Odlazeći američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je nedostatak podrške Kosova evropskom predlogu projekta Zajednice opština sa srpskom većinom onemogućio da Sjedinjene Države lobiraju za procese integracija Kosova.
U intervjuu za vašingtonski nevladin Atlantski savet, Eskobar je rekao da je potrebno više insistirati na formiranju Zajednice - nego na nastojanjima da se strane zbliže, kritikujući Kosovo i Srbiju zbog nedostatka političke volje.
„Neophodno je da Kosovo rastumači i primeni Zajednicu opština sa srpskom većinom- to je najteže pitanje. Zbog toga je bilo važno da Kosovo pokaže da je spremno da se bavi problemima srpske manjinske zajednice. To je veoma važno i veoma teško“, rekao je Eskobar koji krajem meseca napušta funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara i izaslanika američke administracije za Zapadni Balkan.
Istakao je i da je put evropskih integracija Kosova usko povezan sa tim.
“Sa američke tačke gledišta, pošto put evropskih integracija Kosova uključuje važne delove Zajednice, verujemo da bi prihvatanje evropskog predloga - kroz evropski proces dijaloga u sporazumu koji garantuje EU, pružio američkoj strani priliku da lobira kod evropskih zemalja govoreći im da je Kosovo ispunilo svaki zahtev Evrope i da bi, shodno tome, trebalo da dođe do novih priznanja. Ali bez ovog koraka nismo imali dovoljno prilike za rad“, rekao je Eskobar.
Nespremnost Kosova da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom uticala je na to da se aplikacija za članstvo ne nađe na agendi sednice Komiteta Saveta ministara SE.
Parlamentarna skupština te međunarodne institucije saglasila se u aprilu da joj se Kosovo pridruži.
Međutim, nekoliko evropskih država uslovile su podršku primenom koraka kosovskih vlasti ka osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom - prema nacrtu statuta koji su u oktobru 2023. evropske i američke diplomate dostavile Kosovu i Srbiji.
Vlada Kosova uputila je u sredu pismo Savetu Evrope u kome se obavezuje da će do kraja maja izraditi nacrt povelje Zajednice opština sa srpskom većinom i uputiti ga na tumačenje Ustavnom sudu, iako su pre toga glavni evropski lideri jasno stavili do znanja da takva opcija nije prikladna niti izvodljiva.
Takav stav izražen je u pismu, koje su u sredu kosovskom premijeru Kurtiju, poslali francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i italijanska premijerka Đorđa Meloni.
U odgovoru evropskih lidera, u koji je uvid imao Glas Amerike, navodi se da predložene mere ne rešavaju hitnu potrebu za odlučnim koracima ka uspostavljanju Zajednice i rizikuju da dodatno nanesu štetu dijalogu Kosova i Srbije kojim posreduje Evropska unija.
