Iako je prerano reći da li će nedavni samit Predsednika Džoa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putin u Ženevi dati opipljive rezultate, bivši komandant snaga NATO-a u Evropi, admiral Džejms Stavridis očekuje značajne rezultate.
U razgovoru za Glas Amerike, Stavridis iznosi ključne ocene sastanka dvojice lidera 16. juna i predviđa šta se može očekivati u daljem razvoju događaja.
Pre svega, kaže on, predsednik Džo Bajden imao je samo nekoliko pitanja na umu kada se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kaže admiral Džejms Stavridis.
“Mislim da je predsednik Bajden imao tri cilja na umu i postigao je sva tri. Prvo je jednostavno bilo - ukazati Vladimiru Putinu na nezadovoljstvo američke strane. Gledati ga u oči i reći da je nivo sajber napada neprihvatljiv. Drugo, želeo je da stavi do znanja sagovorniku da saveznici stoje zajedno. Drugim rečima, ovo niije samo Amerika naspram Rusije, već svi saveznici naspram Rusije. Mislim da je to postigao samom činjenicom da je stigao na samit direktno posle sastanaka sa saveznicima. Treće, mislim da je želeo da uspostavi lični kontakt sa Putinom", kaže bivši komandant snaga NATO-a u Evropi.
"Međutim, za sada, osim obećanja da će započeti pregovore o kontroli strateškog naoružanja između dve zemlje, sa sastanka u Ženevi još ništa nije proizašlo", kaže Stavridis.
Prema njegovom mišljenju Putinovo ponašanje je uglavnom bilo svađalačko.
“Vladimir Putin me podseća na ljutitog tinejdžera. Njegovom držanju nedostaje poštovanje. Većinom se podsmehuje. Uporedio bih ga sa američkim terminom ‘lošeg skauta’. Džo Bajden kao da je imao posla sa maloletnim delinkventom. Ne primećuje se nikakva uzajamnu pozitivna ‘hemija’ između njih dvojice. Ali opet, važno je da lideri razgovaraju, posebno protivnici i u tom smislu smatram da je barem lična veza uspostavljena", kaže Stavridis.
Ipak, Stavridis ukazuje i na nekoliko ohrabrujućih znakova.
„Bilo je to na konferenciji za novinare kada se Putin vratio u Rusiju. Dao je nekoliko razumno pohvalnih komentara o predsedniku Bajdenu. Putin je realista, on je takođe pragmatičan i mislim da iz svoje perspektive pokušava da signalizira da između dve zemlje može biti razgovora", kaže on.
Stavridis ukazuje da bi sledeće promene bile i znak jasne promene stava Moskve.
„Rekao bih da bismo kroz šest meseci do godinu dana želeli da vidimo smanjivanje broja sajber napada, kako od strane Rusije kao države, tako i iz same Rusije, koje vrše sajber kriminalci. Drugi pokazatelj bila bi spremnost da ozbiljno započnemo razgovore o kontroli strateškog naoružanja, mislim da to gotovo sigurno dolazi na red", uverava sagovornik Glasa Amerike.
Potrebno je pratiti i Putinove aktivnosti na Bliskom Istoku, dodaje Stavridis.
"Da li je spreman, na primer, da dozvoli da humanitarna pomoć ponovo stiže u Siriju? Kakav bi bio njegov stav prema Bašaru Asadu koji koristi hemijsko oružje protiv svog naroda, kao i torturu. Da li će ga Putin i dalje podržavati?", pita se Stavridis.
Takođe, on smatra da je odnos prema Alekseju Navalnom ključan.
“Mislim da će Putin u stvari biti prilično oprezan u pogledu zdravlja i bezbednosti Navalnog. To bi bio znak za Zapad", kaže on.
Poželjan bi bio i sledeći birokratski potez, kaže Stavridis.
“Stvaranje radnih grupa za započinjanje platforme za razgovore o kontroli nuklearnog naoružanja. Ukoliko dođe do toga, pregovori bi se vratili u Ženevu, gde se obično vode. Verovatno u naredna tri ili četiri meseca, dok bi možda prvi razgovori na visokom nivou mogli da dođu na red već 2022", zaključuje u razgovoru za Glas Amerike.
Admiral Stavridis predvodio je NATO alijansu u globalnim operacijama od 2009. do 2013. godine kao vrhovni komandant savezničkih snaga sa odgovornošću za Avganistan, Libiju, Balkan, Siriju, borbu protiv piratstva i za sajber bezbednost. Bio je dekan Škole Flečer za pravo i diplomatiju na najstarijem američkom univerzitetu Tafts. Autor je niz knjiga o istoriji geostrategije, kao i najnovijeg trilera “Roman o Trećem svetskom ratu 2034”. Trenutno je operativni direktor u uticajnoj Grupi Karlajl.
