Rusija je u utorak saopštila da zabranjuje pristup informacijama unutar Rusije 81 mediju iz Evropske unije — uključujući Agenciju Frans pres i Politiko — u znak odmazde za sličnu zabranu EU za nekoliko ruskih medija.
Evropska unija je u maju saopštila da obustavlja distribuciju, kako je opisala, četiri "propagandne mreže povezane s Kremljom", oduzimajući im prava na emitovanje unutar bloka.
Tada je rečeno da se zabrana odnosi na Glas Evrope, novinsku agenciju RIA i novine Izvestija i Rosijska gazeta.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova uzvratilo je u utorak, objavivši spisak od 81 medija iz 25 zemalja članica EU, kao i panevropskih medija, za čije emitovanje je rečeno da više neće biti dostupno na teritoriji Rusije.
Optužila je medije da "sistematski distribuiraju netačne informacije" o onome što Rusija naziva svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Francuska novinska Agencija Frans pres (AFP), austrijska državna TV kompanija ORF, irski emiter RTE, digitalno izdanje Politiko i španska novinska agencija EFE među medijima su koji su pogođenim tim potezom, zajedno sa mnogim drugim nacionalnim emiterima i novinama.
"Ruska Federacija je više puta na različitim nivoima upozoravala da politički motivisano uznemiravanje domaćih novinara i neopravdane zabrane ruskih medija u EU neće ostati bez odgovora", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
"Uprkos tome, Brisel i glavni gradovi zemalja bloka radije su išli putem eskalacije, primoravajući Moskvu da usvoji uzvratne i proporcionalne protivmere".
Rečeno je da će preispitati svoju zabranu ako EU ukine svoja ograničenja za RIA, Izvestiju i novine Rosiskaja Gazeta, koje je sve opisao kao ruske medije.
Vjačeslav Volodin, predsednik donjeg doma parlamenta Državne dume, rekao je u maju da je potez EU pokazao da Zapad odbija da prihvati bilo kakvu alternativnu tačku gledišta i da uništava slobodu govora.
"Neopravdana mera"
Ministarstvo spoljnih poslova Italije osudilo je u utorak odluku Rusije da zabrani pristup medijima, uključujući italijanske emitere Rai i La7 i novine La Republika i La Stampa.
"Žalimo zbog neopravdane mere preduzete protiv ovih italijanskih emitera i novina, koji su uvek pružali objektivne i nepristrasne informacije o sukobu u Ukrajini", saopštilo je ministarstvo.
AFP je odbio da komentariše, a RTE nije odmah odgovorio na zahtev za komentar o merama, najavljenom dan pre početka ruskog suđenja američkom novinaru Evanu Gerškoviću po optužbama za špijunažu.
Džamil Anderlini, glavni urednik Politika za Evropu, opisao je te mere kao "potpuno neprihvatljive" i rekao u saopštenju da "nije prvi put da se slobode štampe ograničavaju politički motivisanim napadima".
"Pozivamo na hitno ukidanje ovih ograničenja i nastavljamo da pozivamo na Evanovo momentalno puštanje na slobodu", napisao je on.
Prvi američki novinar koji je uhapšen zbog špijunskih optužbi u Rusiji od Hladnog rata pre više od tri decenije, Gerškovič, reporter Volstrit džurnala, negirao je da je špijun Centralne obaveštajne agencije (CIA). Žurnal kaže da je Gerškovič radio svoj posao i negira da je špijun.
Mnoge zapadne novinske organizacije povukle su osoblje iz Rusije nakon što je pokrenula punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. i ubrzo nakon toga donele zakone koji predviđaju duge zatvorske kazne za "diskreditaciju" oružanih snaga.
Ruski zvaničnici kažu da veliki broj zapadnih medija šire lažne, neodmerene priče o Rusiji i da zapadne medijske organizacije vode informativni rat.
