Svetski lideri pozdravili su novi sporazum o klimi koji je u subotu uveče potpisalo skoro 200 zemalja, kako bi se ubrzale akcije na suzbijanju klimatskih promena dok se dvonedeljni samit COP26 privodio kraju u Glazgovu u Škotskoj.
"Izostanak sporazuma bio bi najgori mogući rezultat. Niko ne pobeđuje", ocenila je u intervjuu za agenciju Asošijeted pres sekretarka Ujedinjenih nacija zadužena za klimatske promene Patricija Espinoza.
"Zadovoljna sam. Mislim da je reč o veoma pozitivnom rezultatu u smislu da nam daje veoma jasne smernice o tome šta bi trebalo da uradimo narednih godina. Ne zadovoljava u potpunosti sve. Ali nas vodi napred. To je dobar kompromis", poručila je Espinoza.
Potpisnici klimatskog pakta iz Glazgova obavezali su se da će nastaviti da rade na ograničavanju globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je cilj koji je prvi postavljen na samitu o klimi u Parizu 2015. godine.
Napredak
Odluka je pala negde iza 21 čas u subotu po lokalnom vremenu, nakon dve nedelje intenzivnih pregovora, više od 24 sata nakon prvobitno zakazanog završetka u 18:00. petak.
"Ovo je pravi napredak u održavanju (cilja od) 1,5 stepeni na dohvat ruke. Napredak koji smo zajedno napravili. Ali potreba za kontinuiranom akcijom i implementacijom koja bi odgovarala ambicijama mora da se nastavi tokom ove decenije", rekao je predsednik COP26 Alok Šarma delegatima nakon potpisivanja sporazuma.
Povlačenje uglja
Međutim, kako su pregovori privodili kraju u subotu, Indija i Kina su insistirale na smanjenju obaveze postepenog prekida upotrebe uglja i fosilnih goriva. Bila je to suptilna, ali značajna promena koja je predsednika samita vidno uznemirila.
"Izvinjavam se zbog načina na koji se ovaj proces odvijao i duboko mi je žao“, rekao je Šarma. "Takođe razumem duboko razočarenje. Ali mislim da je, kao što ste primetili, takođe od vitalnog značaja da zaštitimo ovaj paket".
Indija, zajedno sa Kinom i Južnoafričkom Republikom, tvrdila je da je postepeno ukidanje fosilnih goriva nepravedno. Skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Indiji se oslanja na ugalj.
"Kako neko može očekivati da zemlje u razvoju mogu dati obećanja o postepenom ukidanju subvencija za ugalj i fosilna goriva? Zemlje u razvoju tek treba da se pozabave svojim razvojnim agendama i iskorenjivanjem siromaštva", rekao je indijski ministar životne sredine Bupender Jadav.
Šta je dogovoreno?
Dakle, šta je dogovoreno u Glazgovu? U tekstu se priznaje da postojeće obaveze za smanjenje emisija gasova staklene bašte nisu ni blizu dovoljnog kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa predindustrijskih temperatura. U sporazumu, zemlje su se obavezale da će se sledeće godine vratiti sa poboljšanim ciljevima za smanjenje emisija, mnogo skorijim nego u prethodnom petogodišnjem ciklusu.
Potpisnici su se složili da "postupno umanje" umesto "postepeno ukinu" upotrebu uglja i fosilnih goriva i da smanje subvencije za industriju.
Bogate zemlje su se složile da povećaju svoje obaveze za finansiranje klimatskih promena, udvostručavajući novac koji će plaćati siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama i dekarboniziraju svoje ekonomije do 2025. godine.
Po prvi put postoji prepoznavanje potrebe da bogatije zemlje nadoknade zemljama u razvoju za gubitak i štetu od klimatskih promena, jer su bogate nacije odgovorne za veći deo emisije gasova staklene bašte.
Bilo je i dodatnih detalja o međunarodnim tržištima ugljenika (trgovina ugljenikom je proces kupovine i prodaje dozvola i kredita koji omogućavaju nosiocu dozvole da emituje ugljen-dioksid; to je centralni stub napora EU da uspori klimatske promene), gde se krediti za proizvodnju ugljenika mogu davati između zemalja, potencijalno otključavajući hiljade milijardi dolara za zaštitu šuma, izgradnju objekata za obnovljivu energiju i druge projekte za borbu protiv klimatskih promena. Međutim, kritičari strahuju da će složenost omogućiti zemljama da sakriju svoje prave emisije.
Ranije na samitu, postojali su značajni dogovori o smanjenju krčenja šuma, dok se oko 100 zemalja obavezalo da će smanjiti emisiju metana za 30 odsto u odnosu na nivoe iz 2020. godine do 2030. godine.
Reakcije
Britanski premijer Boris Džonson pohvalio je delegate zbog postizanja sporazuma.
"Naravno, još je dug, dug put pre nego što možemo da kažemo da smo se suočili sa klimatskim promenama. Ali sjajna vest je da je svet zajedno napravio neke važne pomake. Održali smo u životu nadu da ćemo ograničiti rast temperatura na 1,5 stepeni (Celzijusa), a napravili smo ogroman napredak u pogledu uglja, automobila, novca i drveća", rekao je Džonson u video snimku objavljenom u subotu na internetu.
Sporazum je jasan kompromis — tekst koji je potpisalo svih 197 strana, neke uz očigledno opiranje. Da li je dovoljno zadržati globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa i sprečiti katastrofalne klimatske promene?
"U celini, mislim da je to mekan, slab ishod koji ne odgovara momentu klimatske vanredne situacije", rekla je za Rojters Dženifer Morgan, izvršna direktorka Grinpis internešenal (Greenpeace International). "To održava 1,5 stepen živim — jedva živim — i ne mislim da će mladi aktivisti i urođenici tolerisati još jednu ovakvu COP".
Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg odbacila je dogovor.
"COP26 je završen", napisala je na Tviteru. "Evo kratkog rezimea: bla, bla, bla".
Optimizam SAD
Specijalni izaslanik SAD za klimatske promene Džon Keri optimističan je u pogledu onoga što je postignuto.
"Izašli smo iz Glazgova uz dramatično podignutu ambiciju sveta da reši ovaj izazov u ovoj deceniji i kasnije. Zaista verujem da smo kao rezultat ove odluke i kao rezultat najava koje su objavljene tokom poslednjih nekoliko nedelja, zapravo bliži nego ikada ranije izbegavanju klimatskog haosa i obezbeđivanju čistijeg vazduha, bezbednije vode i zdravija planete".
Keri je rekao da je uključivanje obaveza za ugalj značajno.
"Kao rezultat onoga što se ovde dogodilo sa zemljama koje nikada nisu ni razmišljale o tome da reč 'ugalj' imaju u planu, gde ona ostaje i danas nakon onoga što se dogodilo (na samitu), ugalj i opadajuća faza uglja je na papiru, to je deo odluke", rekao je Keri na konferenciji za novinare u subotu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš bio je oprezan u svojoj proceni.
"Odobreni tekstovi su kompromis", rekao je Gutereš. "Oni odražavaju interese, uslove, protivrečnosti i stanje političke volje u današnjem svetu. Oni preduzimaju važne korake, ali, nažalost, kolektivna politička volja nije bila dovoljna da se prevaziđu neke duboke protivrečnosti. Kao što sam rekao na otvaranju, moramo ubrzati akciju kako bismo održali cilj od 1,5 stepeni živim. Naša krhka planeta visi o koncu. Još uvek kucamo na vrata klimatske katastrofe".
Šta dalje?
Posle dve nedelje intenzivnih pregovora, delegati sada odlaze kući. Za neke je to putovanje dugo nekoliko dana i hiljadama kilometara, nazad do udaljenih, niskih pacifičkih ostrva, ili do naselja u kišnim šumama kojima preti krčenje i unipštenje. Oni napuštaju Glazgov sa sporazumom o klimi, ali sa mnogim neispunjenim nadama i zahtevima.
Sledeća velika prekretnica je klimatski samit COP27 zakazan za 2022. u Šarm-el-Šeiku u Egiptu.
Neke informacije za ovaj izveštaj objavile su agencije Asošijeted pres i Rojters.
