Nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, diskriminacija i neadekvatni uslovi za obrazovanje, jedni su od glavnih problema nevećinskih zajednica na Kosovu, navodi se u publikaciji “Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu”. Istraživanje o pravima nevećinskih zajednica sprovela je NVO Aktiv predstavljeno je u sredu u Prištini.
Izvršni direktor Nevladine organizacije “Aktiv” iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević rekao je da su brojni primeri nepoštovanja prava nevećinskih zajednica na Kosovu. Međutim, kako je naveo jedan od ključnih, sa kojim se srpska zajednica suočava je nepoštovanje Zakona o upotrebi jezka.
“To je negde već i endemsko stanje, da su problemi sa upotrebom jezika možda neki od ključnih problema sa kojima se Kosovo već duže od decenije suočava. Dakle, to nije problem koji je nastao juče, to je problem koji nas prati duže od decenije”, rekao je izvršni direktor NVO “Aktiv” Miodrag Milićević.
Nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, posebno je kako je rečeno “bilo opasno” na početku pandemije koronavirusa.
“Instrukcije Vlade Kosova tokom pandemije nisu bile prevođene ili su prevodi dolazili veoma kasno. Ja bih nagalsio da su ovi problemi postajali i ranije, ali nepoštovanje u ovoj teškoj situaciji je još ozbiljnije zato što je veoma bitna linija komunikacije između zajednica i vlade bila prekinuta. Mnogi članovi nevećinskih zajednica ističu problem oko ličnih dokumenata na njihovom jeziku, posebno u opštinama na zapadu Kosova. Otkrili smo da su mnogi pripadnici srpske, goranske i bošnjačke zajednice imali poteškoće u pristupu paketima ekonomske pomoći”, rekao je šef odseka za javne politike u NVO „Aktiv“ Kejleb Vau.
O problemima goranske zajednice na Kosovu govorio je omladinski aktivista Fatir Berzati.
“Mi nemamo pravo da koristimo naš jezik, a goranska zajednica koristi srpski jezik, ali mi ga ne možemo koristiti u institucijama. Izjave su često loše protumačene, naši politilčki predstavnici nisu aktivni po tom pitanju. Još jedan problem koji zabrinjava goransku zajednicu jesu mini hidroelektrane koje niču kao pečurke, a voda je izvor života za goransku zajednicu koja je stalno u migraciji”, rekao je omladinski aktivista iz goranske zajednice Fatir Berzati.
Brojne probleme u ostvarivanju svojih prava imaju i pripadnici bošnjačke zajednice.
“Pod broj jedan je obrazovanje, gde imamo svake godine problem u vezi udžbenika i konačno od septembra ove godine ovaj problem ćemo rešiti. Socijalna pomoć familijama, odnosno svim zajednicama na Kosovu, ne samo iz bošnjačke zajednice takođe je veliki problem”, rekao je zamenik ministra za regionalni razvoj iz bošnjačke zajednice Almir Veliji.
Prema preporukama “Aktiva” neophodno je unaprediti kvalitet obrazovanja i na turskom jeziku. Da adekvatni uslovi za obrazovanje, nedostaju potvrdio je i Raif Krkulj iz turske zajednice.
“Nema udžbenika na turskom jeziku, adekvatnih udžbenika po planu i programu. Neki udžbenici su izdati, ali plan i program je promenjen, a ništa nije urađeno. Za osnovnu školu je bilo nekih udžbenika. Za Gimnaziju to je mali broj, samo na turskom jeziku - turski jezik i književnost, ostalo ništa nije objavljeno”, rekao je novinar iz turske zajednice Raif Krkulj.
Kad su u pitanju problemi Roma, Aškalija i Egipćana u publikaciji “Procena statusa prava nevećinskih zajednica na Kosovu”, navodi se da je potrebno ojačati institucionalne mehanizme u borbi protiv diskriminacije kao ključnog problema u ostvarivanju ljudskih prava pripadnika ovih zajednica.
Istraživanje je kroz fokus grupe i intervjue sprovedeno u opštinama u kojima žive brojni Romi, Aškalije, Egipćani, Bošnjaci, Goranci, Turci i Srbi.
OEBS o problemima: Jezik, povratak i međuetničke tenzije
Problemi manjinskih zajednica na Kosovu iz godine u godinu su isti – nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika, sve manji povratak raseljenih lica, a napadi i međuetničke tenzije se i dalje događaju, pokazuje izveštaj Misije OEBS-a na Kosovu o proceni prava zajednica - predstavljen u utorak u Prištini.
U dokumentu se navodi da se situacija nije znatno promenila od prethodnog izveštaja predstavljenog 2015. Među izazovima koji su pobrojani su i, kako je precizirano incicenti iz sfere bezbednosti, koji pogađaju pripadnike nevećinskih zajednica. Obrazovanje na srpskom jeziku i dalje je nedostupno u kosovskom institucionalnom okviru, a pristup viskom obrazovanju na bosanskom i turskom jeziku još uvek predstavlja izazov.
Medijski sadržaj iz domaće produkcije namenjen nevećinskim zajednicama i dalje je oskudan, a stope nezaposlenosti među pripadnicima nevećinskih zajednica, posebno među Romima, Egipćanima i Aškalijama nesrazmerno su visoke.
„I dalje postoje značajne podele između kosovskо albanske i srpske zajednice, ali socijalna i institucijalna interakcija je unapređena. Uprkos ograničenom napretku odnos između zajednica kada govorimo o povratku raseljenih lica su i dalje prisutno pitanje i primajući zajednice na različitim lokacijama i dalje pokazuju otpor kada govorimo o integraciji raseljenih lica“, rekla je, predstavljajući izveštaj, Julija Vitanova, viša savetnica za zajednice misije OEBS-a na Kosovu.
S druge strane, u izveštaju se navodi da su uočena i pozitivna dešavanja u četvorogodišnjem periodu rada i integraciji pravosuđa, usvajanja pravno obavezujuće Uredbe o povratku raseljenih lica i usvajanje nekoliko ključnih strateških dokumenata u oblasti kulturnog nasleđa. A takođe je poboljšanja i efektivnost Ombudsmana - zaštitnika prava građana.
Majkl Devenport, šef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju na Kosovu, rekao je da uprkos ostvarenom naporu u određenim oblastima i dalje postoje pitanja i problemi na kojima kosovske institucije treba da rade.
"To su pitanja koja se odnose na bezbednost, dijalog među zajednicama, pristup obrazovanju, upotreba jezika, učešće u procesu donošenja odluka, pravo na povratak i imovinska prava raseljenih lica. S toga se nadam da će sve relevantne institucije ozbiljno razmotriti preporuke navedene u ovom izveštaju i slediti sa odgovarajućim merama, jer unapređenje prava nevećinskih zajednica je kamen temeljac u izgradnji istinski inkluzivnog i stabilnog društva“, rekao je Devenport.
Predstavljanju izveštaja prisustvovala je i zamenica premijera Kosova za pitanja manjina i ljudska prava Emilija Redžepi koja je rekla da je recept izgradnje dobrosusedskih odnosa prihvatanje različitosti.
"Ne vidim Kosovo kao jednu etničku sredinu niti ću ga videti, niti mogu to prihvatiti nego vidim kao Kosovare bez obzira na naciju, na veru, kao jedan narod koji treba ići putem Evropske unije razvijati se sa svojim susedima, graditi dobrosusedske odnose uvažavajući sve vrednosti različitosti, svaki naciju, svaku veru i svaki jezik koji je u upotrebi”, rekla je Emilija Redžepi.
Misija OEBS-a na Kosovu izveštaje o proceni prava zajednica u cilju merenja napretka koji su institucije na Kosovu ostvarile u primeni preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope objavljuje od 2009. godine.
