Stanovnici Grenlanda glasaju u utorak na izborima koji izazivaju veliku pažnju i koji su se našli u centru pažnje međunarodne javnosti zbog obećanja predsednika SAD Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad ostrvom bogatim mineralima.
Otkako je preuzeo dužnost u januaru, Tramp govori da će Grenland, poluautonomna teritorija Danske, postati deo Sjedinjenih Država, navodeći da je to od vitalnog značaja za bezbednosne interese SAD.
Ostrvo, sa samo 57.000 stanovnika, gurnuto je u geopolitičku trku za dominaciju na Arktiku, gde topljenje ledenih kapa čini njegove resurse pristupačnijim i otvara nove brodske rute.
I Rusija i Kina su pojačale vojne aktivnosti u regionu.
Grenland, bivša kolonija i danska teritorija od 1953. godine, tri puta je veći od Teksasa. Dobio je izvesnu autonomiju 1979. kada je formiran njegov prvi parlament, ali Kopenhagen kontroliše spoljne poslove, odbranu i monetarnu politiku i obezbeđuje ekonomiji ostrva nešto manje od milijarde dolara godišnje.
Godine 2009. ostrvo dobilo pravo da proglasi punu nezavisnost nakon što održi referendum, iako to od onda nije učinjeno, najviše zbog zabrinutosti da će životni standard pasti bez ekonomske podrške Danske.
Međutim, Trampov interes je uzdrmao status kvo i zajedno sa rastućim ponosom domorodačkog naroda koji čuva svoju inuitsku kulturu, stavio pitanje nezavisnosti na centralno mesto u predizbornoj kampanji.
"Tramp je pitanje nezavisnosti stavio na steroide", rekla je Masana Egede, urednica lokalnog lista Sermitsiak. "To je poklopilo sva svakodnevna pitanja".
Biračka mesta su otvorena u utorak, a konačan rezultat se očekuje u sredu. Ne očekuju se da će biti objavljivane ankete ili izlazne ankete.
Anketa objavjena u januaru je pokazala da većina stanovnika Grenlanda podržava nezavisnost, ali su podeljeni oko vremena i potencijalnog uticaja na životni standard.
Rojters je razgovarao sa više od deset Grenlanđana u glavnom gradu Nuuku, od kojih su svi rekli da se zalažu za nezavisnost, iako su mnogi izrazili zabrinutost da bi brza tranzicija mogla da nanese štetu ekonomiji i eliminiše nordijske socijalne usluge kao što su univerzalna zdravstvena zaštita i besplatno školovanje.
Ostrvo poseduje značajne prirodne resurse, uključujući kritične minerale kao što su retki zemni minerali koji se koriste u visokotehnološkim industrijama, od električnih vozila do raketnih sistema.
Međutim, Grenland ih je sporo eksploatisao zbog zabrinutosti za životnu sredinu, lošeg vremena i skoro potpune kontrole Kine nad tim sektorom, što je otežalo kompanijama na drugim mestima da ostvare profit ili obezbede kupce.
Obećane investicije
Tramp je prvobitno odbio da isključi primenu vojne sile, uznemirivši mnoge Grenlanđane, iako je kasnije ublažio svoj stav, rekavši da će poštovati volju lokalnog stanovništva i da je "spreman da uloži milijarde dolara" ako se pridruže SAD.
Premijer Grenlanda Mute Egede naglasio je da ostrvo nije na prodaju i založio se za široku koalicionu vladu koja će se odupreti spoljnom pritisku. U intervjuu koji je u ponedeljak emitovala danska televizija DR, on je Trampovu ponudu odbacio kao odraz nepoštovanja, izrazivši umesto toga spremnost da sarađuje sa drugim zemljama.
Svih šest glavnih partija - uključujući vladajuću stranku Inuite Atakatigit i koalicionog partnera u vlasti, Siumuta - podržavaju nezavisnost, ali imaju različite stavove oko toga kako i kada bi to moglo da se postigne.
Stranka Nalerak koja se zalaže za nezavisnost, vodeća opoziciona snaga, dobila je na snazi uoči izbora, potkrepljena američkim interesom i novim optužbama o istorijskoj eksploataciji rudnog bogatstva Grenlanda od strane Danske.
"Ovo su naši izbori za nezavisnost", rekao je Kunanuk Olsen, kandidat Naleraka.
Stranka veruje da američki interes jača poziciju Grenlanda u pregovorima o otcepljenju od Danske i ima za cilj da iznese sporazum sa Kopenhagenom na glasanje pre sledećih izbora za četiri godine.
