Pošto je Vašington iznenada pauzirao vojnu pomoć Ukrajini, zabrinuti lideri EU sastali su se u Briselu kako bi razgovarali o narednim koracima u jačanju odbrane protiv Rusije.
"Više nije pitanje da li je evropska bezbednost ugrožena, ili da li Evropa mora više da se pobrine za svoju bezbednost", rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred samit i predstavila plan vredan 840 milijardi dolara za odbranu bloka 27 zemalja.
"Pravo pitanje pred nama je da li je Evropa spremna da se uhvati u koštac sa situacijom i da li može da reaguje sa potrebnom dozom ambicije i brzine".
I ta poruka odjeknula je mnogim hitno sazvanim sastancima evropskih lidera posle najave SAD da će se povući, i rezultirala je novim obećanjima u pogledu izdvajanja sredstava za evropsku odbranu.
Ali, članice EU se takođe suočavaju sa izazovima nestabilnih vlada ili ekonomija, skeptičnih građana i uspona ekstremne desnice koja je nekad naklonjenija Rusiji.
Mnoge posebno zabrinjava potencijalni zaokret Trampove administracije od dugogodišnjeg transatlantskog savezništva.
"To postavlja brojna pitanja o budućnosti EU i mislim da su ljudi u Evropi toga svesni", kaže Ian Leser iz briselske kancelarije Nemačkog maršalovog fonda."Da li će Evropa kolektivno moći da prevaziđe ove izazove, bilo da je reč o trgovini ili odbrani? Ili će svaka zemlja da radi na svoj način?"
Osećaj hitnosti
Na samitu u Londonu, zemlje EU i Britanija koja više nije članica, dogovorile su da naprave svoj mirovni plan i predstave ga Vašingtonu. Francuska i Britanija su takođe poručile da su spremne da šalju vojnike u Ukrajinu kako bi primenili mirovni dogovor.
"Evropski lideri konačno osećaju da je stvar hitna, ali to nije dovoljno. Vidimo da postoje različiti stepeni razumevanja sa kolikom se pretnjom Evropa trenutno suočava", kaže Olena Prokopenko iz Nemačkog maršalovog fonda.
"Vidim da postoji određeni nivo, ne mogu da kažem baš panike, ali uzbune kod evropskih lidera koji shvataju da moraju da se drže zajedno koliko god da je to moguće", ocenjuje Eli Tenenbaum iz francuskog Instituta za međunarodne odnose iz Pariza. Ali, kako dodaje, Evropa ima pred sobom važan zadatak.
"Ako Evropljani žele da uskoče i nadoknade gubitak američke pomoći Ukrajini, to mora da se desi odmah. Moraju odmah da stave novac na sto i da angažuju odbrambenu industriju".
Politički institut Brugel iz Brisela procenjuje da će Evropi biti potrebno još 300.000 vojnika, mimo Ukrajine, i stotine milijardi dolara kako bi se odbranila od potencijalne ruske agresije - bez Amerike.
"Evropi fale municija, rezervni delovi, fali joj i spremnost", kaže Tenenbaum.
Bivši francuski ambasador Mišel Duklo, međutim, ukazuje na ono što Evropa ima.
"Istina, nismo u dobroj situaciji. Ali, istovremeno, u demografskom smislu, u ekonomskom smislu, možemo biti mnogo snažniji od Rusije ako budemo radili zajedno".
Otpor ideji
Evropske odbrambene ambicije već nailaze na otpor.
Francuska desničarska stranka Nacionalno okupljanje već je odbacila ideju da Francuska uključi Evropu u program nuklearnog odvraćanja, a liderka te stranke Marin le Pen ocenila je nezavisnu evropsku odbranu kao "iluzornu".
Mađarski premijer Viktor Orban, poznat po vezama sa Kremljom, pozvao je Evropu da uđe u direktne razgovore o prekidu vatre između Ukrajine i Rusije.
Mnoge evropske ekonomije imaju problema, a podrška javnosti Ukrajini u nekim zemljama opada.
Recimo, neke ankete pokazuju da dve trećine Francuza veruje da Evropa treba da nastavi da podržava Ukrajinu, ali tri četvrtine se protive slanju vojnika tamo, osim u službu primene mirovnog sporazuma.
"Za sada, evropski lideri se više trude da budu ubedljivi nego da dižu paniku. Ali, ako žele da opravdaju veće troškove odbrane i preuzimanje rizika, moraće da budu jasniji o opasnostima sa kojima se region suočava", smatra Tenenbaum.
Duklo dodaje da je prošlonedeljni sastanak Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog u Beloj kući bio podsticaj Evropi da se spremi da reaguje sama.
"Ono što se desilo prošle nedelje bilo je korisno da građani shvate da se ne razilazimo samo po pitanju sredstava, instrumenata i politika, već i po većim pitanjima kao što su vrednosti, opažanje pretnji", kaže on o rastućim transatlantskim razlikama. "Za javnost u Francuskoj, to je bio najmoćniji poziv za buđenje".
