Kinesko „bezgranično prijateljstvo“ sa Rusijom moglo bi da se nađe na ispitu u Africi, gde su davno uspostavljeni ekonomski interesi Pekinga u opasnosti da se sukobe sa rastućim uticajem moskovske paravojne grupe Vagner.
Najnovija tačka potencijalnog trvenja je Niger, gde su vođe vojnog udara od 26. jula, kako navodi agencija Asošiejted pres, kontaktirale Vagner za pomoć u učvršćivanju vlasti.
Malo je verovatno da će Peking pozdraviti tu vest, a portparol ministarstva spoljnih poslova prošle nedelje opisao je svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma kao „prijatelja Kine“ i rekao da se nada političkom rešenju krize.
Različiti interesi protežu se daleko izvan Nigera, jer Vagner grupa širi domet preko Sahela, često prodajući vlastite bezbednosne usluge za pristup bogatim mineralnim nalazištima i drugim resursima u regionu.
Niger je, na primer, među najvećim svetskim proizvođačima uranijuma.
Kina takođe ima ogromne investicije u regionu, a analitičari su podeljeni oko toga kako Peking gleda na ruske plaćenike.
Dok bi Vagner mogao da ojača bezbednost omogućavajući Kinezima da posluju u opasnim zemljama, Peking takođe ceni stabilnost i takmiči se za neke od istih resursa.
Prednosti i mane
„Kineski projekti su možda imali koristi od njihovog prisustva. Ali u nekim drugim slučajevima, Kina je takođe trpela štetu od toga“, rekla je o Vagneru u Africi Jun Sun, direktorka kineskog programa u Stimson centru.
Ona je napomenula da se sve češće spekuliše da je Vagner odgovoran za smrt devet kineskih državljana u rudniku u Centralnoafričkoj Republici (CAR), ranije ove godine.
Pobunjeničke grupe u CAR i nekoliko zapadnih zvaničnika rekli su za Njujork tajms posle incidenta da veruju da Vagner ili meštani koje podržava ova grupa stoje iza oružanog napada.
Ali prošlog meseca, Vagner je objavio na Telegram kanalu da je spasio grupu kineskih rudara u CAR, po nalogu kineske ambasade.
Alesandro Arduino, predavač na Lau Kina Institutu Kraljevskog koledža u Londonu, naveo je da je bezbednost od suštinskog značaja za kinesku infrastrukturnu inicijativu "Pojas i put" u Africi.
„Vagner bi mogao da obezbedi kratak period stabilnosti nametnut vojnim sredstvima — što je delikatno i prolazno rešenje za Kinu. U stvari, to bi moglo da se pretvori u pretnju, posebno ako dođe do sukoba oko prava na rudarenje“, rekao je on za Glas Amerike.
„U tom kontekstu, kineska preduzeća koja se bave rudarstvom mogla bi da sklope privremene ugovore da zaštite radnu snagu i imovinu, ali bi ovi sporazumi sa plaćenicima mogli da donesu i iznenadne preokrete, u šta se već uverio ruski predsednik Vladimir Putin“, ocenio je on.
Daren Olivije, direktor konsultantske kuće za istraživanje sukoba "African Defence Review", rekao je za Glas Amerike:
„Teško je biti potpuno siguran šta Kina misli o Vagneru. Dugoročno, Peking verovatno vidi Vagner kao smetnju sopstvenim ambicijama, a istovremeno želi da za sada grupa ostane u određenim zemljama visokog rizika".
Peking smatra da će Vagner moći da štiti i ruske interese u regionu, sve dok ne budu postojale mogućnosti za primenu alternativnih pristupa, dodao je on.
Pol Nantulja, naučni saradnik Afričkog centra za strateške studije, rekao je da nema rizika da Kina osnuje sopstvenu verziju Vagnera.
„Kina želi da pokaže da su njene aktivnosti izvan granica, da njene aktivnosti poštuju lokalne zakone i propise. Kina je mnogo osetljivija po pitanju vlastite reputacije u Africi od Rusije".
Nantulja je napomenuo da kineske bezbednosne firme koje deluju na kontinentu nude savetodavne usluge, prodaju opremu i obučavaju lokalne bezbednosne snage, ali nisu tako operativne kao Vagner koji učestvuje u teškim borbama.
„U samo nekoliko slučajeva su učestvovali u spasavanju talaca, kao u Sudanu“, objasnio je on, dodajući da ima i onih koji se bore protiv morskih pirata.
Analitičari ne vide naznake da će se Vagnerovi plaćenici u skorije vreme povući iz Afrike.
Uprkos izbeglištvu u Belorusiji, šef Vagnera Jevgenij Prigožin - čija je pobuna krajem juna predstavljala izazov ruskoj vojnoj komandi i uznemirila Kremlj - viđen je na Putinovom samitu Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu u julu, u društvu zvaničnika sa tog kontinenta.
