Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara i specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, izjavio je da su Sjedinjene Države zabrinute zbog aktuelnih trendova u Srbiji.
Taj stav Palmer je izneo tokom razgovora o prilikama na Zapadnom Balkanu koji je organizovao Balkan insajder – vašingtonski internet portal koji se bavi temama vezanim za područje Balkana - odgovarajući na pitanje o nedavno održanim izborima u Srbiji, višednevnim protestima u nekoliko gradova, ali i najavljenoj istrazi Uprave za sprečavanje pranja novca finansijskih transakcija nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.
"Primili smo k znanju izveštaj Fridom hausa po kome je Srbija nazadovala iz kategorije polukonsolidovane demokratije u hibridni režim. Fridom haus je veoma cenjena organizacija i koristi dokazane metode u svom radu", osvrnuvši se na zaključke izveštaja “Zemlje u tranziciji” objavljenog u maju.
Američki diplomata rekao je da je Srbija održala izbore koji, međutim, javnosti nisu ponudili mnogo mogućnosti za izbor.
"Čvrsto smo se zalagali za to da opozicija učestvuje – ali opozicija je tvrdila da izborni uslovi nisu dovoljno fer da bi se tako nešto dogodilo. Zabrinuti smo zbog toga što opozicione političke partije i njihovi politički predstavnici nemaju podjednaku mogućnost pojavljivanja u medijima. Posebno se to odnosi na javnog emitera – Radioteleviziju Srbije. Želeli bismo da se dogode promene koje će omogućiti da javnost u Srbiji pred sobom ima mogućnost da bira između različitih opcija", podvukao je specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.
Ukazao je i da najavljena provera finansijskih transakcija dela nevladinih organizacija i novinara neće pomoći Srbiji na proklamovanom putu članstva u Evropskoj uniji.
"Zabrinuti smo i zbog percepcije selektivne primene zakona čija meta su civilno društvo i istraživački novinari. To je nešto što samo može otežati Srbiji da napreduje na svom evropskom putu. Snažno podržavamo evropsku budućnost i perspektivu Srbije i , na kraju, njeno članstvo u Evropskoj uniji. Ali, da bi se taj cilj postigao – potrebno je da se Srbija kvalifikuje za to – što podrazumeva sprovođenje demokratskih reformi. Nadamo se da nas Beograd i vlasti Srbije posmatraju kao partnere u tome. Zasigurno, ima još mnogo posla koji je potrebno uraditi", ustvrdio je Metju Palmer.
O dijalogu Kosova i Srbije
Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci. Prekinut je novembra 2018. kada je vlada tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Razlog za to, prema tvrdnjama tadašnje kosovske vlade bila je međunarodna kampanja srpskih vlasti koju je vodila sa ciljem povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kao i blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – poput UNESCO-a i INTERPOL-a.
Ukidanje taksi, što je tražila međunarodna zajednica predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama - a Srbija smatrala uslovom za nastavak dijaloga, delimično je sprovela vlada premijera Aljbina Kurtija. Međutim, zamenila ih je recipročnim trgovinskim merama prema Srbiji – što je izazvalo razočaranje Sjedinjenih Država.
Nakon izglasavanja nepoverenja bivšem premijeru Aljbinu Kurtiju, na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova i bez raspisivanja izbora, izabrana je vlada Avdulaha Hotija koja je ukinula mere reciprocitrta prema Srbiji – čime su se stekli uslovi za nastavak dijaloga - što se i dogodilo u julu.
Tome je trebalo da prethodi susret Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i glavnog pregovarača srpske strane, sa Hašimom Tačijem koji je u pregovaračkom procesu predstavljao Kosovo – uz posredovanje Ričarda Grenela – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog dve strane.
Susret dvojice državnika, koji je trebalo da se održi 27. juna u Beloj kući nije se dogodio, jer je tri dana pre toga objavljen predlog optužnice protiv Tačija koja ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Od tog trenutka kao glavni kosovski pregovarač figurira novoimenovani premijer Avdulah Hoti.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države. Nezavisnost Kosova ne priznaju Rusija i Kina, kao i pet članica Evropske unije: Slovačka, Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.
Nešto više od mesec dana posle Srbije - i u Crnoj Gori, u uslovima globalne pandemije Kovida 19, održaće se parlamentarni izbori. Crnogorski zvaničnici strahuju od mogućih stranih uticaja i kampanje dezinformisanja. Takođe, jačaju i zabrinustosti imajući u vidu da je izbornu 2016. obeležilo hapšenje grupe, mahom državljana Srbije, kasnije osuđene zbog pokušaja izvođenja državnog udara.
Metju Palmer ukazuje da Sjedinjene Države čine sve da Crnoj Gori pomognu u borbi priotiv dezinformacija.
"Kako bi naši crnogorski partneri razvili kapacitete za identifikovanje dezinformacija. Da prepoznaju kada se dezinformacije puštaju na području Crne Gore – kao i da se suprotstave takvom narativu. Da građanima skrenu pažnju na eksternu prirodu dezinformacija, podvlači Palmer.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara ukazuje da pomoć ima više aspekata.
"Deo te podrške je tehničke prirode, ali ogleda se i u razvijanju sposobnosti za nadgledanje prostora u koji se slivaju informacije kako bi dezinformacije bile prepoznate.Takođe, pomažemo i u razvoju kontranarativa. Sa naše tačke gledišta, kada uočimo primenu takve vrste kampanje u Crnoj Gori, ili drugde u regionu – skrenućemo pažnju na to i pomoći da se istina razluči od dezinformacija. Sa ciljem da otežamo stranama koje informacije koriste za potpirivanje nepoverenja", zaključuje Palmer.
Centar izuzetnosti NATO za stratešku komunikaciju (STRATCOMCOE) u maju je objavio publikaciju u kojoj je analizirao mehanizme koje ruske državne informativne agencije i mediji koriste za širenje narativa čiji je cilj usporavanje evro-atlantskih integracija Balkana i polarizacija među stanovništvom tog područja.
Posvetiti se napretku ka sveobuhvatnom sporazumu
Metju Palmer je ukazao i da su Sjedinjene Države usredsređene na podršku procesu koji predvodi Evropska unija koji i, kako je rekao, trebalo bi da dovede do sporazuma između Srbije i Kosova.
Američki diplomata je ukazao da bi, kako je rekao, u svom idealnom obliku sporazum Srbije i Kosova trebalo da dovede do uzajamnog priznanja dve strane.
“Priča o razmeni teritorija, ili bilo kom drugom potencijalnom aspektu dogovora, skreće pažnju sa ključnog cilja: da Srbija i Kosovo i njihove vlade sede i rade na pronalaženju puta za normalizaciju odnosa. Mi podržavamo taj proces – tako da mislim da je irelevantno i ometajuće govoriti o pitanjima kao što je razmena teritorija. Treba se posvetiti onome što je potrebno učiniti kako bi učesnici pregovora napredovali ka sveobuhvatnom sporazumu kojim bi, jednom zauvek, bila stavljena tačka na spor”, rekao je Palmer.
U delu razgovora o Srbiji i Kosovu, specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan podsetio je da su dve strane obnovile razgovore koje vode Evropska unija i Miroslav Lajčak – koga je označio kao dragog prijatelja i bliskog saradnika.
“Drago mi je što je taj proces ponovo pokrenut. Nedavno sam se ovde u Vašingtonu sreo sa Skenderom Hisenijem - predstavnikom Kosova u tom procesu. Mnogo posla je pred njima – strane učesnice pregovora posvećene su ostvarenju napretka potrebnog za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Takav sporazum bi resetovao region i ohrabrio sve države Zapadnog Balkana koje su na putu članstva u Evropskoj uniji”, podvukao je Palmer.
Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci.
