Poslanici crnogorskog parlamenta izabrali su u četvrtak, u odsustvu opozicije, novu 43. Vladu Crne Gore sa premijerom Dritanom Abazovićem, liderom pokreta URA i dosadašnjim vicepremijerom u konzervativnoj vladi Zdravka Krivokapića.
Za izbor nove Vlade glasalo je 45 poslanika, uz tri glasa protiv u 81-članom parlamentu, čijoj sjednici nisu prisustvovali poslanici Demokratskog fronta, Demokrata, Prave Crne Gore i Ujedinjene Crne Gore.
“Objavljujem da je Skupština prihvatila program mandatara i izabrala 43. Vladu Crne Gore”, saopštila je novoizabrana predsjednica Skupštine Danijela Đurović, a zatim pozvala premijera Abazovića i članove Vlade da polože zakletvu.
Abazović je rekao, predstavljajući program poslanicima, da će nova vlada počivati na dva glavna stuba - vladavini prava i ekonomskom razvoju.
On je rekao da stubove na kojima će počivati vlada nose pet prioritetnih pravaca djelovanja, i to borba protiv korupcije, više održivih investicija, integracija u Evropsku uniju, održivi razvoj i zaštita životne sredine, kao i afirmacija djece i mladih.
Prema njegovim riječima, svi članovi Vlade dužni su da se bave budućnošću Crne Gore, a ne njenim daljim zarobljavanjem u prošlosti.
“Zato sam ponosan što će prvi put zajedno raditi subjekti koji do sada nijesu direktno sarađivali", rekao je mandatar.
Abazović je rekao da je agresija Rusije na Ukrajinu, koju je prethodna Vlada već osudila i obavezala se na postovanje EU sankcija Rusiji, izazvala burna geopolitička kretanja, ali da su uprkos tim izazovima i generisanju novih kriza, otvorene nove perspektive za Crnu Goru.
"Zato sada moramo ubrzati ispunjavanje preostalih uslova za ulazak u Evropsku uniju. Vjerujem da Crna Gora može zatražiti ubrzani prijem i da hitnim, ali mudrim odlukama može uskoro postati punopravna članica EU”, rekao je Abazović i dodao da je to “naš najvažniji cilj, a na putu ka njemu Crna Gora se obavezala da će uskladiti svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU i usvojiti njen sistem vrijednostl”.
On je ociienio da je, nakon gotovo deset godina pregovaranja i eksperimentisanja sa više institucionalnih modela i izmjena u pregovaračkoj strukturi, koordinaciju potrebno podići na viši nivo, kako bi se jasno utvrdila direktna politička odgovornost za sve što jeste ill nije učinjeno u tom procesu.
“U tom cilju, 43. Vlada će imati i Ministarstvo evropskih poslova, koje ce uspostaviti bolju koordinaciju i komunikaciju sa pregovarackom strukturom", rekao je.
On je poručio da “ovu šansu ne smijemo propustiti”, te da “država mora odblokirati sve institucije", i najavio da će sjednice Vlade biti otvorene za javnost.
Tokom rasprave, poslanici opozicione DPS koja podržava Abazovićevu vladu, naveli su da je DPS u obavezi da bude kontrolor rada ove vlade i korektivni faktor za politike koje će dolaziti.
"Nećemo dozvoliti da ova vlada bude gora od prethodne”, rekao je poslanik DPS-a Andrija Nikolić.
Draginja Vuksanović- Stanković iz SDP-a rekla je da je ta stranka procijenila da je “manjinska vlada najmanje loše od tri loša rješenja”.
"Imali smo opciju da idemo na izbore koje će organizovati vlada Zdravka Krivokapića, ili tehnička vlada u kojoj bi dominantan bio DF koji radi za interese druge države", rekla je.
Ona je rekla da smatra da treba glasati za izbor vlade kako bi se deblokirao rad institucija, izabrao Vrhovni državni tužilac, ugledni pravnici za članove Sudskog savjeta, sudije Ustavnog suda za koji je ocijenila da je “pred kolapsom” i “na granici kvoruma u odlučivanju”.
“Moramo donijeti izborne zakone koji će omogućiti legitimne i legalne izbore. Za to nam je potrebna dvotrećinska, odnosno tropetinska većina. Tačka", kazala je ona.
Socijaldemokrate, koje su odbile da podrže Abazovićevu vladu, saopštile su da vjeruju da mandatar ima skriveni plan koji bi “više služio našoj susjednoj državi”, navodeći da “najmanje šest ministara iz iznesenog ekspozea biće pod kontrolom Aleksandra Vučića.
Lider te partije Damir Šehović takođe je rekao da je “zabrinjavajuća slika što šest ministara dijeli stav Vladimira Leposavića o Srebrenici”.
"S punim zadovoljstvom glasaćemo protiv ove Vlade, jer je ovo samo još jedan loš eksperiment", poručio je Šehović.
Abazović je u završnom obraćanju, pored ostalog, rekao da je pokušao da vodi pregovore sa svima, te da jedino Demokratska Crna Gora nije željela razgovor.
"Ne plašimo se mi izbora, već ova zemlja nije spremna za izbore, jer bi potrošila resurse i ušla u dublju političku krizu", rekao je i dodao da je ponosan što je SNP dio priče, jer “bez njih vlada ne bi imala veliki smisao”.
"Moramo da prevazilazimo barijere u svojim glavama".
On je najavio da će se nova Vlada “boriti protiv organizovanog kriminala i korupcije, želeći da svojoj djeci ostavimo bezbjednu zemlju sa većim budžetom I boljim životnim standardom”, i poručio da očekuje kooperativnost svih političkih aktera.
SAD I EU čestitale izbor nove Vlade
Američki i evropski zvaničnici pozdravili su ishod današnjeg glasanja u parlamentu, navodeći da se raduju saradnji sa novom Vladom na evropatlantskom putu Crne Gore
“Čestitamo novom premijeru Dritanu Abazoviću i predsjednici Skupštine Danijeli Đurović na njihovom izboru. Radujemo se saradnji sa novom vladom na podršci evroatlantskom putu Crne Gore”, poručili su iz Ambasade SAD u Crnoj Gori na Tviteru.
I Evropski zvaničnici čestitali su premijeru Abazoviću izbor nove Vlade Crne Gore, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj rekao je da se raduje zajedničkom radu na opipljivom napretku na putu ka EU.
Radujem se zajedničkom radu na opipljivom napretku na EU putu", napisao je Borelj na Tviteru i dodao da je Crna Gora “pouzdan partner, koji je u potpunosti usklađen sa vanjskom politikom EU”.
Evropski komesar za proširenje i susjedsku politiku Oliver Varhelji saopštio je da se raduje “radu sa crnogorskim premijerom Dritanom Abazovićem i novom vladom u sprovođenju reformi u pristupanju EU, fokusirajući se na vladavinu prava, ekonomiju i zelenu agendu, posebno sa našim ekonomskim i investicionim planom”.