Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je "značajno smanjena" i od 64 odsto, koliko je obeležila u 2020, usklađenost je pala na 45 odsto.
Ovo su nalazi Evropske komisije u najnovijem godišnjem paketu proširenja koji će biti objavljen 12. oktobra.
U nacrtu izveštaja, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, se podvlači da se Srbija nije uskladila sa sankcijama protiv Rusije, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
"Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije", navodi se u dokumentu.
Odnosi sa susedima zategnuti i izazovni
Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.
Međutim, spominje se da su odnosi sa sa Hrvatskom "sve više zategnuti uz povremene političke sukobe."
Odnosi Srbije sa Crnom Gorom se u dokumentu ocenjuju "izazovnim", ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za "resetovanje" odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja.
Dogovor sa Kosovom ključan i hitan
Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa sa Kosovom.
Spominje se da je u proteklom periodu došlo do susreta glavnih pregovarača i jedan sastanak na nivou lidera, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Ipak, dodaje se da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obavezujućem sporazumu.
Putem ovog dokumenta pozivaju se Kosovo i Srbija da se "bez daljeg odlaganja" konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno-obavezujućem sporazumu o normalizaciji.
Postizanje takvog sporazuma je "hitno i ključno", navodi se u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na evropskom putu.
Ograničen napredak u borbi protiv korupcije, loše protiv organizovanog kriminala
Kada je reč o borbi protiv korupcije, u izveštaju se naglašava da je Srbija učinila samo "ograničeni napredak".
Naglašava se da je neznatno povećan broj optužnica i prvostepenih presuda u slučajevima visokog profila.
Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije te poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.
Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo "ograničen napredak".
Nema napretka u slobodi izražavanja
Nikakav napredak nije obeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju o Srbiji.
Zabrinjavajući su slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima, te se naglašava da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.
U dokumentu se podseća da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo sve četiri nacionalne frekvencije istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, u kom su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja zakonskih obaveza.
U izveštaju se ponavlja ocena Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) nakon izbora u Srbiji da je javni servis ravnopravno pokrivao aktivnosti kampanje svih učesnika, ali je pružio ogromnu nekritičku pokrivenost javnim zvaničnicima koji su takođe bili kandidati na izborima.
Kontradiktorna komunikacija vlasti o Evroprajdu
U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji Evroprajd u Srbiji 17. septembra za koje se tvrdi da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka.
Sa tim u vezi, ocenjuje se da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila "kontradiktorna".
"Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom", navodi se u izveštaju Evropske komisije za Srbiju.
Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije.
Izveštaji o svakoj zemlji pojedinačno pokrivaju period od godinu dana.
Ovaj dokument će biti obelodanjen 12. oktobra.
Crna Gora: Vlasti nisu pokazale posvećenost agendi EU
Vlade Crne Gore i Skupština nisu uspeli da pokažu u praksi angažovanje u pogledu reformske agende u vezi sa EU, ističe se u nacrtu izveštaja Evropske komisije koji je posvećen Crnoj Gori.
"Polarizacija političkih tenzija i odsustvo angažmana između političkih partija i neuspeh u izgradnji konsenzusa o ključnim pitanjima od nacionalnog interesa nastavljeni su i doveli su do pada dve razdvojene vlade tokom glasanja o nepoverenju", navodi se u dokumentu.
Spominje se da je sporazum za Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) imao uticaja u političkoj atmosferi, te je izazvao rast tenzija.
Stručnjaci Evropske komisije navode da nije postignut napredak u pogledu sveobuhvatne reforme izbornog pravnog i institucionalnog okvira, uključujući preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR) nakon posmatračke misije parlamentarnih izbora u Crnoj Gori održanih 2020. godine.
Navodi se i da su rad Skupštine obeležili bojkoti vladajuće većine i opozicije, promene vlade i smena dvojice predsednika Skupštine.
Najbolja ocena u usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom
Visoku ocenu Crna Gora u izveštaju ima po pitanju usklađivanja sa spoljnom politikom EU.
Ističe se da je zemlja u potpunosti uskladila sve odluke EU, uključujući restriktivne mere EU nakon ničim izazvane agresije Rusije na Ukrajinu.
Takođe se navodi da Crna Gora koordinira svoje stavove sa stavovima EU, uključujući Svetsku trgovinsku organizaciju, te održava dobru saradnju sa međunarodnim organizacijama.
Bilateralni odnosi sa ostalim susedima dobri, sa Srbijom 'izazovni'
Crna Gora generalno održava dobre bilateralne odnose sa drugim zemljama u procesu proširenja u regionu i sa susednim državama članicama EU, ocenuje se u izveštaju i navodi da se radi o kontinuiranoj saradnji.
Međutim, poput izveštaja koji je posvećen Srbiji, i u crnogorskom dokumentu se naglašava da odnosi između ove dve zemlje "ostaju izazovni".
Dodaje se takođe da obe strane signaliziraju veću spremnost za resetovanje odnosa i rad na rešavanju otvorenih pitanja.
Sloboda izražavanja, bolja od prethodne godine
Kada je reč o osnovnim pravima, smatra se da Crna Gora nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze o ljudskim pravima.
Međutim, naglašava se da su i dalje potrebni dodatni napori da se one u potpunosti sprovedu.
U polju slobode izražavanja se ocenjuje da Crna Gora ima koristi od pluralističkog medijskog okruženja, te da je postigla određeni nivo pripremljenosti.
U dokumentu se kaže da je javni servis, Radio Televizija Crne Gore (RTCG), nastavio je da proizvodi "politički uravnotežen i raznovrstan sadržaj".
Međutim, naglašava se da je duboka politička polarizacija medijske scene opstala, dok je rastuća konkurencija velikih regionalnih medija dodatno opteretila lokalno medijsko tržište
Mali napredak u borba protiv korupcije, bolji rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala
U izveštaju se ocenjuje da je Crna Gora postigla samo ograničeni napredak u pravosudnom sistemu.
"Sprovođenje ključnih reformi pravosuđa ostaje u zastoju", ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.
U dokumentu se ocenjuje da je postignut samo ograničen napredak u borbi protiv korupcije, te da su prošlogodišnje preporuke Evropske komisije "samo delimično" ispunile vlasti u Podgorici.
Kosovo: Hitno postići sporazum sa Srbijom i ukinuti vize
U nacrtu izveštaja koji je posvećen Kosovu, Evropska komisija ponavlja da je zemlja ispunila sve kriterijume za viznu liberalizaciju i navodi se da bi Savet Evropske unije (EU) "hitno" trebao da se pozabavi ovim pitanjem.
Evropska komisija će 12. oktobra objaviti paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju koja je u procesu evropskih integracija
Pozdravlja se "unilateralno" usklađivanje Kosova sa odlukama EU o pitanju sankcija protiv Rusije, kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
Sporazum sa Srbijom 'hitan'
U odlomku koji se odnosi na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije se navodi da je u proteklom periodu (od 12 meseci) došlo do redovnih susreta glavnih pregovarača, te je bio jedan sastanak lidera, koji je održan 18. avgusta između premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U tekstu se spominje dogovor koji je postignut o Mapi puta za primenu sporazuma o energetici, te onaj koji se odnosi na putovanje samo sa ličnim kartama.
Međutim, u dokumentu se naglašava da je potrebna hitna posvećenost obe zemlje za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Kosovo bi trebalo da se angažuje na konstruktivniji način i da uloži dodatne značajne napore za sprovođenje svih dogovora postignutih u prošlosti, kao i da doprinese postizanju sveobuhvatnog, pravno-obavezujućeg sporazuma za normalizaciju odnosa sa Srbijom. Takav sporazum je hitan i ključan da bi se omogućilo Kosovu i Srbiji da napreduju na svom evropskom putu", navodi se u nacrtu izveštaja.
Bilateralni odnosi dobri samo sa susedima koji su priznali Kosovo
U dokumentu se ističe da Kosovo nastavlja da učestvuje u većini regionalnih foruma.
Navodi se da je Kosovo zadržalo opšte dobre odnose sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.
Međutim, u dokumentu se dodaje da nije došlo do promene u formalnim odnosima Kosova sa Bosnom i Hercegovinom koja ne priznaje nezavisnost Kosova, te obe države i daje održavaju strogi vizni režim.
Loša ocena u zakonodavnoj agendi
U izveštaju Evropske komisije se ocenjuje da Kosovo ima političku stabilnost, budući da Samoopredeljenje ima, kako se kaže, "solidnu" u Skupštini.
Bez obzira na to, u dokumentu se loše ocenjuje rad kosovskog parlamenta.
Neophodna jaka politička volja za borbu protiv korupcije
U nacrtu dokumenta se ocenjuje da je postignut određeni napredak usvajanjem značajnog antikorupcionog zakonodavstva, međutim, smatra se da postoji potreba da se poboljša implementacija ukupnog pravnog okvira.
Što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, prema nalazima Evropske komisije, na Kosovu je postignut samo "ograničeni napredak" u istrazi i osuđivanju ovih slučajeva.
BiH: Bez napretka u ključnim poljima
Jednostrano preuzimanje državnih nadležnosti od strane Republike Srpske i demontiranje državnih institucija, ugrozilo je perspektivu zemlje za pristupanje u EU, ističe se uizveštaju Evropske komisije koji je posvećen BiH.
U izveštaju se podvlači da su stranke sa sedištem u entitetu Republika Srpska blokirale zakonodavne i izvršne institucije na državnom nivou, "što je dovelo do skoro potpunog zastoja u reformama".
Stručnjaci Evropske komisije navode da je Bosna i Hercegovina "značajno" povećala stopu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom EU, koje se odnose na sankcije protiv Rusije koje su odgovor na agresiju u Ukrajini.
Međutim, u nacrtu dokumenta se podvlači da su se vlasti i stranke iz RS-a zalagale za neutralan stav o agresiji Rusije na Ukrajinu, "osporavajući usklađivanje sa izjavama EU i ometajući punu implementaciju restriktivnih mjera protiv Rusije".
Izbori: Dobro, ali...
Održavanje izbora je ocenjeno dobro, ali se kaže da su oktobarski izbori obeleženi nepoverenjem u javne institucije i retorikom koja je neujednačena.
Takođe se ocenjuje da nije postignut napredak u obezbeđivanju i omogućavanju okruženja za civilno društvo.
Nijedan napredak Evropska komisija nije obeležila u BiH po pitanju pravosuđa.
Nema napretka ni u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala jer, stručnjaci Evropske komisije smatraju da politički lideri i pravosudne institucije nisu uspeli da se izbore sa široko rasprostranjenom korupcijom i aktivno su blokirali napredak, "što je dovelo do dugoročnog zastoja i sve većih znakova političkog zarobljavanja".
Nije postignut napredak u garantovanju slobode izražavanja i medija kroz zaštitu novinara od pretnji i nasilja i obezbeđivanje finansijske podobnosti sistema javnog emitovanja.
Ocenjuje se da i dalje postoje izazovi kada je u pitanju sloboda okupljanja, posebno u Republici Srpskoj.
