Kina neće prodavati oružje nijednoj strani u ratu u Ukrajini, rekao je u petak ministar spoljnih poslova te zemlje, odgovarajući na zabrinutost Zapada da bi Peking mogao da pruži vojnu pomoć Rusiji, javlja AP.
Kina tvrdi da je neutralna u sukobu, dok politički, retorički i ekonomski podržava Rusiju u trenutku kada su zapadne zemlje uvele sankcije i dok nastoje da izoluju Moskvu zbog invazije na svog suseda.
Ćin Gang je najviši kineski zvaničnik koji je dao tako eksplicitnu izjavu o prodaji oružja Rusiji. On je dodao da će Kina regulisati i izvoz predmeta dvostruke civilne i vojne namene.
"Što se tiče izvoza vojnih artikala, Kina zauzima razborit i odgovoran stav", rekao je Ćin na konferenciji za novinare zajedno sa svojom gostujućom nemačkom koleginicom Analenom Berbok. "Kina neće davati oružje relevantnim stranama u sukobu i kontrolisaće izvoz robe dvostruke namene u skladu sa zakonima i propisima".
Ministar je takođe ponovio spremnost Kine da pomogne u pronalaženju mirnog rešenja sukoba.
Na istoj konferenciji za novinare, Ćin je takođe okrivio vladu Tajvana za pojačane regionalne tenzije nakon što je Peking održao velike vojne vežbe u pokušaju da zastraši ostrvo za koje tvrdi da je teritorija Kine.
U februaru je državni sekretar Antoni Blinken rekao da SAD imaju obaveštajne podatke koji sugerišu da Kina razmatra da obezbedi oružje i municiju Rusiji — i upozorio da bi takvo učešće u ratnim naporima Kremlja predstavljalo "ozbiljan problem".
Poslednjih dana, evropski lideri su izdali slična upozorenja, čak i kada su posetili Kinu, a visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku napao je Peking, rekavši da je podrška Rusiji tokom invazije "kršenje" njenih obaveza prema Ujedinjenim nacijama.
Posebna odgovornost Kine
U svom obraćanju, nemačka šefica diplomatije Analena Berbok se takođe osvrnula na ulogu Kine kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, rekavši da ona snosi posebnu odgovornost za pomoć u okončanju sukoba.
"Ali moram da se zapitam zašto dosadašnje kinesko pozicioniranje ne uključuje poziv agresoru, Rusiji, da zaustavi rat", rekla je ona. "Svi znamo da bi predsednik (Vladimir) Putin imao priliku da to učini u bilo kom trenutku, a narod u Ukrajini ne bi želeo ništa više nego da konačno ponovo može da živi u miru".
Prošlomesečna poseta kineskog lidera Ši Đinpinga Moskvi je ukazala na to kako Peking sve više postaje stariji partner u odnosima jer Rusiji pruža ekonomski spas i političko pokriće. Kina je u petak saopštila da će ministar odbrane, general Li Šangfu, sledeće nedelje posetiti Rusiju i da će se sasstati sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom i drugim vojnim zvaničnicima.
I po pitanju Ukrajine, i po pitanju Tajvana, Ćin je artikulisao uobičajenu odbranu kineske politike koja naglašava odbacivanje kritika sa Zapada, posebno iz SAD. Pod Šijem, Kina je zaoštrila svoju retoriku, posebno po pitanju Tajvana, koji se odvojio od kontinentalne Kina usred građanskog rata 1949.
Tenzije oko ostrva su značajno porasle nakon što je Kina prošlog vikenda rasporedila ratne brodove i borbene avione u blizini Tajvana u znak odmazde za sastanak između predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija i predsednice ostrva Cai Ing-ven.
Kina insistira da se Tajvan pokori njenoj vlasti, bilo mirnim putem ili silom, a Ćin je rekao da je težnja za nezavisnošću od strane tajvanske vlade i njenih stranih pristalica – prikrivena referenca na glavnog saveznika Sjedinjenih Država – razlog za tenzije.
Berbok je upozorila da bi sukob u Tajvanskom moreuzu, kroz koji prolazi veći deo svetske međunarodne trgovine, doneo globalnu katastrofu.
"Stoga sa velikom zabrinutošću gledamo na rastuće tenzije u Tajvanskom moreuzu", rekla je ona. "Sukobi se moraju rešavati mirnim putem. Jednostrana promena statusa kvo ne bi bila prihvatljiva za nas kao Evropljane".
Očigledno odbacujući zabrinutost Berbokove, Kin je rekao da je Tajvan "unutrašnja stvar Kine".
"Nezavisnost Tajvana i mir ne mogu koegzistirati", rekao je on.
Ukrajinski zvaničnik: Pronalazimo sve više kineskih komponenti u ruskom oružju
Ukrajinske snage pronalaze sve veći broj komponenti iz Kine u ruskom oružju koje se koristi u Ukrajini, rekao je Rojtersu viši savetnik u kabinetu predsednika Volodimira Zelensko.
U oružju izvučenom sa bojnog polja nastavljamo da nalazimo različitu elektroniku, rekao je Vladislav Vlasjuk, koji savetuje šefa kabineta predsednika o politici sankcija.
"Trend je sada da ima manje komponenti zapadne proizvodnje, ali više – nije teško pogoditi iz koje zemlje – proizvedenih komponenti, naravno iz Kine", rekao je on u razgovoru putem video-linka.
Obaveštajni podaci koje su prikupili ukrajinski stručnjaci sa bojnog polja i koje su preneli Rojtersu navode da su komponente kineske proizvodnje pronađene u navigacionom sistemu u vazdušnim bespilotnim letelicama Orlan koji su ranije koristili švajcarski sistem.
Eksperti su takođe izvestili da su pronašli kineske delove u sistemu za upravljanje vatrom u ruskim tenkovima koji su ranije koristili delove francuske proizvodnje.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri obaveštajne podatke, uključujući da li su pomenute komponente možda bile namenjene za nevojnu upotrebu ili ih je u Rusiju dopremila treća strana.
"Pronalazimo mnogo različitih stvari kineske proizvodnje", rekao je Vlasiuk.
Na pitanje da li su kineske kompanije obezbedile delove za rusku vojnu opremu, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova je Rojtersu rekao: "Kina je tokom istorije pokretala normalnu trgovinsku saradnju sa svim zemljama, uključujući Rusiju, na osnovu jednakosti i obostrane koristi".
"Što se tiče izvoza vojnih artikala, Kina je sve vreme zauzimala razborit i odgovoran stav. Stav i akcije Kine su uvek bile takve".
Imena kompanija
Vlasjuk je rekao da je Ukrajina uspela da identifikuje neke proizvođače ili dobavljače i podeli te informacije sa zapadnim saveznicima.
On je imenovao kompaniju "China North Industries Group - Norinko", kineskog proizvođača oružja, kao jednog dobavljača i vojnog dobavljača "Ksinking Guangzou import & eksport" kao drugog, ne govoreći šta su oni isporučili.
Član osoblja Norinkoa, koji je odbio da kaže svoje ime, rekao je da kompanija "ne obezbeđuje komponente vojne opreme Rusiji".
Ksinking Guangzou import & eksport nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova takođe nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Najviši američki diplomata Entoni Blinken prošlog meseca rekao je da Kina još nije "prešla tu granicu" snabdevanja Rusiji smrtonosnom pomoći.
Međutim, američki zvaničnici pažljivo prate razvoj događaja i posebno su zabrinuti zbog takozvanih proizvoda dvostruke namene, kao što je elektronika koja se može koristiti u, recimo, mikrotalasnoj pećnici ili raketi.
"Mi i naše partnerske vlade smo fokusirani na ograničavanje pristupa Rusije ključnim tehnologijama koje podstiču njenu brutalnost u Ukrajini", rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta. "Nastavićemo da preduzimamo akcije da degradiramo Putinovu ratnu mašinu".
Ranije ove nedelje, SAD su svojim najnovijim sankcijama dodale kineske kompanije, uključujući preprodavca satelitskih snimaka za koji je Stejt department rekao da je dostavljao slike lokacija u Ukrajini entitetima povezanim sa Vagnerom i njegovim šefom Jevgenijem Prigožinom.
Kina, koja se pozicionirala kao posrednik, rekla je da nije zainteresovana za rasplamsavanje sukoba, kao što kaže da je cilj isporuka zapadnog oružja Ukrajini.
Ukrajina je uvela sankcije kineskoj kompaniji "Komnav tehnolodži" zbog isporuke navigacione i radarske opreme Rusiji koja bi mogla da se koristi za podršku ruskih i iranskih dronova i raketa. Član osoblja Komnava, upitan da li isporučuje komponente Rusiji, rekao je: "Ne, naravno da ne". Član osoblja je odbio da bude imenovan.
Vlasjuk je opisao "borbu koja je u toku" prvo za uvođenje sankcija Rusiji, a zatim za zatvaranje rupa koje bi Moskva pronašla da ih izbegne.
"Vidimo da postoji mnogo primera trećih zemalja koje nastavljaju, voljno ili ne, da podržavaju zaobilaženje sankcija", rekao je on.
