Samo zbog ovog razgovora koji sada vodimo, u Belorusiji bi mogli da me osude na 10 godina zatvora i u zatvoru ubiju, rekao je u razgovoru za Glas Amerike Andrej Gnjot, beloruski aktivista koji se bori protiv autoritarnog režima predsednika Aleksandra Lukašenka, a koga je Viši sud u Beogradu odlučio da izruči Belorusiji.
Gnjot (42) je uhapšen 30. oktobra 2023. godine na beogradskom aerodromu prilikom pokušaja da uđe u Srbiju, po crvenoj poternici Interpola koju je za njim izdao Lukašenkov režim, navodno zbog utaje poreza od oko 300.000 evra, za šta Gnjotov pravni tim tvrdi da je neosnovana i politička motivisana optužba.
On tvrdi da nije znao da se protiv njega u Belorusiji vodi postupak, da nikakav dokument s tim u vezi iz Belorusije nije dobio, a iz Beogada je nameravao da se vrati na Tajland. Međutim, završio je u pritvoru u glavnom gradu Srbije.
Sada tog aktivistu, koji je posle sedmomesečnog pritvora odlukom Apelacionog suda pušten u kućni pritvor, čeka izručenje zemlji koja jedina u Evropi i dalje ima smrtnu kaznu i u kojoj postoji niz zakona koji služe za borbu protiv slobodnih novinara i protivnika režima.
Zakoni protiv "ekstremista" i za "zaštitu ugleda Belorusije"
Iako se formalno tereti za utaju poreza, Gnjot veruje da su razlozi za njegov tretman od strane Belorusije druge prirode i da imaju veze sa kritikom režima Aleksandra Lukašenka.
U razgovoru za Glas Amerike, podseća da su u Belorusiji na snazi takozvani "zakoni protiv ekstremizma i kršenja ugleda Republike Belorusije" prema kojima su za "ekstremiste" proglašeni mnogi aktivisti nevladinih organizacija, oni koji se bore za ljudska prava, kritički nastrojeni novinari i novinari koji rade za strane medije, poput Radija Slobodna Evropa, BBC-a i slično.
Gnjot kaže da je osnovao organizaciju Slobodno udruženje sportista Belorusije, da se "bori protiv diktature" u sportu i šire u društvu. Prema njegovim rečima, ta organizacija uspela da izdejstvuje da Nacionalni olimpijski komitet Belorusije - na čijem je čelu bio Aleksandar Lukašenko, dok je potpredsednik bio njegov sin, koji je - kako navodi - "od 2020. vršio represiju nad sportistima zbog njihovih političkih uverenja" - izgubi finansiranje od 1,5 miliona evra godišnje od Međunarodnog olimpijskog komiteta, a da Lukašenko bude smenjen.
To je, kaže, izazvalo "ogroman bes kod Lukašenka".
Lukašenka je razgnevilo i to što je - kako Gnjot tvrdi - na inicijativu njegovog udruženja međunarodno prvenstvo u hokeju prebačeno iz glavnog grada Belorusije - Minska, u Rigu u Letoniji. To je, navodi Gnjot, Lukašenku uskratilo priliku za zaradu i promociju.
Zvanično, Međunarodna federacija u hokeju na ledu (IIHF) premestila je turnir iz Belorusije polovinom januara 2021, navodeći kao razlog brigu za bezbednost u vezi sa protestima, koji su se održavali zbog spornog reizbora predsednika Lukašenka prošle godine, kao i zbog načina na koji je bivša sovjetska republika reagovala na pandemiju kovida. Opozicione stranke takođe su zahtevale da se takmičenje pomeri, jer Lukašenko takve događaje koristi za propagandu, a istaknuti sponzori IIHF tada su se izjasnili da neće podržati prvenstvo, ukoliko se ne pronađe novi domaćin.
Sve su to razlozi zbog kojih mu, kako kaže Gnjot, preti dugogodišnji zatvor u Belorusiji, ili čak smrtna kazna ili smrt u zatvoru.
Gnjot takođe navodi primer poznate beloruske sportistkinje Aleksandre Hersmenja, koja je zbog tvdnji da su izbori na kojima je Lukašenko proglašen za pobednika bili neregularni - što je potvrdio i Evropski savet - u odustvu osuđena na 16 godina zatora. Hersmenja je takođe članica Gnjotovog Slobodnog udruženja sportista.
"Osuđena je samo zato što je članica ove organizacije. Možete onda zamisliti šta će se desiti meni, koji sam osnivač i otac te organizacije", pita Gnjot.
Saradnja za slobodnim medijima
Gnjot dalje kaže i da je volonterski delio svoje fotografije i video snimke sa protesta protiv Lukašenka sa Radijom Slobodna Evropa iz Praga, kao i informacije sa drugim slobodnim medijima.
"Svi ti mediji su po beloruskom zakonu 'ekstremistički' mediji. Prema tome, i ja sam 'ekstremista', takođe, samo zato što sam delio materijal sa tim medijima", smatra aktivista.
Nastavlja da Belorusija ima i zakon o zaštiti ugleda republike, prema kom svaka informacija o političkom, društvenom ili ekonomskom životu u Belorusiji, koja je različita od zvaničnog pogleda na stvari, "znači diskreditaciju ugleda Belorusije".
"Ako Lukašenko danas kaže da je u Belorusiji leto, a ja kažem da je zima - to je diskreditacija ugleda Belorusije", precizira on. "Sve što sam radio sa svojom organizacijom, čak i ovo što sada razgovaram sa vama - sve predstavlja diskreditaciju Republike Belorusije i predviđena je kazna od pet do sedam godina".
Na molbu da ponovi i precizira da li bi samo razgovor koji u tom trenutku vodi sa reporterom Glasa Amerike zaista bio dovoljan za zatvor, Gnjot naglašava:
"To ne bi bio zatvor. To bi bila smrtna kazna. Oni obično koriste sve krivične optužbe i sabiraju ih, tako da ako imate dva krivična dela po pet godina, to je 10 godina. A Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja ima smrtnu kaznu", kaže on podsećajući da bi mogao da bude gonjen zbog niza svojih aktivnosti. "To očekujem u Belorusiji".
Takođe, sve ono što je rekao pred sudom u Beogradu u Belorusiji bi moglo da bude uzeto kao priznanje:
"Prema tome, vrlo im je lako da me ubiju", zaključuje Gnjot i podvlači da je do sada u Belorusiji ubijeno oko 20 političkih protivnika sistema.
Gnjotov advokat: Srpski sud reagovao po automatizmu na crvenu Interpolovu poternicu
"Prema našem mišljenju, to što je iz Belorusije poslato našem sudu nije osnovano, ali naši sudovi postupaju po zakonu i onog časa kad je njima 'zasvetlela' crvena optužnica Interpola, odnosno potraga na međunarodnom nivou, oni su mu, logično - kao što bi uradili i za vas, i za mene, i za bilo koga - odredili ovde pritvor dok beloruski sud nije poslao tu dokumentaciju", izavio je za Glas Amerike advokat Filip Sofijanić.
Apelacion sud je, nastavlja, ukinuo već jednom presudu Višeg suda u Beogradu iz formalnog razloga, pošto Gnjot nije bio saslušan tokom postupka, osim kad mu je određen pritvor. Apelacioni sud je sada potvrdio da su ispunjeni uslovi za ekstradiciju, ali položaj Gnjota je bolji, jer je ukinut pritvor, odnosno zamenjen je kućnim pritvorom, tvrdi njegov branilac.
"Sada se nastavlja naša borba. Imamo tri dana za žalbu pa će Apelacioni sud ponovo odlučivati o njegovom slučaju", kaže Sofijanić i precizira da se na kraju - ako Apelacioni sud potvrdi odluku Višeg suda - samo čeka potpis ministra pravde.
Upitan da li je Gnjot tražio dobijanje azila, budući da Ustav i zakoni Srbije predviđaju obavezu da se pruži utočište stranim državljanima koji su izloženi progonu represivnih režima, Sofijanić kaže da su mu srpski branioci to savetovali, ali da zahtev još nije podneo.
Zakonom zabranjeno izručivanje stranaca kojima su ugroženi život ili sloboda
"Nijedno lice ne sme biti proterano ili vraćeno na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja", propisano je Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti koji je na snazi u Republici Srbiji.
"Nezavisno od stava 2. ovog člana, nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv svoje volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju", kaže se između ostalog u tekstu Zakona.
"Za ovih sedam meseci uspeli smo da sprečimo da bude isporučen i zamenili smo pritvor za kućni pritvor", zaključuje advokat za Glas Amerike i iznosi procenu da bi pravosnažna odluka mogla da bude doneta za mesec-mesec i po.
Srećko Đukić: Ko jednom uđe u zatvor u Belorusiji teško iz njega izlazi
Govoreći o slučaju beloruskog novinara Andreja Gnjota, bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić kaže da treba imati u vidu dve stvari, a prva je da u Srbiji postoji praksa da isporučuje građane zemljama koje ih traže, iako po međunarodnim konvencijama to ne bi trebalo i ne bi smela da radi.
„Bio je slučaj recimo sa Rusijom, bio je slučaj Turskom, slučaj sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, možda je bilo još po nekih slučajeva i možda ne samo po jednog građanina – Republika Srbija ih je isporučivala i to je naišlo na žestoke kritike odgovarajućih međunarodnih tela koja se bore za prava čoveka“, kaže Đukić u razgovoru za Glas Amerike.
Sa druge strane ovaj slučaj novinara Gnjota nije jedini slučaj - kako kaže Đukić, njemu su lično poznati slični slučajevi.
„Poznato mi je da u Belorusiji prema zvaničnim podacima međunarodnih tela koja prate stanje ljudskih prava postoji najveći broj političkih zatvorenika - negde između 1.500 i 2.000 političkih zatvorenika. To je cifra koje je prevazilazila i broj političkih zatvorenika u Sovjetskom Savezu. Prema podacima koje beloruska opozicija iznosi, a ona je sva van Belorusije - oni kažu da je taj broj političkih zatvorenika u Belorusiji bar dva puta veći i da ide do 4.500 političkih zatvorenika“, kaže Đukić i dodaje da je to zaista poražavajuća činjenica i da u svakoj zemlji koja iole drži do nekih normi u pogledu tretiranja čoveka takve stvari ne mogu da prođu nezapaženo i da mora da naiđe na neki otpor i određenu reakciju.
„Zaista je problem sa ljudskim pravima u Belorusiji, a posebno problem sa pravima ovih ljudi među kojima se nalazi Gnjot. Ja bih mogao da potvrdim da takvih slučajeva ima jako puno, i da su ti zatvori tamo - ko uđe tamo u taj sistem teško izlazi iz njega“.
Prema njegovom mišljenju ne bi bilo dobro da Srbija izruči Andreja Gnjota.
„Vlada Srbije morala bi da poštuje konvencije koje je prihvatila, da građane koji se nalaze u takvoj opasnosti da im prete žestoke kazne, pa čak i likvidacije u nekim zemljama, da bi ona morala da prestane sa tom praksom koju je do sada upražnjavala - ne samo u odnosu na građane Belorusije, već i odnosu na građane nekih drugih zemalja“.
Advokat Stojković: Sud u Beogradu se ne ponaša kao evropski sud
A beogradski advokat Čedomir Stojković smatra da je odluka o izručenju beloruskog novinara nepravedna odluka, da ona povređuje srpske zakone i da je antievropska.
„Sud je bio dužan da pročita izveštaje kredibilnih međunarodnih organizacija koje jasno ukazuju i dokazuju da Belorusija zloupotrebljava sistem Interpola da bi se domogla političkih protivnika koji su pobegli od surovosti beloruskog režima. Beogradski sud je odbio da čita te izveštaje i odbio je time da se ponaša kao evropski sud“, ističe Stojković u razgovoru za Glas Amerike i ocenjuje da na ovaj način srpski sudovi pokazuju da su por velikim uticajem Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina i da je sistem vrednosti koji postoji u Evropi hiljadama kilomatara daleko od Srbije.
Uz poziv međunarodnoj zajednici i zapadnim ambasadama da ukoliko odluka o izručenju Gnjota Belorusiji postane pravosnažna da izvrše pritisak na ministra pravde Srbije da ne dozvoli takvo izručenje, Stojković podseća da i po zakonima Srbije ne postoje uslovi za izručenje ovog novinara.
„Naš zakon zabranjuje izručenje ukoliko je ono posledica političke aktivnosti lica na koje se odnosi. Sud je tu pogrešio, međutim konačnu reč ima ministar i ja smatram da međunarodna zajednica mora da izvrši jasan pritisak na ministra pravde, naročito Delegacija EU u Srbiji, jer Srbija je potpisivanjem sporazuma sa EU se između ostalog obavezala da će poštovati ljudska prava svih političkih begunaca i da neće izručivati ni svoje građane, ni građane trećih država režimima od kojih politički begunci beže“.
Sagovornik Glasa Amerike smatra da su vlasti u Beogradu na istim frekvencijama kao Minsk i Moskva i da su u savezništvu sa vlastima Rusije i Belorusije u vezi sa svim njihovim političkim zatvorenicima, o čemu "posebno svedoči nedavna poseta potpredsednika vlade Srbije Aleksandra Vulina Moskvi, gde se sastao sa svim ključnim predstavnicima ruskog bezbednosnog aparata i sa ministrom ruske policije".
Prema rečima Čedomira Stojkovića, optimizam u vezi sa pitanjem sudbine Andreja Gnjota je direktno proporcionalan aktivnostima u Srbiji koje se vode radi njegove zaštite od izručenja Belorusiji.
„Postoji dužnost građanske Srbije i svih boraca za ljudska prava da stanu u odbranu Gnjota, jer njemu preti ista ili slična sudbina sudbini njegovog kolege Ihara Lednika, koji je pre četiri meseca ubijen u zatvoru u Belorusiji“.
