"Strateška odluka i glavni politički cilj Srbije je da nastavi da se kreće putem evropskih integracija i daljem bribližavanju članstu u Evropskoj uniji jer je to njen nacionalni interes", rekao je u utorak premijer Miloš Vučević. On je istakao i da je mir koji je najznačajnija tekovina te zajednice "od nasušnog značaja za ceo region Zapadnog Balkana".
Govoreći na panelu „Od velikog proširenja ka brzom proširenju: Dvadeset godina od velikog proširenja EU“ u organizaciji nemačke Fondacije „Konrad Adenauer“, Vučević je najavio da će nova Vlada Srbije raditi "konkretno, uz zadatak da ne ponavlja isprazne formule i definicije o evropskoj budućnosti koje izazivaju revolt kod građana".
"Srbija je spremna da konkretno radi na svom evropskom putu, zajedno sa zemljama i narodima koji žive na ovom delu Balkana jer bez ulaska država Zapadnog Balkana u EU - evropska priča nije zaokružena. Ja mislim da je vreme za novi momentum i da mi ne smemo da budemo zaglavljeni u hodnicima koji nas nigde ne vode, već treba da donesemo čvrste odluke koje će nas odvući iz tih ispraznih priča", kazao je.
Istakao je da ima samo "malu molbu" za EU - a to je da i ona delotvornije pristupa zemljama kandidatima, kao i da ista pravila važe za sve zemlje Zapadnog Balkana, a ne da se menjaju pojedinačno za svaku državu.
"Ne tražimo ni za nijansu bolje uslove za Srbiju, ali ne želimo ni za nijansu gore od ostalih. Nije fer ako se pravila menjaju samo za nekoga od putnika, uslovi putovanja moraju biti jednaki za sve", rekao je.
Vučević je kao jedno od najvećih tekovina EU naveo očuvanje mira i istakao da je Srbija spremna da ga čuva.
Prema njegovim rečima, Evropa predstavlja sistem vrednosti koji je najpoželjniji u čovečanstvu, ali su pred njom veliki izazovi, od kojih je jedan od većih demografsko pitanje, u pogledu starosne strukture.
Komentarišući nedavnu ocenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nijedna zemlja Zapadnog Balkana neće postati članica EU pre Ukrajine, Vučević je rekao da nije učestvovao na svim sastancima na kojima je i Vučić, te da ni ne raspolaže svim informacijama koje bi on mogao da ima, ali da "veruje da Vučić ne priča napamet".
"Ali je recimo teško zamisliti da bi bila koja zemlja regiona postala članica EU pre Srbije, ili da do proširenja za Zapadnog Balkana dođe bez Srbije, jer je istorija pokazala da to nije moguće", dodao je Vučević.
Govoreći o pitanju Kosova, premijer Srbije je ocenio da ono može da se reši samo između kompromisnim i sporazumnim rešenjem Srba i Albanaca, da to pitanje dugoročno nije moguće razrešiti kroz nametanje rešenja, kao i da smatra da premijer Kosova Aljbin Kurti pravi veliku grešku pritiscima nad srpskim narodom.
„Naša strategija je da čuvamo mir i sačuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji, dogovorimo sve ono što možemo sa Albancima i da dođemo do istorijskog sporazuma sa njima“, zaključio je Vučević.
Pravnik Milan Antonijević je po završetku panela na kom je učestvovao premijer Srbije rekao za Glas Amerike da ga, na osnovu izrečenog, ne bi iznenadilo da se nova vlada u narednom periodu intenzivnije pozabavi pitanjem evrointegracija Srbije.
"Ako govorimo o ozbiljnosti i nekim procesima koji će se tokom ove godine dešavati unutar Evrope i koji bi mogli dobro da se nadovežu na ono što namerava i srpska vlada, mislim da postoji dovoljno energije i snage da sva ministarstva i premijer preuzmu inicijativu i da onda vidimo nekakvu drugačiju i malo jasniju politiku", kaže.
On misli da postoji mogućnost i da pregovarački proces Srbije sa EU do kraja godine dobije novi zamah, možda čak i u vidu otvaranja novih pregovaračkih klastera, ali da je isto tako važno i da obe strane jasno iskomuniciraju i predstave građanima šta bi za njih značilo članstvo Srbije u EU.
"Dobro je da poruke o proširenju dolaze sa visokih pozicija unutar EU, ali je neophodno da vidimo jasnu podršku EU u svim oblastima - ekonomiji, ekologiji, poljoprivredi ili u nekim drugim sferama u kojima Srbija ima još mnogo toga da učini. Ali isto tako mislim da je mnogo značajnije da se ta politika u Srbiji otvori prema građanima i da oni vide šta su pravci razvoja Srbije i šta zaista znači Evropska unija - mir, ekonomski razvoj, vladavina prava", zaključio je.
Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu smatra da je stav novog premijera Srbije evrorealističan, ali da je pitanje evrointegracija Srbije vrlo kompleksno.
"Čuli smo da postoji spremnost da se izvrše neke ključne reforme i ono što je meni bilo interesantno je da su ključni politički uslovi ostavljeni po strani. Obično kada govorimo o EU nezaobilazna tema je Kosovo, region i otvoreni bilateralni problemi. Ovde se sve govorilo u kontektstu neke zajedničke evropske budućnosti celog ovog regiona i to je ono što razlikuje ovaj od nekih prethodnih panela i skupova sličnog tipa. Vrlo je kompleksno govoriti o evrointegracijama Srbije jer s jedne strane imamo veliki evropesimizam na osnovu tema kao što su situacija na Kosovu i rat u Ukrajini i odnosa prema Rusiji i Kini. Drugo - imamo EU koja je jasno definisala merila, a oni uključuju i ove političke uslove", rekao je on za Glas Amerike.
Kao imperativ za naredni period, Surlić takođe navodi bolju komunikaciju obe strane prema javnosti u Srbiji.
"Vlada Srbije mora mnogo više i bolje da iskomunicira svoj stav - da je za ulazak u Evropsku uniju i da prezentuje svu dosadašnju podršku koju Srbija i njeni građani jesu uživali od strane EU. Sa druge strane EU bi morala da bude ekslicitnija, pa čak i dovoljno odvažna da pomene jedan tentativni datum a ne da odmah naiđe demanti kako 2030. nije ta godina. Ipak građani očekuju neku izvesnost u ovom procesu", kaže.
Surlić smatra da aktuelne geopolitičke prilike "idu na ruku" evrointegracijama Srbije i regiona i da je tema proširenja dobila na značaju kod većine političkih predstavnika Evropske unije jer, kako navodi - taj proces postaje pitanje kredibiliteta EU. Ipak, kaže - da bi Srbija postala članica EU, neophodno je da uradi još mnogo toga.
"To su vladavina prava i sloboda medija, briga o životnoj sredini, ekologija i to su, pored pitanja odnosa Beograda i Prištine stvari u kojima bi morali da se načine veliki pomaci. Mi imamo i jedan kontinuirani problem odsustva dijaloga i normalne političke scene, ali to je na nama i to je test za političko društvo u Srbiji - da li želimo da budemo autokratija ili demokratija i da jednostavno budemo svesni da je to u budućnosti izbor koji mi moramo da donesemo, a ne neki uslov Evropske unije koji će morati da se primeni i da će promene doći preko noći", zaključuje Surlić.
