Ove godine se u Rusiji obeležava sto godina od završetka Ruske revolucije – kraja monarhije i početka komunističkog Sovjetskog saveza koji je trajao do kraja 20og veka. Uprkos značaju ovog jubileja, zvanična Moskva je oprezna – zbog straha od mogućih podela, a posebno nakon revolucije u Ukrajini.
Ruska revolucija promenila je pravac istorije. Monarhija je zamenjena komunističkim režimom – prvim na svetu.
“Ne treba idealizovati revolucije. Ali, one jesu bile prekretnica u promeni sistema, načina razmišljanja i odnosa u društvu“, kaže Boris Rivkin iz Muzeja istorije i kulture "In razliv".
Uprkos tome što se Sovjetski savez raspao još 1991., njegov globalni uticaj i dalje se oseća. Ali, za razliku od vremena komunizma, ruske vlasti sada umanjuju značaj revolucije i pozivaju na jedinstvo i pomirenje.
“Jasno je da ovo nije nikakav praznik! Iako je nesporno reč o velikom, značajnom događaju kojeg ova zemlja treba da se seća”, smatra Sergej Spiridonov iz Nacionalnog muzeja političke istorije.
Spiridonov smatra da bi demokratska Rusija radije odala počast privremenoj vladi, koja je stupila na dužnost nakon svrgavanja monarha, ali su tu vladu zbacili Lenjin i ostale komunističke vođe. Na stogodišnjicu, Rusija se seća podjednako i žrtava, i dostignuća revolucije.
“Društvo nije podeljeno po pitanju revolucije, ali vlasti su zabrinute. I veoma su oprezni u proceni tog događaja, kako ne bi izazvali podele”, ocenjuje Igor Lukojanov iz Institua za istoriju u Sankt Peterburgu.
Zbog ukrajinske revolucije 2014-te, Rusija je ponovo postala svesna da i kod kuće ima pokrete spremne na radikalne političke promene.
“Državni udar i revolucija koju predvode mase se razlikuju. Ne bih da rizikujem i tako opišem poslednju revoluciju, ali ne bi me iznenadilo da vlast počne da se menja i na način koji nije predviđen ustavom”, ističe Lukojanov.
Vek kasnije, revolucija koja je tresla i Rusiju i svet više nije razlog za slavlje, ali jeste za razmišljanje.