Novinari koji izveštavaju o predsedničkim izborima u SAD suočavaju se sa značajnim fizičkim i onlajn pretnjama, saopštila je organizacija za podršku medijima.
Podaci Međunarodne ženske medijske fondacije, ili IWMF, pokazuju da je pet meseci uoči izbora 5. novembra više od 37 odsto novinara već dobilo pretnje fizičkim nasiljem, a 30 odsto kaže da su im pretili onlajn. Podaci su iz ankete više od 350 lokalnih novinara koji su izveštavali o politici u osam saveznih država koje mogu da odluče izbore.
Ti novinari su učestvovali u radionicama o bezbednosti koje je organizovao IWMF. Glavni razlozi za zabrinutost u istraživanju bile su pretnje, napadi ili hapšenja na predizbornim skupovima ili protestima, pokazalo je istraživanje.
Druga tema je digitalno nasilje desničarskih ekstremističkih grupa, rekla je Nadin Hofman, zamenica izvršnog direktora IWMF-a.
„Skoro 40 procenata od preko 350 novinara koje smo ove godine obučili u SAD prijavilo je pretnje ili su doživeli fizičko nasilje, 30 odsto je prijavilo onlajn pretnje i napade, 27 odsto je bilo suočeno sa pretnjom sudom“, navela je Hofman u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Da bi pomogao redakcijama da se bolje pripreme za izveštavanje o izborima, IWMF je obezbedio obuku o bezbednosti u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Njujorku, Nevadi, Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Viskonsinu.
Organizacija veruje da šefovi redakcija treba da usade kulturu bezbednosti kako bi zaštitili svoje novinare, kao i frilensere od mnogih pretnji.
„Rizik nije isti za sve, a urednici moraju da vode otvorene i iskrene razgovore pre nego što pošalju svoje novinare na teren o tome kako najbolje da ublaže rizik sa kojim se suočavaju“, rekla je Hofman
„Na primer, novinari koji nisu beli, LGBTQI+ i žene mogu se suočiti sa većim rizikom od zastrašivanja oonlajn i van toga“, dodala je ona.
Podaci koje je objavio istraživački centar Pju u junu 2022. otkrili su da više od četvrtine crnih i novinara azijskog prekla, kao i oko petine latinoameričkih novinara kaže da su iskusili pretnje ili zastrašivanje koji se odnose na rasu ili etničku pripadnost.
„Verujem da sloboda medija zavisi od različitosti glasova i perspektiva, i moramo da ponudimo više podrške novinarima koji su najviše izloženi riziku da budu napadnuti na osnovu njihovog identiteta, kako bi bila veća verovatnoća da će ostati u profesiji“, rekla je Hofman .
Jačanje negativnih stavova prema medijima poslednjih godina dovelo je do toga da su ponuđene radionice o bezbednosti za novinare u SAD.
„Novinari se suočavaju sa pretnjama tokom cele godine, zbog čega je naša obuka neophodna“, rekla je Hofman. Ona je dodala da se IWMF pridružuje Komitetu novinara za slobodu štampe kako bi uključili predavanja o zakonskim pravima za novinare.
Organizacija koja prati slobodu štampe, koja od 2017. prikuplja podatke o hapšenjima, napadima i pretnjama novinarima u SAD, dokumentovala je porast pretnji medijima tokom izbora.
„Izborni period nije jedini kada se novinari suočavaju sa pretnjama u vezi sa profesijom, ali jača intenzitet pretnji poput fizičkog nasilja, pokušaja da se utiče i onlajn zastrašivanja tokom ovog perioda“, rekao je Harlo Holms, šef za digitalnu bezbednost u Fondaciji za slobodu štampe.
„Verujem da je gram prevencije bolji od pola kile leka, posebno kada je u pitanju bezbednost novinara“, dodao je Holms.
Novinarske ekipe treba da imaju plan ako situacija eskalira ili postane nasilna. Novinari bi takođe trebalo da pobrišu svoje podatke na mrežama kako bi bili sigurni da lični podaci nisu lako dostupni trolovima, rekao je Holms.
Hofman dodaje da se redakcije mogu bolje pripremiti jednostavnim merama kao što je sistem prijatelja za timove, plan komunikacije i prijavljivanje ekipa u dogovoreno vreme svojim urednicima kada su na potencijalno rizičnom zadatku kao što je pokrivanje protesta ili mitinga.
Naglašavajući rizik po mentalno zdravlje novinara, Hofman dalje sugeriše da bi redakcije trebalo ozbiljno da shvate traumu. Pokrivanje pucnjave u školama, građanskih nemira ili policijske brutalnosti uzima danak, rekla je ona.
