Rudna bogatstva na arktičkom ostrvu Grenland u centru su pažnje nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da želi da preuzme kontrolu nad tom teritorijom od Danske, što je izazvalo uzbunu evropskih saveznika.
Trampove reči odjeknule su u intervjuu potpredsednika Džej Dija Vensa 12. januara za "Foks njuz sandej", koji je rekao: "Na Grenlandu treba da se sklopi dogovor" i da ostrvo ima "mnogo velikih prirodnih resursa".
Do sada se rudarska industrija Grenlanda mučila da ostvari profit, ali da li bi to sada moglo da se promeni?
"Pun minerala"
Grenland trenutno ima samo jedan aktivni komercijalni rudnik — Belu planinu — koji se nalazi severno od glavnog grada, Nuuka, a krajolik svoju jasnu, monohromatsku boju dobija zbog anortozita, magmatske stene koja je bogata naslagama kalcijuma i drugim mineralima.
Operater rudnika, Lumina Sustainable Materials, otprema stenu sa zapadne obale Grenlanda u Aziju, Evropu i Severnu Ameriku, gde se koristi za izradu raznih proizvoda kao što su fiberglas, boje, ispunjivači, cement i polimeri.
U toku su napori da se eksploatišu nalazišta aluminijuma unutar anortozita.
"Grenland je zemlja puna minerala. Imamo, bukvalno, minerale dostupne svuda", rekao je Bent Olsvig Jensen, izvršni direktor Lumine na Grenlandu, u razgovoru za Glas Amerike.
Desetine drugih rudarskih kompanija iz celog sveta sprovode istraživanja i studije izvodljivosti širom Grenlanda, iako je Bela planina za sada jedina živa komercijalna operacija.
Takmičenje sa Kinom
Prisutni minerali uključuju obilje retkih zemnih elemenata kao što su litijum i skandijum, koji su kritični za uređaje kao što su baterije. Globalnim lancima snabdevanja za te elemente trenutno dominira Kina.
Tramp je više puta rekao da je američka kontrola nad Grenlandom neophodna zbog "međunarodne bezbednosti". Njegovi komentari izazvali su političku buru na Grenlandu i u Danskoj, ali rudarske kompanije vide priliku.
"Njegova zainteresovanost za Grenland zapravo može da pomogne industriji da dobije pristup daljim investicijama, koje su potrebne da bi se industrija razvila na Grenlandu", rekao je Jensen. "Dakle, da, definitivno to pozdravljam. I mislim da je važno da se sa obe strane - i sa strane industrije, ali i sa političke strane na Grenlandu - pozicioniramo prema Trampu i SAD"
"Nije na prodaju"
Vlada Grenlanda je uglavnom autonomna, iako je Danska odgovorna za bezbednost ostrva.
Naja Natanilsen, ministarka za resurse Grenlanda, naglasila je dugogodišnji odgovor vlade na Trampovo interesovanje: Otvoreni smo za posao, ali ne i za prodaju.
"Mi zaista želimo američke investicije. Želimo saradnju sa američkim Stejt departmentom i već neko vreme pokušavamo da se založimo za to", rekla je ona za Glas Amerike.
Grenland je potpisao ugovor sa Trampom tokom njegove prve administracije 2019. o jačanju rudarske industrije.
"SAD su finansirale naš direktni marketing prema investitorima širom sveta, ali taj sporazum je upravo došao do kraja. Zbog toga, već neko vreme pokušavamo dobijemo angažman sa SAD kako bismo obnovili taj ugovor", rekla je Natanijelsen.
Izazovi
Uprkos širokom priznanju datom rudnom bogatstvu Grenlanda, privlačenje investicija u rudarstvo je dugoročan problem.
"Već dugi niz godina vidimo da postoji određeno oklevanje u okruženju investitora da se angažuju u visokorizičnim, dugoročnim projektima. Trenutno imamo samo jednu licencu u američkom vlasništvu. Za poređenje, imamo 23 iz Kanade, 23 iz Ujedinjenog Kraljevstva i oko 10 iz Danske, tako da to nije oblast u kojoj se trenutno nalazi mnogo angažovanja SAD, a postoji mnogo mogućnosti", kaže Natanijelsen.
Vlada Grenlanda se zalaže za punu nezavisnost od Danske. Pristalice se nadaju da bi rudno bogatstvo ostrva moglo jednog dana da obezbedi ekonomsku osnovu za punu državnost. Ali predstoji dug put, rekao je Ulrik Pram Gad, analitičar Danskog instituta za međunarodne studije u Kopenhagenu.
"Ako želite minerale iz zemlje i ekonomski finansirate samoodrživost Grenlanda, onda ćete morati da se uključite u međunarodnu preradu", rekao je Gad za Glas Amerike.
"I onda, verovatno ćete morati da dobro razmislite o tome kako da se uverite da ovi rudarski projekti koriste ljudima koji žive blizu njih, umesto da to bude nova verzija imperijalističkog vađenja. Jer tada Grenlanđani to možda neće želeti u svom kraju", objasnio je.
Rizik se ne završava uvek nagradom. Rubini i ružičasti safiri vađeni su u rudniku Aapalutok do 2023. godine, kada je njegov operater, Greenland Ruby, bankrotirao, sa 71 milion dolara duga. Kompanija je u restrukturiranju i traži nove investitore, sa ciljem ponovnog pokretanja poslovanja.
Grenland se prostire na 2,1 milion kvadratnih kilometara i veći deo godine je okovan ledom.
"Očigledno je da smo usred Arktika, tako da postoje neki logistički izazovi", rekao je Jensen iz Lumine. "Nije ceo Grenland otvoren tokom cele godine. Međutim, to je nešto iz čega možemo da isplaniramo izlaz".
Jensen je dodao da investitori moraju imati strpljenja da bi ostvarili profit.
"Potrebno je vreme da se razvije projekat od rane faze istraživanja dok zapravo ne budete imali rudnik iz kojeg možete da vadite i počnete da prodajete. I kao što svi kažemo u rudarstvu, 'Vreme je novac'".
