Nemačka je preduzela korake da zaustavi proces sertifikacije gasovoda Severni tok 2 iz Rusije, saopštio je u utorak nemački kancelar Olaf Šolc, dok Zapad počinje da preduzima kaznene mere protiv Moskve zbog krize u Ukrajini.
Odluka, koju je Moskva kritikovala, predstavlja značajan korak za nemačku vladu. Šolc je izjavio da je njegova vlada donela tu odluku zbog ruskog priznanja nezavisnosti dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini, koje, prema njegovim rečima, predstavlja "značajno kršenje međunarodnog prava."
"Sada je na međunarodnoj zajednici da reaguje na ovaj jednostran, neshvatljiv i neopravdani potez ruskog predsednika", rekao je Šolc reporterima u Berlinu, dodajući da je neophodno da se pošalje "jasan signal Moskvi" da takvi potezi neće ostati bez posledica.
Severni tok 2, najkontroverzniji energetski projekat Evrope, vredan 11 milijardi dolara, završen je u septembru, ali gasovod nije proradio jer se čekalo da ga sertifikuju Nemačka i Evropska unija.
Gasovod je trebalo da ublaži pritisak na evropske potrošače koji plaćaju rekordno visoku cenu energenata u vreme kada je zbog pandemije došlo do opšteg rasta životnih troškova, kao i pritisak na vlade koje su već morale da izdvoje milijarde dolara da pokušaju da ublaže efekat pandemije na građane.
Međutim, u utorak je evropska osnovna cena gasa porasla 9,2% na 78.50 evra po megavat satu.
Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije koji je sada potpredsednik njenog Saveta za nacionalnu bezbednost, pokušao je da Evropljanima utrlja so na rane.
"Dobrodošli u novi svet gde će Evropljanin plaćati 2.000 evra za gas", izjavio je prema novinskoj agenciji RIA.
Nemačka dobija polovinu gasa od Rusije i ističe da je Severni tok 2 prvenstveno komercijalni projekat da bi se diverzifikovalo snabdevanje Evrope energentima.
Međutim, uprkos potencijalnim koristima, projekat je nailazio na otpor unutar EU i protivljenje Sjedinjenih Država zato što bi povećao evropsku energetsku zavisnost od Rusije, a uskratio Ukrajini tranzitne takse koje je naplaćivala za drugi ruski gasovod.
"Ovo je velika promena nemačke spoljne politike sa ogromnim implikacijama za energetsku bezbednost i širi stav Berlina prema Moskvi", izjavio je Marsel Dirzus, analitičar Instituta za bezbednosnu politiku Kijevskog univerziteta.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki na Tviteru je saopštila da se američka administracija tokom noći "tesno konsultovala" sa Nemačkom i pozdravila nemačko saopštenje, dodajući da će SAD u utorak objaviti sopstvene mere.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba na Tviteru je pohvalio nemačku odluku.
"Ovo je moralno, politički i praktično ispravan korak u sadašnjim okolnostima", rekao je. "Pravo liderstvo znači teške odluke u teška vremena. Nemački potez je to pokazao."
Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da je nemačko snabdevanje gasom osigurano i bez Severnog toka 2, ali je novinarima u Dizeldorfu rekao da će cene gasa verovatno kratkoročno nastaviti da rastu.
