Po dolasku u Belu kuću 20. januara jedan od glavnih priroriteta za Džoa Bajdena bilo je resetovanje transatlantskih odnosa, znatno poljuljanih tokom administracije Donalda Trampa, što se posebno odnosi na Nemačku, četvrtu ekonomsku silu na svetu. Međutim, do toga još nije došlo.
U prvih sto dana svoje administracije Bajden je zamrznuo Trampovu odluku da povuče hiljade vojnika iz Nemačke, simbolično dodajući još 500 vojnika, odustao je i od uvođenja sankcija zajedničkom rusko-nemačkom projektu Severni tok 2, očekujući uzvratne geostrateške poteze kancelarke Angele Merkel.
Glavni kamen spoticanja u transatlantskim odnosima postalo je pitanje suzbijanja rastućeg uticaja Kine na evropskom tržištu i u tehnološkoj infrastrukturi, kaže analitičar Instituta Brukings, Stiven Pajfer.
Vašington, istovremeno, ne želi da prinudi Berlin da bira između Amerike i Kine, smatra Pajfer.
“Kina je trenutno najveći nemački trgovinski partner, kao i najveće izvozno tržište u svetu", ističe Pajfer. Međutim, iako su odnosi dve zemlje isključivo poslovne prirode, ostaje otvoreno pitanje koliko je Berlin u stanju da u svojoj politici prema Kini uzme u obzir strateške izazove koje Kina predstavlja za Zapad? To će biti glavno pitanja u uzajamnim odnosima Berlina i Vašingtona tokom narednih meseci.”
"Razlike u pristupu između odlazeće kancelarke Angele Merkel i Bajdenove administracije ostaju znatne", kaže Stiven Sejbo, izvršni direktor Transatlantske akademije Nemačkog Maršalovog fonda u Vašingtonu. "Bajdenova administracija se nadala da će dolazeća vlada biti otvorenija nego što je to bila vlada Angele Merkel".
On smatra da je jedna od glavnih teškoća u američko-nemačkim odnosima nedostatak poverenja Berlina u američki politički sistem.
"Nemci su vrlo zabrinuti da će dolaziti do smene ‘trampizma’ i onog što je došlo sa povratkom Bajdena: 'blaži trampizam' u odnosu na Kinu. Nemci smatraju da se više ne mogu pouzdati u SAD kao pouzdanog saveznika, što sa sobom nosi dugoročne posledice. Moraće da računaju u većoj meri na Kinu i Rusiju. Doćiće, verujem, do sporovoznog udaljavanja između SAD i Nemačke po mnogim ključnim pitanjima", smatra Sejbo.
Američki pogled na Evropu je sasvim drugačiji. Ne samo analitičari, nego I mnogi članovi Kongresa i ljudi na prestižnim položajima ističu da je Evropa pod zaštitnim kišobranom Sjedinjenih Država izrasla u ekonomsku silu sa političkim ambicijama, ali nije uložila potrebna sredstva u sopstvenu bezbednost.
Pajfer ističe da Nemačka ima dovoljno moći da evropski blok usmeri u takvom pravcu.
„Nemačka je sposobna da oblikuje evropsku politiku na način da kontinent stekne bezbednosnu moć srazmernu svojoj ekonomskoj snazi. Išlo bi to i u prilog same Nemačke. Međutim, predstojeći (septembarski) izbori u Nemačkoj, ne samo da bi mogli da dovedu stranku Zelenih na vlast, već bi mogli da eliminišu sa scene desničarski savez odlazeće Angele Merkel", ukazuje Pajfer.
Takva promena na vrhu uzdrmala bi ne samo američko-nemačke odnose, već bi dalje ugrozilo već umanjenu ulogu SAD na svetskoj sceni, smatra Sejbo.
„Svet danas više nema jednu dominantnu zemlju koja može da održi sistem na okupu, koja može da preokrene međunarodna pravila i stabilizuje medjunarodne odnose, kao što je to činila Amerika. Pored ostalog, zaslužna je za izgradnju globalizovanog trgovinskog sistema u korist većine u svetu. Trenutno smo suočeni sa sve jačim nadmetanjem ojačalih velikih sila (Kine i Rusije) sa Amerikom, oslabljenom unutrašnjim previranjima.“
Svet je krenuo u nepoznate vode, mnogo opasnije danas nego što su bile juče, zaključuje Sejbo.
