Predsednik Džo Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin okončali su samit u Ženevi dogovorom da vrate ambasadore svojih zemalja na njihove položaje u Vašingtonu i Moskvi i planom da započnu rad na zameni poslednjeg preostalog sporazuma između dve zemlje o kontroli nuklearnog naoružanja. Dvojica lidera su samit opisala kao konstruktivan i bez tenzija, iako je bio više pragmatičan nego prijateljski.
Bajden i Putin ujedno su izneli drastično različite poglede na aktuelna sporna pitanja, uključujući sajber napade i hakerske ucene koje su potekle iz Rusije.
Putin je ponovo izneo tvrdnju da njegova zemlja nije imala veze sa tim napadima, uprkos američkim obaveštajnim podacima koji pokazuju suprotno. Bajden je, za to vreme, jasno stavio na znanje da ukoliko Rusija pređe određene crvene linije - uključujući napade na veliku američku infrastrukturu - njegova administracija će odogovoriti i "posledice toga bi bile razorne."
U zajedničkom saopštenju posle samita, Bajden i Putin su saopštili da "u nuklearnom ratu nema pobednika i on nikada ne bi smeo da se vodi."
"Mi predsednici SAD Džozef R. Bajden i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, primećujemo da su SAD i Rusija demonstrirale da čak i u periodu napetosti, uspevaju da ostvare napredak u vezi sa našim zajedničkim ciljevima da se osigura predvidljivost u strateškoj sferi i da se smanji rizik oružanog konflikta i pretnje nuklearnog rata", navodi se u zajedničkom saopšternju koje je objavila Bela kuća.
U saopštenju se ističe da je nedavni produžetak sporazuma START primer zajedničke posvećenosti kontroli nuklearnog naoružanja i zaključuje da će se SAD i Rusija u bliskoj budućnosti upustiti u "odmeren i dugoročan" dijalog o strateškoj stabilnosti.
Samit Bajden-Putin trajao je više od tri sata i bio je prvi od kada je američki predsednik preuzeo mandat. Odnosi dve države poslednjih godina nalaze se na najnižoj tački.
"Ton sastanka je bio dobar i pozitivan. Uradio sam ono zbog čega sam došao - da identifikujemo prostor za saradnju i direktno prenesem da će Amerika odgovoriti na poteze koji utiču na njene vitalne interese", izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Bajden, koji je dodao da "ništa ne može da zameni direktne razgovore lidera, licem u lice".
Na pitanje zbog čega je samit trajao kraće nego što se očekivalo, Bajden je postavio pitanje kada su poslednji put dvojica svetskih lidera razgovarala više od dva sata, i dodao da su pokrili planirane teme.
Dodao je da je veliki deo razgovora bio posvećen temi sajber bezbednosti i da je postavljeno pitanje da li će Moskva preduzeti korake protiv hakera koji napadaju američke korporacije.
Bajden je takođe rekao da je sa ruskim predsednikom detaljno razgovarao o sledećim koracima u merama za kontrolu nuklearnog naoružanja.
Američki lider dodao je da je jasno stavio na znanje Putinu da će SAD nastaviti da postavlja pitanja o fundamentalnim ljudskim pravima. Bajden je rekao da će, u slučaju da opozicioni lider Aleksej Navalni umre u zatvoru, to imati katastrofalne posledice po Rusiju.
Američki predsednik je takođe izjavio da nikome nije u interesu "novi hladni rat" i dodao da nema problem sa tim da SAD posluju sa Rusijom sve dok ona poštuje međunarodne norme.
"Samit je bio konstruktivan i nije bilo neprijateljstava. Sa Bajdenom sam se usaglasio o povratku ruskih diplomata u Ameriku. Rusija i Sjedinjene Države dele odgovornost za nuklearnu stabilnost i održaće razgovore o mogućim promenama nedavno produženog sporazuma START o njegovom ograničavanju", rekao je Vladimir Putin novinarima u Ženevi, kojima se prvi obratio u okviru planiranih odvojenih konferencija za medije.
Ukazao je da nije osećao pritisak tokom razgovora sa Bajdemom, kao i da je zadovoljan objašnjenjem za slučaj u kom je predsednik Bajden na direktno postavljeno pitanje smatra li Putina ubicom u jednom televizijskom intervjuu - odgovorio potvrdno.
"Bajden je veoma konstruktivan i iskusan partner i veoma smo se dobro razumeli", rekao je Putim novinarima.
Takođe, ukazao je da je američki predsednik sa njim razmatrao i pitanja ljudskih prava i američkih državljana pritvorenih u Rusiji.
"Saglasili smo se da započnemo konsultacije o sajber bezbednosti", potvrdio je predsednik Rusije.
Američki predsednik je u prethodnom periodu iznosio tvrdnje zasnovane na podacima američkih obaveštajnih agencija da su sajber napadi izvođeni sa ruske teritorije.
Vladimir Putin je tokom obraćanja novinarima precizirao i da dvojica državnika jedan drugog nisu pozvali u uzvratne posete.
Na pitanje o mogućem članstvu Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi - ruski predsednik je odgovorio da nema ništa suštinski da kaže.
"Ukrajina je prekršila sporazum o prekidu sukoba sa snagama na istoku te zemlje", rekao je on - govoreći o sukobu između ukrajinskih bezbednosnih snaga i proruskih separatista.
Osvrnuvši se na slučaj Alekseja Navalnog, pritvorenog ruskog opozocionara, ruski predsednik je istakao da je znao da će biti pritvoren - ali je svejedno izabrao da se vrati u zemlju.
Takođe, ruski predsednik je preneo da je Bajden inicirao pitanje rada Radija Slobodna Evropa, jedne od medijskih platformi Američke agencije za globalne medije (USAGM), koji se u Rusiji našao na udaru kontroverznog Zakona o stranim agentima zbog čega su mu zamrznuti računi i bio je osuđivan na plaćanje novčanih kazni.
Dan samita
Dvojica državnika održala su jednu dužu rundu razgovora, a ne dve kako je prethodno najavljeno.
Na početku susreta su se rukovali.
Ruski predsednik tom prilikom je rekao da se nada da će sastanak sa američkim liderom biti produktivan.
"Gospodine predsedniče, želim da vam se zahvalim zbog inicijative da se sastanemo", kazao je Putin.
Bajden je rekao da će pokušati da odrede oblasti u kojima mogu da sarađuju.
"Uvek je bolje sastati se licem u lice", kazao je predsednik SAD.
Prvom delu sastanka prisustvovali su i ministri spoljnih poslova dve zemlje Entoni Blinken i Sergej Lavrov, kao i dvoje prevodilaca. Bilo je najavljeno da će im se kasnije tokom sesije pridružiti saradnici - sa američke strane savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, Viktorija Nuland, podsekretar za politička pitanja, američki ambasador u Rusiji Džon Saliven i stručnjaci za Rusiju iz saveta za nacionalnu bezbednost Erik Grin i Stergos Kaludis.
U ruskoj delegaciji su Lavrov, Putinov savetnik za spoljnopolitičke odnose Juri Ušakov, zamenik šefa diplomatije Sergej Rjabkov, načelnik generalštaba ruske vojske Valeri Gerasimov, ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov, izaslanici Kremlja za Ukrajinu i Siriju, i Putinov portparol Dmitrij Peskov.
Početak samita je obeležilo nekoliko minuta haosa - gužve, guranja i raspravljanja američkih i ruskih novinara i obezbeđenja, prenosi Asošijeted pres. Organizatori su pustili novinare u sobu gde se održava sastanak na nekoliko minuta, što je uobičajeno pre takvih sastanaka, ali ih je rusko i američko obezbeđenje u početku blokiralo kada su pokušali da uđu u prostoriju. Američki novinari kažu da su ih pripadnici ruskog obezbeđenja ali i ruski novinari vukli za ruke i odeću, pri čemu je jedan američki reporter oboren na zemlju. Situacija se zatim smirila.
Teme samita
Bajden planira da tokom razgovora pokrene brojna pitanja - od sajber napada iz Rusije do njenog mešanja u američke izbore i kršenja ljudskih prava. Međutim, rekao je da se nada da postoje oblasti u kojima dve zemlje mogu da sarađuju i da mogu da se normalizuju istorijski napeti odnosi, a Putina je nazvao "dostojnim protivnikom".
Obojica lidera se nadaju da bi samit mogao da rezultira stabilnim i predvidljivim odnosima za koje su ocenili da su na najnižoj tački do sada.
Zvaničnik administracije rekao je da se Bajden nada da može da postigne saglasnost sa Putinom u nekim manjim oblastima, uključujući i potencijalno vraćanje ambasadora u Vašington i Moskvu. Takođe se nada da će biti postignut napredak kada je reč o novom sporazumu o kontroli naoružanja između dve zemlje, nakon što je Rusija u januaru pristala na petogodišnje produženje postojećeg.
Od kako je preuzeo položaj predsednika u januaru, Bajden je više puta vršio pritisak na Putina da zaustavi sajber napade na kompanije i vladine agencije u Americi i širom sveta, koji potiču iz Rusije, i osudio pritvaranje ruskog opozicionog lidera Alekseja Navalnog.
Takođe je objavio obaveštajne podatke koji sugerišu, mada uz malu do umerenu pouzdanost, da je Moskva nudila nagrade Talibanima da napadaju američke trupe u Avganistanu.
Visoki zvaničnik administracije rekao je da će "hakerski napadi biti značajna tema razgovora".
Putin je odbacio američke optužbe da su Moskva i ruski hakeri odgovorni za sajber napade na američke kompanije i vladine agencije.
Bajden je prethodno, tokom prve evropske turneje na položaju predsednika, pokušao da na sastancima sa liderima G7, NATO-a i Evropske unije, obnovi partnerstvo sa Evropom uzdrmano za vreme bivšeg predsednika Donalda Trampa. Međutim, najviše se iščekuje njegov razgovor sa Putinom, ocenjuje agencija Asošijeted pres.
Detalji o samitu
Američki i ruski predsednik sastali su se u vili iz 18-veka, sa pogledom na Ženevsko jezero, prenosi agencija Rojters.
Sastanak bi mogao da traje četiri do pet sati ili više od toga, dok Bajden i Putin budu razgovarali o kontroli naoružanja, hakerskim napadima i mešanju u izbore.
Međutim, neće obuhvatati obroke, a Bajden i Putin će održati odvojene konferencije za novinare.
Lideri SAD i Rusije će se pre sastanka u biblioteci, koji bi trebalo da počne u jedan sat popodne po lokalnom vremenu, sastati sa predsednikom Švajcarske.
Bajden i Putin će razgovarati u prisustvu svojih glavnim spoljnopolitičkim savetnicima, državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavorovom, kao i prevodiocima, pre nego što bude održan veći sastanak.
U Ženevi će biti raspoređeno između 3.000 i 3.500 policajaca i pripadnika drugih bezbednosnih snaga.
Osude Rusije na samitu SAD i EU
Pre nego što je Bajden otputovao iz Brisela, američki zvaničnici objavili su da je postignut dogovor sa Evropskom unijom u dugom trgovinskom sporu oko subvencija za proizvođače aviona.
Bajden se nada da će time biti ublažene tenzije u transatlantskim odnosima, u trenutku kada pokušava da pridobije široku evropsku podršku za suprotstavljanje Rusiji, uoči sastanka sa Putinom, prenosi AP.
SAD i Evropska unija su posle samita u utorak izdale saopštenje u kojem se navodi da su saglasili o uspostavljanju "dijaloga na visokom nivou" o Rusiji u okviru "obnovljenog transatlantskog partnerstva".
U saopštenju se ističe da su Vašington i Brisel "ujedinjeni u principijelnom pristupu Rusiji i spremni da odlučno odgovore na njeno negativno ponašanje i štetne aktivnosti".
SAD i EU takođe traže od Rusije "da zaustavi obračun sa civilnim društvom, opozicijom i nezavisnim medijima i oslobodi sve političke zatvorenike".
Istovremeno, EU je podeljena u pogledu pristupa Rusiji koja je njen najveći snabdevač gasom, a igra i jednu od ključnih uloga u rešavanju međunarodnih sporova i drugih pitanja, među kojima su iranski nuklearni sporazum i sukobi u Siriji i Libiji.
O Rusiji je bilo reči i na samitu NATO-a u ponedeljak u Briselu.
NATO lideri su u završnom saopštenju osudili agresivne vojne aktivnosti Rusije i "ratne igre" blizu granica članica Alijanse, kao i često narušavanje njihovog vazdušnog prostora od strane ruskih aviona.
NATO je optužio Rusiju da intenzivira "hibridne" akcije protiv njenih članica, pokušajima da se meša u izbore, političkim i ekonomskim zastrašivanjem, kampanjom širenja dezinformacija i "zlonamernim sajber aktivnostima".
