Amerikanci odaju poštu žrtvama terorističkih napada 11. septembra 2001. Na komemoraciji u Njujorku, na mestu rušenja Svetskog trgovinskog centra, zajedno su stajali predsednik Džo Bajden, bivši predsednik Donald Tramp i potpredsednica Kamala Haris.
Na svake četiri godine, komemoracija 11. septembra - dana kada su oteti avioni udarili u "kule bliznakinje" u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu, dok se četvrti avion srušio u polju u Pensilvaniji - održava se u punom jeku predsedničke kampanje. Haris i Tramp, demokratski i republikanski kandidati, susreli su se licem u lice samo nekoliko sati posle svoje prve debate, održane u utorak uveče.
Tramp i njegov potpredsednički kandidat Džej Di Vens stigli su na komemoraciju oko 8 sati ujutru i pozirali za fotografije sa nekim od građana. Haris je došla oko pola sata kasnije, dok je deo okupljenih na ceremoniji skandirao "Kamala!".
Bajden i Tramp su se rukovali, a bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, po svemu sudeći, posredovao je rukovanju Haris i Trampa. Rivali na predsedničkim izborima su zatim stajali na maloj razdaljini, dok su između njih bili Bajden i Blumberg.
Posle Njujorka, Bajden i Haris su odleteli u Šenksvil u Pensilvaniji, gde su putnici na letu 93 Junajted erlajnsa savladali otmičare i avion se srušio u polje, sprečivši da bude pogođena druga meta.
Na spomeniku od belog mermera u polju, Bajden je nežno položio ruku na venac kako bi odao počast žrtvama - njih 40. Njemu i Haris su se pridružili guverner Pensilvanije Džoš Šapiro, sekretarka unutrašnjih poslova Deb Haland i Kalvin Vilson, zet kopilota na letu 93 Leroja Homera mlađeg.
Predsednik i potpredsednica razgovarali su sa lokalnim vatrogasnim zvaničnicima u Šenksvilu, zastajući na trenutak da osmotre još jedan spomenik, podignut na susednom brdu gde se oko 40 zastava vijorilo na vetru.
Kao i svake godine, ceremonija u Njujorku je počela zvonjavom zvona i čitanjem imena žrtava.
Politička situacija nije bila glavna tema na umu bližnjih žrtava, kao što je Keti Noton, koja je došla da oda počast svom rođaku Majklu Robertsu, jednom od stotina vatrogasaca ubijenih u napadu.
Dvadeset tri godine kasnije, "rane su i dalje sveže", rekla je.
"Želimo da budemo sigurni da se ljudi uvek sećaju, da se imena uvek čitaju i nikada ne zaborave".
"Kako vreme prolazi, svake godine, ne bude nam ništa lakše", dodala je.
Bez obzira na kampanju, organizatori komemorativnih ceremonija su se trudili da fokus ostane na žrtvama. Godinama, političari su samo posmatrači na komemoracijama kod Svetskog trgovinskog centra, a mikrofoni pripadaju rođacima koji naglas čitaju imena žrtava.
"Ako je političarima stalo do toga što se dešava ovde, lepo. Dođite. Ali ako dolaze samo zbog političkih poena, to me sekira", rekla je Korin Bišop, koja je izgubila rođaka Džona Mekdauela mlađeg.
Bajden, kojem je ovo poslednja komemoracija 11. septembra u predsedničkom mandatu, zajedno sa Haris će prisustvovati i komemoracijama u Pensilvaniji i Pentagonu, mestima gde su se srušili putnički avion pošto su kontrolu nad njima preuzeli teroristi Al Kaide 11. septembra 2001. Tramp takođe dolazi na komemoraciju blizu Šenksvila u Pensilvaniji. Kasnije je utvrđeno da je taj avion bio na putu ka Vašingtonu.
U napadima je poginulo 2.977 ljudi, a ostale su hiljade ožalošćenih rođaka i preživelih. Avion je izazvao oštećenja na Pentagonu, sedištu američkih oružanih snaga, a srušene su "kule bliznakinje" u Njujorku, koje su tada bile među najvišim zgradama na svetu.
Katastrofalni napadi su promenili američku spoljnu politiku, prakse u domaćoj bezbednosti i mentalitet mnogih Amerikanaca koji do tada nisu smatrali da mogu da budu meta napada stranih ekstremista.
