Srbija bi trebalo da preduzme sve neophodne mere za borbu protiv diskriminacije i antirodnog diskursa, kao i podizanje svesti među ženama o njihovim pravima koja proističu iz Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, rečeno je u sredu na predstavljanju četvrtog periodičnog izveštaja o sprovodjenju te konvencije.
Programska direktorka Udruženja građanki FemPlatz Kosana Beker rekla je da je Komitet UN posebno zabrinut za položaj žena koje su diskriminisane po više osnova - Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene, migrantkinje... Za njih postoje dodatni izazovi sa kojima se druge žene ne susreću, objasnila je ona.
Kazala je da je Komitet UN zabrinut zbog sve prisutnije antirodnog diskursa i da je u javnosti - kod visko pozicioniranih političara, verskih vođa i akademika - povećan broj slučajeva govora protiv rodne ravnopravnosti i mizoginih izjava. Promovišu se i konzervativne ideje o tradicionanom položaju žene, u sklopu kojih je pomenuta i kampanju za povećanja nataliteta u kojoj se - iako je takva kampanja sama po sebi legitimna - žene svode samo na majke.
Ona je pozvala da se ohrabre medije kako bi uveli samoregulatorne mehanizme koji bi reagovali u slučaju diskriminatornog govora. "Ako je neophodno treba da se izmene i zakoni jer odgovonosti za javnu izrečenu reč mora da bude", rekla je ona.
Šefica Agencije UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji Milana Rikanović podsetila je da se Srbija potpisivanjem Konvencije obavezala da će voditi politiku jednakih mogućnosti i socijalne pravde, te da će obezbediti jednake šanse ženama i devojčicama. Već sada se zna da su potrebna rešenja u istitucionalnom okviru za rodnu ravnopravnost i da i dalje nedostaje strategija za borbu protiv nasilja.
Šef Tima UN za ljudska prava u Srbiji Milan Marković rekao je da se nada da će izveštaj i preporuke Komiteta koji je uputio Srbiji biti smernica Vladi, ali i civilnom društvu o tome šta su prioriteti i kako svi društveni akteri mogu doprineti opštem poboljšanju.
"Komitet je uspeo da bude veoma konkretan u pohvalama i preporukama, za koje se nadamo da će uticati na dalje napore na nacionalnom i lokalnom nivou", rekao je Marković.
Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama, kazala je da postoji privid da je tokom poslednjih 4-5 godina puno toga urađeno, ali da nasilje i dalje preovlađuje u društvu. "Svaki dan smo svedoci nekog novog oblika nasilja, od javne sfere do paralelnog porasta nasilja u privatnoj sferi. Komitet upućuje na to da je ceo društveni fokus na nasilju u porodicu dok se svi drugi oblici rodno zasnovanog nasilja zanemaruju", rekla je ona i podsetila na poslednje rezultate istraživanja prema kojima je svaka peta žena u Srbiji izložena nekom obliku nasilja.
Pohvale, kritike i preporuke
Kada se radi o učešću žena u političkom i javnom životu, iako je Komitet pozdravio imenovanje prve premijerke 2017. godine i osnivanje Ženske parlamentarne mreže, navodi se da žene nisu dovoljno zastupljene u lokalnoj upravi, da su na čelu u samo 9 od 169 opština u Srbiji, da nema dovoljno žena vojnih atašea u diplomatskom koru, kao i da žene iz ugroženih grupa nisu dovoljno zastupljene u javnom i političkom životu.
Komitet je preopučio i da se ukine član 16. Zakona o javnom redu i miru i obezbedi ženama koje se bave prostitucijom da ne budu kriminalizovane zakonima.
Kada je reč o rodno zasnovanom nasilju, Komitet je preporučio da se razmorti i revidira Krivični zakonik, Porodični zakonik, kao i da se izradi sveobuhvatna strategija i akcioni plan za suzbijanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja nad ženama, kao i borba protiv rodnih stereotipa.
Zabrinutost je navedena i u oblastima zapošljavanja, gde žene i dalje zaradjuju manje od muškaraca za rad jednake vrednosti, zatim da su stope zaposlenosti niže kod žena, kao i nejednaka podela obaveza izmedju žena i muškaraca. Problematično je i pitanje imovine i nasleđivanja, odnosno prakse da se žene u velikom broju slučajeva odriču svoje imovine i nasledstva u korist muževa i muškaraca u porodici.