Lenjinov muzej u Finskoj zatvoriće vrata krajem godine radi kompletnog renoviranja, u vreme kada su tradicionalno dobri odnosi Finske sa Rusijom - sve hladniji.
Kale Kalio, direktor Lenjinovog muzeja u Finskoj, kaže da je to najomraženiji muzej u zemlji. Nalazi se u gradu Tampere, u zgradi u kojoj su se, kako neki tvrde, prvi put sreli sovjetski diktatori Vladimir Lenjin i Josif Staljin 1905. godine.
Muzej sadrži podsećanja na logore za prinudni rad i masovna ubistva u Sovjetskom Savezu, ali takođe mu je cilj da ismeje diktatore.
Kalio kaže da je muzej zauzeo taj pristup u velikoj meri na osnovu odgovora anketiranih posetilaca.
“Stvar koja je najviše tražena je bio sovjetski humor, želeli su da muzej bude zabavan. Jer naravno u Sovjetskom Savezu je bilo mnogo stvari kojima se možete smejati“.
Kaže da je ruska invazija na Ukrajinu promenila gledišta posetilaca.
“Jedno od pitanja koja smo postavljali u anketi je bilo - da li mislite da je muzej zabavan? Zanimljivo je da, kada je rat u Ukrajini započeo ’22, naglo je opao broj pozitivnih odgovora. Ljudi više nisu smatrali da je smešan”.
Zabava se pretvorila u gnev kritičara koji kažu da muzej pokušava da glorifikuje ne samo Lenjina već i ruski imperijalizam. Vitalij Zabolocki je predsednik lokalne grupe “Ukrajinci Tamperea”.
"Taj muzej u suštini glorifikuje rusko nasleđe, što je odvratno imajući u vidu nasleđe Sovjeta u Ukrajini. Jednostavno ne mogu da shvatim zašto biste to radili”, kaže za Glas Amerike.
U aprilu, muzej je objavio da se privremeno zatvara zbog renoviranja koje obuhvata i promenu imena i premeštanje fokusa na rusko-finske odnose, a ne toliko samog Lenjina. Ispostavilo se da nije lako naći finansije za to - kaže Kalio.
Finska i Rusija dele granicu od 1.300 kilometara i održavale su uglavnom dobre odnose, čak i tokom hladnog rata. To se promenilo posle ruske invazije na Ukrajinu.
Finska se pridružila NATO-u dok su se stavovi javnosti promenili zbog straha od ruske politike ekspanzije. Mnogi posetioci muzeja su Finci, ali Kalio kaže da povremeni posetioci iz neke od bivših sovjetskih republika često imaju izrazito negativno mišljenje o muzeju.
“Njima je mnogo teže da imaju takvu vrstu humorističkog pogleda na sovjetsko nasleđe kakav možemo da imamo mi iz zapadnih zemalja, pa čak i sami Rusi”.
Zabolocki kaže da je umereni optimista kada je reč o promeni imidža muzeja.
“Kada pričate o nacistima, pričate o holokaustu, o logorima, i voleo bih da vidim taj isti format ovde, ali hajde da vidimo kako ide. Zaista jedva čekam da vidim kako će ga promeniti”.
Kalio za Glas Amerike kaže da će novi muzej odražavati zahlađenje finsko-ruskih odnosa i da će imati ozbiljniji ton. Jer nešto za šta se smatralo da je sasvim deo prošlosti mnogima u Finskoj sada deluje neprijatno poznato i blisko.
