Linkovi

Komitet Evropskog parlamenta: Usklađivanje Srbije sa sankcijama Rusiji kao uslov za pregovore


Arhiva - Zastave Srbije i Evropske unije
Arhiva - Zastave Srbije i Evropske unije

Spoljnopolitčki komitet Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je izveštaj u kojem se traži da se pristupni pregovori sa Srbijom uslove usklađivanjem zemlje sa sankcijama Evropske unije protiv Rusije.

"Ističući da bi EU trebalo da da prioritet usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU", navodi se u tekstu.

"U tom svetlu, trebalo bi ponovo razmotriti sve fondove EU za Srbiju, kako bi se osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima i interesima EU", navedeno je u zaključku.

Podsetimo, Srbija je, uz Tursku, jedina zemlja kandidatkinja za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu.

Takođe, u najnovijem izvetštaju Evropske komisije zabeležen je značajan pad Srbije u usklađivanju sa spoljnom politikom EU.

"EU mora ostati otvoren projekat ako želi da se razvija kao uticajan model saradnje između demokratija na globalnoj sceni", navodi se ocena autora izveštaja, Tonina Picule, hrvatskog socijaldemokrate.

"EU treba da pronađe efikasniji mehanizam za prevazilaženje trenutnih unutrašnjih i spoljnih prepreka. Međutim, reforma EU može i mora da ide ruku pod ruku sa njenim daljim proširenjem. Ovi ciljevi nisu kontradiktorni. Naš odgovor mora biti principijelna, sveobuhvatna, brza i efikasna nova strategija proširenja", naveo je Picula.

Ovaj izveštaj, izglasan sa 49 glasova za, pet protiv i 8 uzdržanih, trebalo bi da bude usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, kada dobija verziju Rezolucije.

Rezolucije Evropskog parlamenta nisu politički, ni zakonski obavezne za države članice EU, niti ostale evropske institucije, podseća Radio Slobodna Evropa.

Picula pozvao narodnjake (EPP) da utiču na Vučića i SNS

Poslanik Evropskog parlamenta iz poslaničke Grupe socijalista i demokrata, Tonino Picula, pozvao je Evropsku narodnu partiju (EPP), poslaničku grupu narodnih i konzervativnih partija desnog centra u EP, da iskoristi svoj uticaj na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku kako bi zvanični Beograd ispunio svoje obaveze kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

"Ne smemo da tolerišemo da Srbija razmetljivo jača savezništvo sa Rusijom, dok Putin eskalira svoj brutalni i ilegalni agresorski rat prema Ukrajini i preti svima nama nuklearnim oružjem", rekao je Picula, javlja portal Juropijan vestern Balkans (EWB).

Reagujći na godišnji paket proširenja koji je predstavila Evropska komisija, socijalisti i demokrate razočarani su tempom procesa proširenja Zapadnog Balkana, navodi EWB.

Oni su naglasili da Putinov rat protiv Ukrajine mora biti poziv na buđenje EU da se hitno ponovo posveti Zapadnom Balkanu, jače učvršćujući ove u evropsku demokratsku porodicu.

Podsetimo, iz EPP-a je u sredu saopšteno saopštili u sredu da države koje su na strani ratnih huškača ne mogu biti kandidati za EU.

"EU nije samo ekonomska unija – ona je unija zasnovana na vrednostima. Zemlje koje žele da budu dio bloka moraju da budu usklađene sa našim vrijednostima. To se posebno odnosi na njihovu politiku prema Rusiji", poručili su evropski narodnjaci.

"Zemlje kandidati za članstvo u EU ne mogu da nastave da posluju kao i obično ili da usklađuju svoje spoljnopolitičke strategije sa ratnohuškačkim režimom", preneli su stav EPP-a evroposlanici Rasa Juknevičijene i Paulo Rangel.

EPP je najjača politička grupacija u Evropskom parlamentu, ispred Progresivne alijanse socijalista i demokrata, a Srpka napredna stranka je pridruženi član narodnjačke prodice partija, budući da dolazi iz zemlje koja nije članica EU. Uz nju, iz Srbije pridruženi član je i Savez vojvođanskih Mađara.

U EPP-u su između ostalih nemački demohrišćani (CDU), francuski Republikanci, grčka Nova demokratija, slovenačke demokrate Janeza Janše i hrvatski HDZ, dok je Fides mađarskog premijera Viktora Orbana istupio iz članstva pre nego što je trebalo da bude isključen.

XS
SM
MD
LG