11. septembar 2001. u Vašingtonu bio je sunčan i savršen za šetnju. Nažalost, bio je to radni dan. Novinari centralne redakcije Glasa Amerike dolazili su u jutarnju smenu, a kontrast između njihovog neurednog, zagušljivog deska i lepog vremena napolju nije mogao biti veći. Novinar Džef Kaster se seća:
"Bio je predivan dan, 20 stepeni napolju, bez vlage. Bilo mi je skoro žao što idem na posao".
U redakciji na trećem spratu Glasa Amerike, novinarska ekipa se pripremala za dan koji je delovao da će biti miran. Predsednik Džordž Buš mlađi posećivao je osnovnu školu na Floridi da promoviše svoj plan obrazovanja. Spisak najvažnijih priča, koji je pripremio noćni urednik Lu Haus, sadržao je izveštaje iz Izraela, Rusije, Kine i Iraka - od svega po malo. Ljudi su sedeli za stolovima, pili kafu, radili na tekstovima, a onda su se na svakom ekranu u redakciji pojavili snimci njujorškog oblakodera iz kojeg je kuljao dim.
Dan više nije bio miran. Al Kaida je izvršila terorističke napade na Sjedinjene Države. Dok su ljudi zurili u televizore, urednica Dajen Bredli prišla je regionalnom uredniku deska Donu Bensonu i pitala da li može da napiše vest. Benson je otkucao vest u tri reda, koja je brzo puštena svim servisima Glasa Amerike.
CN-041 HITNO**********
Putnički avion je udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku. Na snimcima koje je emitovala kablovska mreža CNN vidi se dim kako izbija iz jednog od spratova pri vrhu zgrade. Avion je, prema izveštajima, ostao zabijen u zgradu ## (cnn) nd/dlb
Ras Vudgejts, voditelj radijskog programa VOA News Now, saopštio je slušaocima vest na sledeći način:
“Najnovija vest", rekao je, "bizarni incident u sred Menhetna, gde je putnički avion, po svemu sudeći, udario u jednu od najvećih zgrada na svetu - Svetski trgovinski centar."
Za većinu novinara, osećanje urgentnosti zbog događaja nije se odmah pretvorilo u kompletnu uzbunu.
"Kada je prvi avion udario, pretpostavljalo se da je u pitanju bio mali avion koji je imao neke probleme i skrenuo s kursa", priča Benson. "To su bila prva mišljenja - da je možda takav slučaj, ili je pilot doživeo infarkt, tako nešto..."
Mnogi ljudi u desku Glasa Amerike su, međutim, bili sumnjičavi.
"Spekulisalo se da se dogodila nesreća", seća se Kaster. "Ja sam to primio zdravo za gotovo, svi smo polazili od te pretpostavke, ali bilo je čudno. Gledao sam rupu u zgradi i mislio - užasno je to velika rupa da je izazove mali putnički avion".
Novinar Džim Meloun, zadužen za praćenje političkih događaja u Vašingtonu, razgovarao je sa kolegom Džekom Pejtonom.
"Gledali smo živi TV prenos nakon što je udario prvi avion, pokušavali da ocenimo šta se dogodilo. Rekao sam Džeku: 'Mislim da je ovo terorizam i da Bin Laden stoji iza toga'. Samo sam spekulisao, nisam ništa tvrdio. Dok smo pričali, drugi avion je udario, on se okrenuo prema meni i rekao: 'Možda si u pravu'".
‘Izveštavajte samo o činjenicama"
CN-044 HITNO **********
Obe kule slavnog Svetskog trgovinskog centra u Njujorku su u plamenu, nakon što je putnički avion srednje veličine udario u jednu od zgrada, a, po svemu sudeći, drugi avion udario u drugu kulu (cnn,WNBC) ND/dlb/DC
Glas Amerike objavio je tu novu vest nekoliko minuta pošto se drugi, veliki putnički avion, zabio u južnu kulu Svetskog trgovinskog centra u 9:03 ujutru. Taj udar je izazvao glasne reakcije među svima koji su gledali. Suzan Jeki, voditeljka programa News Now, seća se da je čula uzvike neverice i šoka.
"'Bože, o ne' i 'Ovo je teroristički napad'. Drugi udar je sve potvrdio. Morali smo da brzo radimo".
Debi Kuper je bila glavna urednica tog jutra. Jasno se seća svega.
"Okrenula sam se kolegama i rekla - ovo je verovatno najveća priča naše karijere, nešto slično tome. I dalje je, zar ne?"
Urednici Glasa Amerike su odmah sve ekipe i sve programe usmerili da se bave napadima. U uglu redakcije, Benson i dvoje novinara - Lu Loršajder i Džon Torini - koncentrisali su se na to da prođu kroz brojne informacije i stalno osvežavaju glavnu priču, za vebsajt Glasa Amerike i više od 40 jezičkih redakcija koje su je prevodile.
Producenti programa News Now, u kojem su obično emitovani unapred snimljeni segmenti, odlučili su da u 9 sati ujutru Vudgejts i Barbara Klajn uživo vode program. Kancelarija njujorškog biroa Glasa Amerike imala je direktan pogled na kule Svetskog trgovinskog centra. Tim emisije News Now uključivao je telefonom novinarku Dajen Marel koja je prenosila kako kroz prozor gleda obe zgrade Svetskog trgovinskog centra u plamenu, i ogromnu rupu na mestu udara prvog aviona.
Bez obzira na uzbuđenje i količinu informacija tog dana, Klajn kaže da se tim News Now, koji je tog jutra predvodio Dik Snajder, trudio da se uzdrži od nagađanja i pretpostavki. Od početka, voditelji su veoma vodili računa da udare dva aviona opisuju kao "po svemu sudeći" teroristički napad, i da svedočenja očevidaca ne tretiraju kao definitivne činjenice.
"Morali smo da budemo veoma, veoma pažljivi kod svega što izgovaramo, i da podsećamo sve koji su slušali da su u pitanju svedočenja ljudi o tome šta veruju da su videli", priča Klajn.
U desku, novinari i urednici su takođe vodili računa o uzdržanosti. U ranim izveštajima javljeno je da FBI istražuje da li su avioni bili oteti, ali su se izbegavale spekulacije ko je odgovoran.
"Doneli smo svesnu odluku da pišemo da su neidentifikovani avioni udarili u kule", kaže Kuper. "Nije bilo drugih činjenica. Nismo želeli da bilo šta spekulišemo da ne bismo pogrešili. Javljajte samo o činjenicama, ne nagoveštavajte da se bilo šta drugo događa, pratite pravilo od dva izvora, a bolje bi bilo da su ti izvori pouzdani".
Većim delom, svi su ostali mirni, iako su prizori sa Menhetna otežavali tu pribranost.
"Bilo je veoma teško, jer smo na televiziji gledali kako ljudi iskaču kroz prozore", kaže Jeki. "Plakalo mi se. Pitala sam se - kakvo zlo može da izazove ovo?"
Klajn, koja je vodila program uživo, imala je još teži posao da sačuva pribranost dok je slušaoce informisala o katastrofi koja se odvijala.
"Pokušavate da obuzdate zemljotres koji osećate u sebi", kaže ona.
U Beloj kući, bilo je sve samo ne mirno, priseća se tadašnja dopisnica Glasa Amerike Pola Vulfson. Ubrzo pošto je drugi avion udario Svetski trgovinski centar, Tajna služba je naredila svima u zapadnom krilu Bele kuće da se evakuišu.
"Telefonom sam razgovarala sa kolegama na Glasu Amerike kada su se agenti pojavili na vratima i rekli mi da moram da izađem. Rekla sam - šta? Agent je odgovorio - gospođo, morate da izađete odavde, brzo! Bukvalno me je podigao za ramena, i ja sam potrčala. Sve se dešavalo brzo. Kada agenti Tajne službe viču na vas - trčite, ne hodate".
Bela kuća je novinarima rekla da se okupe ispred obližnje zgrade - a zatim ih ostavila tu, izolovane od sveta.
"Imali smo mobilne telefone, ali nisu radili jer je toliko ljudi pokušavalo da dođe do svojih porodica ili kolega, mreže su bile preopterećene, niko nije mogao da uspostavi vezu. To je verovatno bio trenutak kada sam bila najviše frustrirana u životu", kaže Vulfson.
Dok je ona bila odsečena od vesti, njen kolega Sem Verma, tada novinar u noćnoj smeni, tog jutra se upravo vratio kući, u stambenu zgradu u Arlingtonu u Virdžiniji, na oko kilometar i po od Pentagona. Sedeo je u stanu na desetom spratu, gledajući TV program o napadima, kada je oko 9 sati i 35 minuta osetio vibracije.
"Imao sam velike prozore i počeli su da se tresu, pomislio sam da će pući. Ceo stan se tresao", kaže.
Verma dodaje da nije čuo eksploziju, ali je uskoro u TV programu potvrđeno ono što je osetio - oteti avion, koji je nisko preleteo Arlington, udario je u Pentagon. U studiju programa News Now, Vudgejts je, nesvesno, rekao "gospode...", a zatim preneo slušaocima da dim i vatra izlaze iz velikog sedišta američke vojske.
‘Svi su se plašili"
Posle napada na Pentagon, intenzitet u desku se pretvorio u anksioznost. U tom trenutku je bilo sasvim jasno da teroristička grupa napada centre američke moći i nije bilo teško zamisliti kako se oteti avion zabija u američki Kapitol, na tri minuta hoda od zgrade Glasa Amerike na Aveniji nezavisnosti u Vašingtonu. Neki novinari su se unervozili.
“Nekoliko ljudi je bilo uplašeno i želelo da ode", priča Benson. "Mislim da niko nije otišao, ali je bilo mnogo straha i napetosti. Dajen (Bredli) je rekla ljudima - ako morate da odete, idite. Svi su se plašili. Iza leđa su nam bili prozori i u tom trenutku vam svašta pada na pamet - da li ima snajperista koji će otvoriti vatru? Ali svi su se trudili da sačuvaju pribranost i nastave da rade".
Džef Kaster se seća glasnog i kolektivnog uzdaha u redakciji kada se srušila prva kula Svetskog trgovinskog centra.
"Vladala je neverica. Možda sam ja pustio taj uzdah, ali mislim da je bilo više od jedne osobe. Ljudi su nastavili da rade i zavladala je mrtva tišina, samo su se čuli otkucaji na tastaturi".
“Mislim da smo dobro obavili posao" kaže Debi Kuper. "Bili smo izuzetno precizni. Brzo smo objavljivali činjenicu za činjenicom, puni adrenalina. Snimili smo mnogo priča sa reakcijama. Bila sam veoma ponosna na sve u redakciji tog dana".
Na kraju tog radnog dana, tog popodneva, novinari Glasa Amerike izašli su iz zgrade u novu realnost. Prestonica se brzo ispraznila posle napada, a obično žive ulice oko zgrade Glasa Amerike bile su skoro bez pešaka i automobila.
"Avioni su prestali da nadleću", seća se novinarka Sara Vilijams. “Bilo je sablasno tiho."
Dan je i dalje bio lep, ali više niko nije mogao da uživa u njemu.
