Eksterna kontrola pravosuđa u Srbiji već postoji u važećem Ustavu, u proces čijih se promena ušlo sa navodnom namerom da se ograniči uticaj izvršne vlasti na sudsku, i svako unošenje rešenja, poput onog koje je izneo državni sekretar Ministarstva pravde prema kome bi predsednik države imenovao sudije, tu kontrolu samo pojačava, umesto da je smanjuje, izjavio je za Glas Amerike Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić iznenadio javnost ocenom da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, i da bi, poput rešenja u Francuskoj, sudije i tužioce trebalo da postavlja predsednik države.
On problem vidi u tome što "sudije biraju sudije, a tužioci biraju tužioce" i predlaže da predsednik Srbije postavlja tužioce: "Kod nas, umesto da predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' i to rade".
Po mišljenju Omera Hadžiomerovića ovakva ideja je u suprotnosti sa onim na šta se Srbija obavezala i sa onim što je do sada rađeno:
"Iznenađen sam, s obzirom na to da je upravo Ministarstvo pravde radilo neke radne tekstove izmena i da se u pogledu izbora sudija naša zemlja obavezala Evropkoj uniji da upravo zbog toga menja Ustav, da bi se eleminisao uticaj parlamenta ili politike na izbor sudija."
On objašnjava da vršenje uticaja može biti posredno i neposredno i da po odredbama u sadašnjem Ustavu sudske odluke ne može niko da preispituje i da je zabranjen svaki uticaj na sudije itd.
Vučić: Ne zanima me kontrola pravosuđa"Ne zanima me da imam kontrolu nad sudijama i tužiocima! To izmišljaju oni koji ne znaju šta drugo da izmisle. Jedino što mene interesuje je da narkodileri i ubice konačno završe iza rešetaka", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za portal Informera.
"Tu se štiti nezavisnost sudske vlasti u funkcinalnom smislu, dakle da ne može niko drugi da vrši sudsku vlast. Ali na vršenje sudske vlasti može da se utiče i na posredan način, recimo uticanjem na ličnosti koje vrše sudski vlast, kada uređujete neka pitanja koja su važna za njihov profesionalni i lični život. Jedna od njih je i način izbora i napredovanja sudija. Sva ta pitanja, kao što su i disciplinska odgovornost i vrednovanje rada sudija, upravo treba da budu tako uređena da onemogućavaju politici i drugim granama vlasti da se mešaju u ta pianja i vrše posredan uticaj", zaključio je on.
Hadžiomerović navodi primer Bugarske u kojoj Visoki savet pravosuđa predlaže sudije predsedniku države, on ih imenuje i ima prava da odbije neke predložene sudije. "Ali ako mu isti predlog ponovo stigne, on mora da imenuje tog sudiju", dodaje Hadžiomerović.
Iako su u prvim reakcijama nakon ove inicijative državnog sekretara u ministarstvu pravde neki predstavnici pravosuđa ocenjivali da je verovatno reč o ideji samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Bogoljub Milosavljević, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union", kaže da mu izjava državnog sekretara Ministarstva pravde liči na " vrstu partijskog dodvoravanja".
On kaže da u nekim zemljama zaista postoji eksterni uticaj na proces imenovanja sudija i tužioca, ali podseća da je Ustav Srbije dovoljno jasno rešio tu spoljnu kontrolu pravosuđa kroz ovlašćenja koja ima Ustavni sud, koji ne pripada sudskoj grani vlasti.
Pozivajući se na primere SAD, Italije, Japana ili Francuske, u kojima predsednik države ima neka ovlašćenja u pogledu imenovanja sudija, Bogosavljević ističe da je reč o zemljama koje imaju drugačiji politički sistem i tradiciju nezavisnog pravosuđa:
"Prilično je rizično da u zemljama kao što su Srbija - a primere smo videli i u Poljskoj ili Mađarskoj - dakle da se u zemljama u kojima nema tradicije nezavisnosti sudstva daju ovlašćenja izvornoj vlasti za izbor sudija, jer onda je sigurno da će izvršna vlast učiniti sve da te sudije učini zavisnim od sebe, a nikako nezavisnim", kaže profesor Milosavljević.
Društvo sudija Srbije: Neprihvatljivo postupanje predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti
Društvo sudija Srbije pozvalo je danas Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, a naročito republičkog javnog tužioca da prestanu da zanemaruju svoje ustavne dužnosti garanta nezavisnosti sudova i sudija i samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Potrebno je da počnu obavljanje svih dužnosti koje su im poverene Ustavom, zakonima i u skladu sa njima donetim pravnim aktima, kao i da ukažu na protivpravnost i neprihvatljivost opisanog postupanja predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i pojedinih medija.
Od Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i republičkog javnog tužioca se zahteva obezbeđenje odgovarajućih uslova za nesmetano obavljanje pravosudne funkcije.