardu finansirati ostale zemlje iz G7 kroz grantove i zajmove, navelo je nemačko ministarstvo.
"Bićemo uz Ukrajinu tokom ovog rata i posle toga i spremni smo da uradimo više kada to bude potrebno", navodi se u saopštenju G7 na kraju dvodnevnog sastanka blizu nemačkog grada Bona.
Ukrajina procenjuje da joj je potrebno 5 milijardi dolara mesečno da isplaćuje zarade državnim službenicima i finansira rad državne uprave uprkos dnevnom razaranju u napadima ruskih snaga.
Evropska unija takođe planira da ponudi 9 milijardi eura zajmova Ukrajini, a Evropska banka za rekontrukciju i razvoj i Međunarodna finansijska korporacija još 3, 4 milijarde.
G7 je takođe zatražio da se podrži dugoročni oporavak i obnova Ukrajine, uz ocenu da je reč o "masovnim zajedničkim naporima" koji će morati da se koordinišu.
Ekonomisti procenjuju da će obnova Ukrajine koštati od 500 milijardi do 2 hiljade milijardi eura, u zavisnosti od toga koliko sukob bude trajao i koliki bude obim pričinjene štete.
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je na konferenciji za novinare posle sastanka G7 da se raspravljalo i o mogućnosti zaplene ruske imovine da bi se finansirala obnova Ukrajine, ali da još nije donesen zaključak o tom pitanju.
"Reč je o opciji koju bi i dalje trebalo pomno razmotriti", naglasio je Lindner.
G7 je takođe razmatrao predloge da se smanje ruski prihodi od izvoza energenata, kao što su fazni embargo koji je predložila Evropska unija, zatim formiranje saveza kupaca da se ograniče cene ruske sirove nafte, te uvođenje tarifa na taj energent.
Poslednje su predložili američki zvaničnici da bi se ograničio profit Moskve, dok bi se istovremeno zadržale ruske zalihe sirove nafte na tržištu da bi se izbegao skok cena.
"Još ništa nije utvrđeno kao jasna strategija", rekla je američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.
Na sastanku se razgovaralo i o globalnom skoku inflacije pogoršanom ratom u Ukrajini, što je takođe dovelo do značajnoj usporavanja ekonomskog rasta i pojačalo strahovanja da bi moglo da dođe do stagflacije - kombinacije stalnog rasta cena i ekonomske stagnacije - fenomena iz 1970-tih.
Lindner je rekao da je inflacija ogroman rizik i da mora brzo da se spusti ka nivou od 2 odsto. U saopštenju G7 navodi se da će kamatne stope da rastu, ali na način kojim se ne bi uništio ekonomski rast.
