Američki predsednik Džo Bajden pozvao je u četvrtak na hitno oslobađanje nigerijskog predsednika Mohameda Bazuma, koji je zbačen prošle nedelje u vojnom udaru.
Bajden je u saopštenju naveo da se Niger "suočava sa ozbiljnim izazovom za svoju demokratiju".
"Narod Nigerije ima pravo da bira svoje lidere. Svoju volju su izrazili slobodnim i poštenim izborima — i to se mora poštovati", rekao je Bajden.
Bela kuća saopštila je prethodno da pažljivo prati državni udar u Nigeru, dok se američka ambasada priprema da evakuiše deo osoblja iz te zapadnoafričke zemlje. S obzirom na to da se zaverenici suočavaju sa rokom, koji ističe u nedelju, za vraćanje svrgnutog demokratski izabranog predsednika, analitičari kažu da Moskva i Peking takođe prate Nijamej i traže mogućnosti da prošire svoj uticaj.
"Mi ovo veoma, veoma pažljivo pratimo", rekao je novinarima ove nedelje Džon Kirbi, direktor za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost. "I nismo doneli nikakvu odluku, ali ćemo se sigurno uključiti u rigorozan proces da procenimo našu pomoć u budućnosti".
Puč nalik drugim državnim udarima
Prošlonedeljni državni udar u Nigeru sledio je model koji su postavili nedavni državni udari u Maliju, Gvineji i Burkini Faso: grupa vojnih oficira, nezadovoljnih zbog loše bezbednosti i lošeg upravljanja, uhvatila je lidera zemlje, preuzela radijski etar i proglasila se za vlast.
Ali na stranu zapanjujuće sličnosti, ovaj zapadnoafrički puč je drugačiji i Vašington posmatra "sat za satom" da vidi da li će diplomatski napori vratiti na vlast svrgnutog predsednika — kome je Stejt department izrazio "nepokolebljivu podršku".
To zato što je Niger ključni američki partner u borbi protiv islamskog ekstremizma u Sahelu, sa kritičnom američkom bazom dronova i stotinama američkih vojnika u zemlji.
"Pre dve nedelje, pre manje od dve nedelje, imali smo ovde tim naše vojske na sastanku sa vlastima Sjedinjenih Država", rekao je ove nedelje za Glas Amerike ambasador Nigera u SAD Mamadu Kiari Liman-Tinguiri, govoreći na francuskom.
"Zajedno smo išli u Pentagon. Zajedno smo išli u Stejt department... Oni se ponose što radimo bolje od svih naših suseda, ponose se zbog toga... I nedelju dana kasnije nam ide loše. Šta ovo znači? To uopšte nema smisla".
"Ovo je proksi rat"
Analitičari primećuju da je ovaj krhki region bogat resursima takođe na nišanu drugih velikih sila, a ruska plaćenička grupa Vagner povećava svoje uporište u susednim zemljama.
"Ovo je proksi rat", rekao je za Glas Amerike Šon Mekfejt, profesor na Univerzitetu u Sirakuzi i na Univerzitetu nacionalne odbrane. "A u Africi je u toku posrednički rat u poslednjih tri, četiri do pet godina najmanje".
"Ali ovde su spoljne sile Sjedinjene Države, Rusija i Kina", rekao je on. "Rusija voli da osvaja, ako hoćete, preko grupe Vagner. Kina voli da koristi ekonomski rat, koji se zove inicijativa 'Pojas i put'. To je neka vrsta diplomatije dužničke zamke, poput Tonija Soprana, koji vas prevari, da vam zajam, vi ne možete da ga vratite i odjednom dugujete usluge Pekingu", dodaje Mekfejt.
Stejt department je saopštio da nije video dokaz da su ruski plaćenici umešani, ali da će verovatno pokušati da iskoriste nestabilnost.
"Ne bih se iznenadio da vidim da Vagner pokušava da iskoristi ovu situaciju u svoju korist, jer su oni pokušali da iskoriste druge situacije u Africi u svoju korist", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler u sredu. "A kada kažem u njihovu sopstvenu korist, mislim na njihovu ličnu finansijsku korist, kao i njihov pokušaj da prošire svoj uticaj na kontinentu".
"Ali, dodao bih da bi svaki pokušaj vojnih lidera u Nigeru da dovedu snage Vagnera u Niger, bio znak, još jedan znak da oni u srcu nemaju najbolje interese nigerijskog naroda", rekao je Miler.
Mekfejt je naveo da sumnja da će pučisti u Nijameju podleći pritisku Vašingtona ili Zapada. Ranije ove nedelje, demonstranti su se okupili u prestonici da okrive bivšu kolonijalnu silu Francusku za državni udar.
"SAD su na neki način ignorisale Afriku od incidenta sa Crnim jastrebom pre 30 godina, i samo su na neki način ponovo počele da pokazuju interesovanje, sa nekim manjim bazama za borbu protiv terorizma na Rogu Afrike, u Sahelu", rekao je on. "Ali mnogi Afrikanci ne vide Sjedinjene Države kao posvećenog partnera. Tako da mislim da su mogućnosti za šargarepu i štap iz Vašingtona ograničene i da ih Rusija i Kina iskreno osporavaju".
EU i Britanija su odmah obustavile pomoć, a neki američki programi su zaustavljeni za zemlju bez izlaza na more. U sredu je Stejt department izdao savet "Ne putovati" u Niger.
Regionalno telo ECOVAS-a dalo je vođama puča rok u nedelju da vrate predsednika i zapretilo silom ako se ne povinuju.
Samit šefova ECOVAS-a, SAD se pridružile zemljama koje evakuišu svoje građane
Vojni šefovi iz Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOVAS) doputovali su u sredu u nigerijsku prestonicu Abudžu na dvodnevne sastanke kako bi razgovarali o prošlonedeljnom puču u Nigeru. U međuvremenu, Sjedinjene Države pridružile su se grupi od nekoliko evropskih država u evakuaciji svojih državljana.
ECOVAS je u kratkom saopštenju naveo da će Komitet načelnika štabova odbrane razgovarati o "političkoj situaciji u Republici Niger" na svojim sastancima do petka. ECOVAS je odredio krajnji rok do nedelje za povratak predsednika Bazuma na vlast. U suprotnom, razmotriće upotrebu sile.
"Vojna opcija je poslednja opcija na stolu, poslednje sredstvo, ali moramo da se pripremimo za eventualni slučaj", rekao je Abdel-Fatau Musah, komesar EKOVAS za politička pitanja, mir i bezbednost.
"Postoji potreba da se pokaže da ne možemo samo da lajemo, već možemo i da grizemo", rekao je on novinarima u sredu u Abudži.
ECOVAS je takođe poslao delegaciju u sredu u glavni grad Nigera, Nijamej, na razgovore sa članovima hunte.
ECOVAS je uveo sankcije Nigeru koje uključuju prekid prenosa energije u siromašnu zemlju od 25 miliona ljudi, koja uvozi skoro svu svoju električnu energiju. Susedna Nigerija je od tada prestala da šalje struju Nigeru, ali je nejasno koliko električne energije Niger troši iz tog izvora.
General Abdurahamane Čiani, koji se proglasio za novog šefa države, rekao je u televizijskom obraćanju da hunta "u potpunosti odbacuje ove sankcije i odbija da popusti bilo kakvim pretnjama, odakle god da dolaze. Odbijamo bilo kakvo mešanje u unutrašnje stvari Nigera".
U međuvremenu, američki Stejt department saopštio je u sredu da naređuje "privremeni odlazak osoblja američke vlade koje nije neophodno i članova porodica koji ispunjavaju uslove iz ambasade SAD u Nijameju". Takođe je podigao svoje savete za putovanja u Niger na nivo 4 – "Ne putuj".
Francusko vojno i ministarstvo spoljnih poslova nastavilo je u sredu da evakuiše ljude iz Nigera. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je oko 1.000 ljudi napustilo Niger preko četiri leta. Među evakuisanim su bili državljani Francuske, kao i ljudi iz Nigera, Portugala, Belgije, Etiopije, Libana, Nemačke, Kanade, Indije, Austrije i Sjedinjenih Država.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani podelio je fotografiju aviona italijanskog vazduhoplovstva za koji je rekao da je sleteo u sredu rano sa Italijanima koji su napustili Niger. Španija je takođe saopštila da planira let za evakuaciju svojih državljana.
Vojni lideri su Bazuma stavili u kućni pritvor 26. jula i u ponedelak imenovali Čianija, komandanta predsedničke garde, za svog novog vođu. Lideri puča rekli su da su reagovali na ono što su opisali kao pogoršanje bezbednosne situacije i nedostatak akcije vlade protiv džihadista.
Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je telefonom u sredu sa Bazumom o situaciji u Nigeru, saopštio je Stejt department.
Portparol Metju Miler rekao je u saopštenju povodom poziva da Sjedinjene Države "ostaju privržene obnavljanju demokratski izabrane vlade" u Nigeru.
"Ponavljamo da su bezbednost predsednika Bazuma i njegove porodice najvažniji", rekao je Miler. "SAD su posvećene pronalaženju mirnog rešenja koje će osigurati da Niger ostane snažan partner u bezbednosti i razvoju u regionu".
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres. Abdourahmane Dia iz Glasa Amerike doprineo je pisanju ovog izveštaja.
