Osamdeseta godišnjica od kako su sovjetske trupe oslobodile Aušvic obeležena je na mestu nekadašnjeg logora smrti, a uveliko se tretira kao poslednja kojoj će moći da prisustvuje bilo koji značajan broj preživelih.
Među onima koji su doputovali na lokaciju je i 86-godišnja Tova Fridman, koja je imala 6 godina kada je bila među 7.000 ljudi oslobođenih 27. januara 1945. Ona veruje da će to biti poslednje okupljanje preživelih u Aušvicu, a došla je iz Nju Džersija kako bi dala doprinos svima koji upozoravaju na rastuću mržnju i antisemitizam.
„Svet je postao toksičan. Shvatam da smo ponovo u krizi, da je okolo toliko mržnje, toliko nepoverenja, da ako ne stanemo, može biti sve gore i gore. Može doći do još jednog strašnog uništenja”, rekla je ona za Asošijeted pres dan pre svetkovina u obližnjem Krakovu.
Nacističke nemačke snage ubile su oko 1,1 milion ljudi u logoru u južnoj Poljskoj, koja je bila pod nemačkom okupacijom tokom Drugog svetskog rata. Većina žrtava bili su Jevreji masovano ubijani u gasnim komorama, ali i Poljaci, Romi, sovjetski ratni zarobljenici, homoseksualci i drugi koji su bili meta za eliminaciju u nacističkoj rasnoj ideologiji.
Stariji preživeli logoraši, od kojih su neki nosili marame na plavo-bele pruge koje podsećaju na njihove zatvorske uniforme, išle su zajedno do Zida smrti, gde su pogubljeni zatvorenici, uključujući Poljake koji su se opirali okupaciji svoje zemlje. Njima se pridružio i predsednik Poljske Andžej Duda. Nosio je sveću i šetao sa direktorom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau Pjotrom Civinskim.
„Mi Poljaci, na čijoj su zemlji koju su u to vreme okupirali nacistički Nemci izgradili ovu industriju istrebljenja i ovaj koncentracioni logor, danas smo čuvari sećanja“, rekao je Duda potom novinarima.
Govorio je o nezamislivoj šteti koja je naneta tolikom broju ljudi, posebno jevrejskom narodu.
Sve u svemu, nacistički režim je ubio 6 miliona Jevreja iz cele Evrope, što čini dve trećine Jevreja u Evropi i jednu trećinu svih Jevreja širom sveta. Ujedinjene nacije su 2005. odredile 27. januar za Međunarodni dan sećanja na holokaust. Širom Evrope, zvaničnici i drugi su zastajali da se prisete.
„Dok poslednji preživeli nestaju, naša je dužnost kao Evropljana da se sećamo neopisivih zločina i da poštujemo sećanja na žrtve“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Nemica, na platformi Iks.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji predvodi naciju koja se brani od ruske brutalne invazije, stavio je dan ranije sveću na spomenik Holokaustu u Babinom Jaru u Kijevu, gde su desetine hiljada Jevreja pogubljene tokom nacističke okupacije. U ponedeljak je stigao u Poljsku da prisustvuje komemoraciji.
„Zlo koje nastoji da uništi živote čitavih naroda i dalje postaji u svetu“, napisao je on na svojoj stranici u Telegramu.
Svetski lideri i članovi kraljevske porodice pridružili su se preživelim logorašima, od kojih su najmlađi u 80-im godinama, u Birkenauu, delu Aušvica gde su se dogodila masovna ubistva Jevreja. Političari, međutim, ove godine nisu zamoljeni da govore.
Zbog poodmaklih godina preživelih, organizatori su rešili da da ih stave u centar obeležavanja.
Ruski predstavnici su u prošlosti bili centralni gosti na obeležavanju godišnjice u znak priznanja oslobođenja logora Crvene armije 27. januara 1945. i ogromnih gubitaka sovjetskih snaga u savezničkom porazu nacističke Nemačke. Sad nisu dobrodošli od ruske invazije na Ukrajinu 2022.
