U danima uoči izbora za američki Kongres, američku javnost sve više zaokuplja nedoumica, da li će biti zaokružen ciklus administracije aktuelnog predsednika Džoa Bajdena – ili će se pak uspostaviti vrsta kohabitacije demokrata i republikanaca koja bi, između ostalog, znatno mogla da oteža zakonodavni proces u zemlji, koju karakteriše duboka politička podeljenost.
Kako glasači komentarišu ključne izazove i kuda bi se Amerika mogla usmeriti posle kongresnih izbora?
„Politički procesi u Americi nagone ljude prema polovima – ka ekstremima. Kažnjavaju aktere sklone kompromisima. Važno je da to preokrenemo – jer ukoliko ovako nastavimo, pitanje je da li će aktuelni politički sistem moći da funkcioniše“, stav je Terija Bejdija – jednog od skoro 25 miliona prevremenih glasača na izborima za članove Kongresa, koji se održavaju na polovini mandata demokratskog predsednika.
Izbor 435 članova Predstavničkog doma i 35 senatora najvišeg američkog zakonodavnog tela – održava se u atmosferi netrpeljivosti i procena u javnosti da bi partija aktuelnog predsednika mogla da izgubi kontrolu nad oba doma Kongresa.
“Osoba koja osvoji najviše glasova treba da pobedi. Najvažnije je da taj princip svi poštujemo. Živimo u demokratiji. Čak i da nam se ne dopada kandidat koji je pobedio ili politika za koju se zalaže – potrebno je da to poštujemo. Jer tako funkcioniše naš politički sistem”, uverava stanovnik vašingtonskog predgrađa Betezde.
Znatan deo američkih glasača nezadovoljan je aktuelnom ekonomskom situacijom, odnosno inflacijom koja je prevazišla četredesetogodišnji rekord, stopom kriminala i državnom graničnom politikom.
“Stanje u ekonomiji se ne može preokrenuti tako jednostavno. Na to utiče znatan broj faktora – ne radi se samo o tome ko će biti izabran. Mnogo toga se vrti oko pohlepe korporacija. Tako da ne verujem da se to može odmah promeniti. Nadam se da će se stvari, na neki duži rok, dovesti u nekakav red. I da će građanima biti dostupniji jeftinije usluge i proizvodi”, kaže za Glas Amerike Šeron Fišmen, koja već godinama koristi mogućnost prevremenog glasanja.
Dok u kampanji demokrata predsednik Bajden upozorava da Amerika bira između dve različite vizije budućnosti i odlučuje o sudbini demokratije, republikanci tvrde da očekuju ubedljivu pobedu, jer je građanima, kako kažu, dosta kriminala, skupoće i nekontrolisanog priliva migranata.
“Mislim da je građanima dosta političara koji podršku nastoje da steknu koristeći se temama koje stvaraju podele u društvu. Imam utisak da to ne zanima znatnu većinu glasača. Lično, nisam zadovoljan načinom na koji su lokalne vlasti reagovale na pandemiiju kovida 19 u našem okrugu. To je odvuklo mene i znatan broj glasača – što bi mogao biti iznenađujući ishod ovih izbora”, mišljenja je Endi Hausvonder, koji je glasao putem pošte.
Međutim, postoji još tema koje poslednjih meseci nisu u prvom planu – ali su u sferi interesovanja građana.
“Moja strast su klimatske promene. Mislim da je to pitanje važnije od bilo kog drugog. Potrebno je da se u Kongresu i Beloj kući budu izabrani ljudi koji razumeju i prihvataju značaj tog pitanja. Koji će uraditi ono što je potrebno u vezi sa tim. Posle toga, značajno je i pitanje prava na abortus”, uverava sagovornica Glasa Amerike Liz Feltman.
“Ženama nije trebalo oduzimati pravo na odlučivanje u vezi sa sopstvenim telom”, nadovezuje se Norberto Elija, koji je na glasanje došao u društvu svoje supruge.
“Moje mišljenje je da bi one samostalno trebalo da odlučuju o tome – i uveren sam da je to jedna od najznačajnijih tema ovih izbora”, zaključuje on.
Osim u vezi sa neizvesnim epilogom – stručnjaci su izneli i prognoze da će izlaznost građana biti značajan faktor u ključnim državama u kojima se odlučuje ko će osvojiti većinu u Kongresu.
Tradicionalni primat u prevremenom glasanju, ili korišćenju pošte u te svrhe, imaju demokrate – dok se republikanci okreću, prema svom tumačenju, proverenom i sigurnom odlasku na glasačka mesta u izbornom danu.
Međutim, očekivanja posle tog 8. novembra – deluje da nisu prevelika.
“Žudnja za moći prevazilazi želju za dobrobiti države”, ističe žiteljka Betezde Bruk Dejvis, za šta kaže da na nju deluje - prilično deprimirajuće.
“Vrlo je malo članova Kongresa koji se zalažu za poboljšanje situacije u zemlji”, kaže ona, dok Endi Hausvonder uverava da aktuelne elite, bilo republikanci ili demokrate, neće imati kapacitet za nešto više od sprovođenja sopstvenih agendi.
“Inflacija će nastaviti da ujeda, u ekonomiji će biti problema, a političari će nastojati da nastave sa podelama, za šta većina ljudi nije zainteresovana”, uveren je Hausvonder.
Šeron Fišer, kako nam je rekla, brine trend sputavanja birača da se izjasne.
“Čini se da u pojedinim državama postoje nastojanja da se potisne izlazak građana na birališta. Tako im se, na neki način, umanjuje značaj izbora – odnosno ljudi stiču utisak da njihov glas ne pravi razliku”, kaže ona, dok se na sve to nadovezuje Teri Bejdi tvrdnjom da je, i pored svega - optimista.
“Ljudi se rađaju, venčavaju, dobijaju potomstvo i na kraju odlaze sa ovog sveta – i to nema nikakve veze sa politikom. Život ide dalje. Ako imate decu ili unuke – nužno je da budete optimista”, zaključuje on.
U danima posle 8. novembra biće poznato da li se odnos snaga u američkom Kongresu promenio i u čiju korist.
Za sada je jasno, da se radi o tesnoj trci - čiji bi epilog, procenjuje znatan deo američke javnosti, mogao da ima uticaj i na moguće ishode u izbornoj 2024. godini – u kojoj su ulog predsednička funkcija i - ponovo - znatan broj mesta u Kongresu.
