MOSKVA - Otvoreni kritičar Kremlja, Vladimir Kara-Murza, osuđen je pred sudom u Moskvi na 25 godina zatvora nakon što je proglašen krivim za izdaju i druga dela koja je negirao. Ovo je najstroža kazna tog tipa izrečena u Rusiji od početka invazije na Ukrajinu.
Kara-Murza, otac troje dece i opozicioni političar koji poseduje i ruski i britanski pasoš, godinama je kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina i lobirao kod zapadnih vlada da uvedu sankcije Rusiji i pojedinim Rusima zbog navodnih kršenja ljudskih prava.
Državni tužioci, koji su tražili da ga sud zatvori na 25 godina, optužili su ga za izdaju i diskreditaciju ruske vojske nakon što je kritikovao ono što Moskva naziva svojom "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini.
U intervjuu za CNN koji je emitovan nekoliko sati pre nego što je uhapšen, Kara-Murza je naveo da Rusijom upravlja „režim ubica“. Takođe je, u svojim govorima u SAD i širom Evrope, optuživao Rusiju za bombardovanje civilnih ciljeva u Ukrajini, optužbu koju je Moskva odbacila.
Kara-Murza je mirno slušao presudu iza stakla, i nakon izricanja poručio da će Rusija biti slobodna - što je dobro poznati slogan opozicije.
U svom poslednjem obraćanju sudu, Kara-Murza je suđenje iza zatvorenih vrata uporedio sa pokaznim suđenjima Josifu Staljinu 1930-ih. On je odbio da traži od suda da ga oslobodi, rekavši da se ponosi svime što je rekao.
„Zločinci bi trebalo da se pokaju za ono što su uradili. Ja sam, pak, u zatvoru zbog svojih političkih stavova. Takođe znam da će doći dan kada će mrak nad našom zemljom nestati“, rekao je on.
Njegov pravni tim uložiće žalbu na ovu presudu.
Kara-Murza tvrdio da je prisluškivan u Beogradu
Ruski opozicionar u Srbiji je takođe poznat i po tome što jetvrdio da je prisluškivan tokom boravka u Beogradu i da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, nosio transkripte prisluškivanih razgovora u Rusiju.
On je u januaru 2022. za list Nova izjavio da je u maju 2021, kada je sa grupom ruskih opozicionara bio u Beogradu, prisluškivan.
Tvrdio je da je transkripte tih razgovora Aleksandar Vulin, tadašnji prvi čovek MUP-a, nosio u Moskvu kada se sastao sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Nikolajem Patruševim.
Vulin je te navode demantovao i ocenio da se "širenjem laži šire i srbofobija i rusofobija".
Protest zapadnih zemalja
Velika Britanija je saopštila da je pozvala ruskog ambasadora da mu uruli zvaničan protest zbog, kako je rekla, „politički motivisane” presude.
Ispred suda u Moskvi, britanska ambasadorka Debora Bronert rekla je da je Kara-Murza kažnjen jer je hrabro govorio protiv ruskog rata u Ukrajini i zahtevala da bude odmah pušten.
Američka ambasadorka Lin Trejsi, govoreći pored nje, rekla je da je Kara-Murzina osuda pokušaj da se ućutka neslaganje.
„Kriminalizacija kritike vlade je znak slabosti, a ne snage“, rekla je Trejsi.
Ubrzo nakon što je u februaru prošle godine poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu, Rusija je donela sveobuhvatne zakone o cenzuri tokom rata, koji su korišćeni da ućutkaju glasove neslaganja.
"Dikreditacija" vojske trenutno može biti kažnjena kaznom do pet godina zatvora, dok širenje namerno lažnih informacija o tome može da donese kaznu od 15 godina zatvora.
Kara Murza se u dva navrata, 2015. i 2017. godine, iznenanda razboleo i tvrdio da su ga vlasti u Rusiji otrovale - što je Moskva negirala i tvrdila da mu je pozlilo zbog neurološkog poremećaja od kojeg boluje.