Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pozvale su vojnu huntu koja je preuzela vlast u Nigeru prošle nedelje da obustavi državni udar i vrati predsednika Muhameda Bazuma na funkciju.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, pozdravio je kako je označio, snažnu odluku lidera ECOWAS-a da "brani ustavni poredak u Nigeru" - poručivši da se Sjedinjene Države pridružuju pozivima za momentalno oslobađanje Bazuma i ponovno uspostavljanje demokratski izabrane vlade.
Žozep Borelj, šef diplomatije EU, podržao je odluke Ekonomske zajednice država Zapadne Afrike (ECOWAS), koja je u nedelju uvela sankcije vođama puča i dala im rok od sedam dana da predaju vlast ili će se suočiti sa merama, među kojima je i "upotreba sile".
Borelj je u saopštenju naveo da Bazum bez odlaganja mora da bude vraćen na funkciju.
On je naveo da EU odbacuje optužbe o stranom mešanju i da će smatrati huntu odgovornom za bilo kakve napade na civile, diplomatsko osoblje i ustanove.
Vođe puča saopštile su da su prošle sedmice da su izvele državni udar kao odgovor na, kako tvrde, pogoršanje bezbednosne situacije u Nigeru i izostanka akcije vlade protiv džihadista.
U saopštenju objavljenom na državnoj televiziji, vojna hunta je optužila Francusku, čije je Niger bio kolonija, da želi da izvede oružanu akciju oslobađanja Bazuma.
Majkl Šurkin, viši saradnik Atlantskog saveta i direktor globalnog programa 14 North strategies, savetodavno-poslovne grupe usredsređene na Afriku, pozdravio je odluku grupe ECOWAS, ali se zapitao koliko bi bila delotvorna regionalna vojna intervencija.
"Takva opcija me brine jer, čak iako je moguća, lako je zamisliti da da stvari krenu po zlu kao posledica te akcije i teško je znati kolika bi bila vrednost te operacije", kazao je Šurkin.
Među sankcijama koje je ECOWAS uveo je i suspenzija svih komercijalnih i finansijskih transakcije između država članica i Nigera.
Šurkin je kazao da u ovom slučaju sankcija možda neće imati efekta zbog činjenice da je Niger siromašna zemlja.
"ECOWAS je uveo sankcije i Maliju, ali se ta odluka pokazala kao potpuno beskorisna. U stvari, bila je i kontraproduktivna", dodao je on.
"Hunta u Maliju je u velikoj meri iskoristila narativ o navodnoj međunarodnoj kampanji protiv suvereniteta te zemlje i ljudi su se okupili oko toga, a režim je dobio veći legitimitet. Na kraju, sankcije su nanele štetu samo siromašnom stanovništvu".
Prošle nedelje, Bazumove pristalice su protestovale u Niameju, glavnom gradu Nigera, zahtevajući njegovo puštanje na slobodu.
U nedelju su demonstrirale pristalice puča, a tokom protesta su napale i ambasadu Francuske.
Doktor Edgar Gitua, stručnjak za međunarodne odnose i diplomatiju i predavač na Američkom međunarodnom univerzitetu u Najrobiju, rekao je za Glas Amerike da ECOWAS, zajedno sa SAD, Francuskom i EU, ima strateški imperativ da vrati Bazuma na vlast.
"Jednostavno govoreći, u geostrateškom smislu, Amerika ne želi da Rusija uđe u ovaj region", naveo je Gitua.
"Ako Bazuma bude svrgnut sa vlasti, vojna hunta koja preuzme vlast će otvoriti širom vrata drugima. Ne zaboravite da je Vagner grupa i dalje u Čadu i Libiji. Brzo će doći. Amerika zna da ako bude vakuma u vlasti, Rusija će delati da ga popuni".
Francuska, SAD i druge države imaju vojnike stacionirane u Nigeru i dok neke od njih mogu ciljano da intervenišu, Šurkin smatra da vlade nisu spremne to da učine.
“Situacija izgleda strašno. Deluje da jača ono čega se mnogi ljudi plaše i govore o ulozi Francuske u Sahelu. Tu zemlju građani doživljavaju kao nekolonijalnu silu, koja bira lidere i ne dozvoljava stanovništvu Nigera, da rešavaju pitanja koja ih se tiču. Isto bi bilo i u slučaju da to uradi Amerika. Veoma je problematično", ocenjuje Šurkin.
Niger je bio ključni saveznik Zapada u borbi protiv militantnih grupa poput Islamske države i Al Kaide u pojasu Sahela u Africi u kom je prethodnih godina bilo pučeva i u Burkini Faso i u Maliju.
Neke od informacija za ovu vest uzete su iz servisa agencija AP, AFP i Rojters.
