Na današnji dan pre 20 godina u velikim demonstracijama na ulicama Beograda pao je režim Slobodana Miloševića. Dvadeset godina kasnije, 5. oktobar je gotovo zaboravljena tema, a lideri nekadašnje Demokratske opozicije Srbije (DOS), na tribini u Dorćol placu, prisetili su se tog događaja i svega što je dovelo do uspostavljanja demokratskog poretka u Srbiji.
Bez obzira na razna tumačenja, 5. oktoba je svakako važan u novijoj istoriji Srbije. Moglo bi se možda reći i da je čak i današnju Srbiji oblikovao 5. oktobar, a iz tog ugla zanimljivo je pitanje koliko je 20 godina kasnije ostalo od 5. oktobra i vrednosti koje su tada uspostavljene.
Poredeći dva doba i dve situacije Žarko Korać, lider tadašnje Socijaldemokratske unije, smatra da je Srbija pod Miloševićem bila jedna mrtva zemlja koja nije imala šansu za razvoj:
"Srbija je dobila svoju šansu da živi. Ona tu šansu ima stalno. Miloševićeva vlast je bila vlast koja je Srbiju praktično izolovala i napravila je najnesrećnijom, najizolovanijom, najsiromašnijom zemljom Evrope, zemljom sa jednom od najvećih inflacija u istoriji Evrope 1993. godine, sa zločinom koji se slavio, sa pljačkom. I Srbije je danas zemlja koja tu šansu još ima, bez obzira što je sada otežano da se dalje demokratski razvija", izjavio je Korać za Glas Amerike.
Gordana Suša, tadašnja urednica VIN magazina, prisetila se kako su pred 5. oktobar opštine u Srbiji bile slobodne, jer u njima režim Slobodana Miloševića nije uspostavio vlast. U takvim opštinama su postojali slobodni mediji i VIN magazin je, prema njenim rečima, slao svoj program na VHS kasetama u 86 lokalnih televizija:
"Osećalo se da će Srbija jednog trenutka stati i svi su to znali. I svi su se ponašali da tako i bude. I tako se i desilo. Sećam se... 5. oktobra ja sam rekla mojima u VIN-u: 'mi ćemo se večeras emitovati na RTS-u'. Sa šest kamera smo radili, i čuvali se međusobno kamermani i novinari, i tako se i desilo", ispričala je Suša na tribini u Dorćol placu, gde je u organizaciji Fridrih Ebert fondacije održana tribina o 5. oktobru.
Prema mišljenju Milana St. Protića, prvog ambasadora Srbije u SAD posle petooktobarskih promena, sam 5. oktobar 2000. je pripreman mnogo ranije - kako kroz prvi protest 1990. godine ispred tadašnje Radiotelevizije Beograd, pa zatim kroz velike demonstracije 9. marta, Vidovdanski sabor 1992. ili proteste 1996. godine:
"5. oktobar je iznudica. Nismo se mi za to spremali. Planovi da se organizuje 5. oktobar počeli su da se kuju tek kad je bilo jasno da Slobodan Milošević neće priznati pobedu Vojislava Koštunice i kad je bilo jasno da Koštunica ni pod kojim uslovima ne želi da ide u drugi krug. Istine radi, mora da se kaže da su Evropljani veoma pritiskali da se ide u drugi krug".
Kako smatra bivši predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić ni 5. oktobra nije postojala podrška građana za ideju radikalnih demokratskih promena. Zapravo, rekao je Tadić na tribini u Dorćol placu, nikada u Srbiji nije postojala većina za tu ideju, zbog čije nerealizovanosti su mnogi ljudi u Srbiji i danas razočarani:
"Bez Otpora svega ovoga ne bi uopšte bilo. Jer Otpor je pokrio onaj deo neophodne socijalne aktivnosti koji stranke nisu mogle da prokriju. Ja sam vam sad rekao koja je uloga Demokratske stranke, koja je bila noseći organizacioni element DOS-a, jer smo imali infrastrukturu bez koje ne može ta stvar da se izvede, ali Otpor - bez Otpora to nije moglo da se izvede", rekao je Tadić.
Od političkih stranaka koje su "izgurale" 5. oktobar 2000, dvadeset godina kasnije ostalo je vrlo malo. Većina i dalje postoji, ali samo na marginama političkog života. Ako će se u Srbiji ikada događati neke nove velike promene - to svakako neće moći da urade one stare stranke, jer javnost u Srbiji traži nova lica i nove ideje.
