Evropski parlament (EP) pozvaće EU da ne nastavi pregovore sa Srbijom, ako se Beograd ne uskladi sa spoljnom politkom EU i ne uvede sankcije Rusiji, navodi se u izveštaju o novoj strategiji proširenja. O tom izveštaju, čiji je autor evroposlanik Tonino Picula, Spoljnopolitički odbor EP glasaće u oktobru, a potom se očekuje da o njemu u novembru raspravlja i Evropski parlament i da tada dobije formu rezolucije, prenose mediji. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, ali imaju snagu jer se prosleđuju dalje državama članicama i Evropskoj komisiji, koje odlučuju o daljem toku pregovora.
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović, u pisanom odgovoru na upit Glasa Amerike o najavi iz EP, navodi da su “kriterijiumi za potencijalnu suspenziju pregovaračkog procesa vladavina prava i implementacija Briselskog sporazuma”, dok je usklađivanje sa spoljnom politikom EU “glasno političko očekivanje”.
“Prema našem pregovaračkom okviru, Republika Srbija bi trebalo da bude potpuno usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u momentu pristupanja EU. Naravno da se očekuje da se tokom procesa procenat pridruživanja povećava, a ne smanjuje. Dakle, zahtev jedne poslaničke grupacije za blokiranje pregovora zbog stepena (ne)usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, nije u skladu sa obostrano priznatim i važećim pregovaračkim okvirom Srbije”, navodi se u pisanom odgovoru ministarke za evropske integracije.
Dodaje se da “u velikom delu političkog establišmenta u državama EU postoji visok stepen nerazumevanja za poziciju Srbije” i da će ovakva situacija trajati još dugo i značiti pooštravanje očekivanja u vezi sa ovom temom.
Zamrzavanje pregovora de facto ili de iure - šta bi to značilo za građane
Za Strahinju Subotića iz Centra za evropske politike, poruka poslanika Evropskog parlamenta ukazuje na jasan stav Brisela - da više nema strpljenja za Srbiju.
“Kap koja je prelila čašu bilo je potpisivanje onog dokumenta o sastancima u Njujorku, između (Sergeja) Lavrova i (Nikole) Selakovića”, kaže Subotić.
Objašnjava da postoje dva scenarija ako EU odluči da zamrzne pregovore: de facto i de iure.
"De facto zamrzavanje je meni realističnija opcija, što smo već i imali. Kad god oni odluče da oni nama ne otvore klastere i ne zatvore poglavlje, čak i kada ima nekog napretka kao u klasteru 3, koji je spreman, oni ga ne otvaraju…De iure zamrzavanje je opet nešto što zahteva značajan politički kapital, ali svakako procedura za punopravnu suspenziju pregovora sa Srbijom je olakšana uvođenjem revidirane metodologije 2020”.
To praktično znači, pojašnjava Subotić, da sada zahtev za prekid pregovora može podneti i samo jedna država članica (umesto trečine država) ili Evropska komisija. Predlog bi trebalo da potvrdi Savet EU kvalifikovanom većinom, ali i ako te većine nema – predlog Evropske komsije bi automatski stupio na snagu.
A šta bi takvo zamrzavanje pregovora značilo za građane Srbije?
"Izgubili bismo status kandidata iz 2012, izgubili bismo slobodnu trgovinu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008, viznu liberalizaciju iz 2009, izgubili bismo predpristupne fondove koje uživamo dugi niz godina, studenti bi izgubili Erasmus, odnosno mogućnost da putuju, mislim da bi ovo pogodilo sve sfere društva i mislim da je krajnja mogućnost. To je veoma na dugom štapu, možda je ovo apokaliptični scenario anuliranja svega, ali politički gledano – to nije nemoguće”, kaže Subotić.
Međutim, isitče da EU nije de iure prekinula pregovore ni sa Turskom, pa bi takav prekid sa Srbijom bio predsedan.
Kolika bi bila politička šteta od prekida pregovora?
Sa druge strane, iako stalno ističu da je Srbija na evropskom putu, srpski zvaničnici – posebno predsednik Aleksandar Vučić – ne propuštaju priliku da kažu da je EU trenutno u Srbiji nepopularna.
Prema istraživanju agencije Ipsos iz aprila ove godine, pokazalo se da je prvi put u istoriji većina građana bila protiv ulaska u EU. Tako se izjasnilo 44 odsto ispitanika, oko 35 odsto je bilo za pridruživanje Uniji, a 21 odsto ispitanika ostalo je neodlučno.
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI, za Glas Amerike kaže da se o EU u domaćim medijima izvešava malo i uglavnom ne pozitivno, i da je jedan nivo odnosa prema EU - stav javnog mnjenja.
Međutim, uprkos tome, on je uveren da će vlast morati da reaguje na nove najave iz Brisela, zbog praktičnih razloga.
“Tržište Srbije, Srbija kao država zavisi od evropskih para. I najava tog prekida ne znači samo da mi nećemo otvarati i zatvarati nova poglavlja i klastre, nego da će i evropski fondovi biti zatvoreni za Srbiju, da će to biti signal za investitore da država Srbija nije više država koja je okrenuta ka EU i spremna da postane njen član. I to je ono na šta računa EU. Znači, EU ne računa na pritisak na javno mnenje. Ovo je u stvari više pritisak na Vučića, da mu se kaže – aha, ti ne želiš da usaglasiš politiku Srbije sa EU u odnosu na Rusiju, nećeš da uvedeš sankcije? Ok, nema pristupa fondovima, nema pregovaranja, pa sada ti prosto vidi”.
Predsednik Srbije je svoje najavljeno obraćanje javnosti pomerio za 8. oktobar, kada je rekao da će govoriti o svim važnim političkim pitanjima i pritiscima koje trpi. Pitanje je da li bi mogao da podlegne ovom pritisku iz Brisela.
“On sada igra. On je gospodar situacije u Srbiji. U jednom urušenom društvu, u društvu gde parlament služi kao PR služba, Aleksandar Vučić će gledati šta će da omogući njegovu vlast. Ne samo sa aspekta javnog mnenja, nego i strukturalno. Znači, ako nemate para, ako nemate resurse, ako nemate dobru saradnju sa metropolama – to je EU, SAD, vi ne možete da opstanete na vlasti. I tu će sad Vučić da igra igru i ja verujem da će on morati da uskladi, da Srbija uskladi svoju politiku prema Rusiji sa principima i sankcijama koje ima i EU. E sad, u kom modelu, na koji način, kako – to je sada stvar diplomatije.”, zaključuje izvršni direktor BIRODI-ja.
