Zemlje u razvoju zahtevale su na samitu u Njujorku novu finansijsku pomoć od bogatih nacija, dok vode tešku i neravnopravnu borbu sa klimatskim promenama, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš ocenio je da imaju "puno pravo da budu ljute."
Na jednodnevnom samitu o klimatskim ambicijama u sedištu UN, Gutereš je izjavio da su siromašne zemlje najmanje uradile da izazovu globalno zagrevanje, ali da snose najteže posledice, od više suša i vrelih talasa do oluja i šumskih požara.
"Mnoge od siromašnih zemalja imaju puno pravo da budu ljute", rekao je. "Ljute što najviše trpe u klimatskoj krizi koju ničim nisu izazvale. Ljute što se obećana sredstva nikada nisu materijalizovala. I ljute što su njihovi troškovi pozajmljivanja astronomski visoki", dodao je generalni sekretar UN. "Potrebna nam je transformacija da ponovo izgradimo poverenje."
Cilj samita je da se pruži zamah aktivnostima u borbi protiv klimatskih promena pre godišnjih klimatskih razgovora COP28 u Dubaiju, koji počinju krajem novembra.
Fiame Naomi Matafa, premijerka Samoe i predsedavajuća Saveza malih ostrvskih država (AOSIS) primetila je da su stanovnici ostrvskih, pacifičkih nacija kao što su Tuvalu i Kiribati, već prinuđeni da se iseljavaju zbog rasta nivoa mora.
"Ukratko, stojim ovde da bi svi ljudi iz malih ostrvskih država znali da se njihov glas čuje na svetskoj pozornici", izjavila je.
"I nećemo prestati da se borimo za njihovo pravo da ostanu na zemlji gde je ukorenjeno nasleđe njihovih predaka. Na zemlji koju imamo obavezu da zaštitimo."
Matafa je pozdravila rešenja i inicijative iz oblasti obnovljive energije, koja su iznele neke manje zemlje, kao što je veliki međunarodni centar za zaštitu koralnih grebena ostrvske nacije Palau.
"Klimatsko finansiranje obaveza zbog nepravde i štete"
Lidi Nacpil, koordinatorka Pokreta azijskih zemalja za dugove i razvoj, izjavila je da bogate zemlje ne rade ni blizu dovoljno za zemlje u razvoju.
"Mi, stanovnici Globalnog juga ne tražimo pomoć", poručila je na samitu. "Klimatsko finansiranje je obaveza i deo reparacija zbog istorijskih i sadašnjih nepravdi i štete koja nam je naneta."
Poznato je da razvijene zemlje kasne u ostvarenju obećanja da će uložiti 100 milijardi dolara u godišnje finansiranje borbe protiv klimatskih promena ugroženih zemalja, počevši od 2020, a posebno su skromne sume dostupne za prilagođavanje posledicama klimatskih promena.
Predsednik Južne Afrike, Siril Ramafoza, izjavio je da razvijene ekonomije "moraju da urgentno reaguju da ubrzaju smanjenje emisije štetnih gasova i ispoštuju svoja ranija obećanja."
Marina Silva, brazilska ministarka za zaštitu životne sredine, govorila je u ime predsednika Luisa Injasia Lule da Silve, koji je bio odsutan zbog bolesti. Obećala je da će Brazil agresivnije raditi na ispunjenju ciljeva smanjenja emisije gasova i potvrdila planove da se zaustavi krčenje šuma Amazonije do 2030.
"Nijedna zemlja ne bi trebalo da bira između borbe protiv globalnog zagrevanja, i borbe protiv siromaštva i glavi", poručila je, čitajući govor predsednika. "To je lažna dilema."
Gutereš je postavio visok prag da bi vladini, poslovni i drugi lideri dobili prostor da govore na samitu, u nameri da u centru pažnje budu oni "koji nešto preduzimaju na klimatskom frontu".
Izabrani su lideri više od 30 zemalja, kao i predstavnici niza zemalja iz siromašnijih regija, kao i Evropske unije, ali te zemlje zajedno čine samo 17% svetskih proizvodjača štetnih gasova, prema računici fondacije Tomson Rojters.
"Jedan samit neće promeniti svet", poručio je generalni sekretar UN. "Ali danas može da se stvori snažan zamah - koji ćemo nastaviti da gradimo narednih meseci, a posebno na COP-u".
Veliki zagađivači odsutni sa samita
Spisak svetskih lidera koji nisu prisustvovali samitu je možda podjednako značajan kao lista govornika.
Među njima su američki predsednik Džo Bajden, britanski premijer Riši Sunak - koji je u Londonu rekao da će odložiti neke od britanskih aktivnossti u borbi protiv klimatskih promena, i francuski predsednik Emanuel Makron - koji je domaćin kralju Čarlsu u državnoj poseti Francuskoj.
Indijski predsednik Narendra Modi, koji je pomogao u organizaciji nedavnog samita G-20 u Indiji, takođe nije došao na samit, kao ni kineski predsednik Ši Đinping.
Kina, SAD i Indija su zemlje sa najvećom emisijom štetnih gasova.
Iz Bele kuće je prošle nedelje nagovešteno da Bajden, koji ove nedelje u Njujorku prisustvuje drugim sastancima u Ujedinjenim nacijama - neće prisustovati samitu o klimatskim ambicijama. Džon Keri, specijalni predsednikov izaslanik za klimu, je prisustvovao, ali nije bio među govornicima.
Guverner Kalifornije Gevin Njusom je svoje vreme iskoristio da osudi kompanije za proizvodnju fosilnih goriva što podstiču klimatsku krizu.
Skoro 75.000 ljudi marširalo je u Njujorku u nedelju tokom protesta koji su organizatori nazvali najvećim javnim klimatskim skupom posle pandemije, sa direktnom porukom Bajdenu da preduzme agresivnije korake ka eliminisanju upotrebe fosilnih goriva.
U sredu ujutru, pred početak samita, Bela kuća je objavila planove o pokretanju američkog "klimatskog korpusa" u nadi da će 20.000 mladih ljudi usmeriti na karijere na polju zaštite životne sredine. Na pitanje zašto Bajden ne prisustvuje samitu, visoki zvaničnik administracije je ranije rekao reporterima da je klima važna tema koja prožima svaki od predsednikovih sastanaka i angažmana ove nedelje, i podsetio na zakon o smanjenju inflacije.
Zakon, koji je Bajden potpisao u avgustu 2022, uključuje izdvajanje 370 milijardi dolara za prelazak na čistu energiju.
"Ponosni smo na taj učinak, ali svi moraju da urade još više", izjavio je zvaničnik.
