2023. je bila najtoplija godina u istoriji Zemlje, a rast temperature na površini planete je skoro prešao kritični prag od 1,5 Celzijusovih stepeni, upozorili su evropski stručnjaci za klimu u utorak.
Klimatske promene su pojačale vrele talase, suše i požare širom planete a globalni termometar se pomerio 1,48 Celzijusovih stepeni iznad prosečne temperature u predindustrijskom periodu, objavila je Služba za klimatske promene Kopernik (C3S).
"To je takođe prva godina gde su svi dani bili topliji za više od jedan stepen u odnnosu na predindustrijski period", kaže Samanta Burdžis, zamenica šefa službe Kopernik.
"Temperature tokom 2023. su verovatno bile više nego u bilo kom periodu u poslednjih najmanje 100.000 godina."
U skoro šest od 12 meseci prošle godine pređena je granica od 1,5 Celzijusa, posle koje uticaj klimatskih promena postaje katastrofalan, a jedna pojava pojačava drugu, kažu naučnici.
Ali, čak i ako rast prosečne temperatura na površini Zemlje pređe prag od 1,5 Celzijusa, kako neki naučninci predviđaju, to ne znači da svet nije ispunio cilj postavljen Pariskim klimatskim sporazumom da se globalno zagrevanje drži ispod te granice. To bi se dogodilo samo posle nekoliko uzastopnih godina iznad praga od 1,5 Celzijusa, a čak i sporazum iz 2015. dozvoljava mogućnost da se Zemljina temperatura smanji posle perioda prekoračenja.
2023. dogodili su se veliki požari u Kanadi, ekstremna suša na Rogu Afrike i Bliskom istoku, vreli talasi bez presedana u Evropi, SAD i Kinin, uz rekordno tople zime u Australiji i Južnoj Americi.
"Takvi događaji će nastaviti da se odvijaju i biće sve gori, dok ne pređemo sa fosilnih na čista goriva i postignemo nultu emisiju štetnih gasova", ističe profesor Ed Hokins, ekspert za klimatske promene, koji nije učestvovao u pisanju izveštaja.
"Naredne generacije će trpeti posledice našeg nepreduzimanja akcije danas".
Nalazi agencije Kopernik objavljeni su mesec dana pošto je na samitu COP28 u Dubaiju postignut sporazum koji poziva na postepeno napuštanje fosilninh goriva, koji su glavni izvor klimatskih promena.
"Očajnički nam je potrebno da se brzo prekine upotreba fosilnih goriva i ispuštanje štetnih gasova svede na nulu da bi se očuvala klima u kojoj se može živeti", upozorava Džon Maršam, profesor atmosferskih nauka na univerzitetu Lids.
U godini za nama je postignut još jedan zlokobni rekord - u dva dana u novembru 2023. predindustrijska referentna tačka je premašena za više od dva Celzijusova stepena.
Kopernik predviđa da će se u 12-mesečnom periodu koji se završava u januaru ili februaru 2024. planeta biti više od 1,5 Celzijusovih stepeni toplija u odnosu na predinustrijski nivo.
