“Načelni sporazum o uspostavljanju aviolinije između Kosova i Srbije predstavlja nadu za obnovu dijaloga Beograda i Prištine”, izjavio je Danijel Server, profesor vašingtonskog univerziteta Džon Hopkins.
Server, stručnjak za Balkan, ukazuje u razgovoru za Glas Amerike, da taj novi impuls kako ga naziva, treba da nadjača aktuelne političke okolnosti na Kosovu, podsećajući i da Srbiju uskoro očekuju parlamentarni izbori.
“Treba da imamo u vidu da će se Beograd i Priština vratiti za pregovarački sto – kada Kosovo bude izabralo vladu. A tada će već iskrsnuti novi problem – predizborni period i kampanja u Srbiji. To bi sve moglo da uspori skoriji značajniji napredak u razgovorima dve strane. Takođe, dijalog je proces koji se odvija uz posredovanje Evrope, u koji se povremeno uključuju Amerikanci. Nisam siguran da li će takva interakcija uvek davati najbolje rezultate”, ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Server.
Formalno, uz političke prepreke jer na Kosovu posle vanrednih parlamentarnih izbora još nije formirana izvršna vlast, nastavku dijaloga Beograda i Prištine trenutno na putu stoje takse od sto odsto, na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Uvedene su kao odgovor kosovskih vlasti, koje je predvodio bivši premijer Ramuš Haradinaj, na kampanju Srbije koju na međunarodnoj sceni sprovodi za povlačenje priznanja državnosti Kosova.
Srbija i Kosovo potpisali su u Berlinu pismo o namerama sa nemačkom aviokompanijom “Lufthanza” o uspostavljanju avionske linije između Beograda i Prištine. Nije, međutim, poznato kada bi ta aviolinija mogla i zvanično da zaživi.
Dokument su, u zgradi američke ambasade, parafirali Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Srbije i Eset Beriša, direktor Autoriteta civilnog vazduhoplovstva Kosova (AVCK), objavila je agencija Asošijeted pres.
Potpisivanju su prisustvovali Robert O’Brajen, savetnik američkog predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost i Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za Srbiju i Kosovo.
"Predsednik Donald Tramp još jednom nas je doveo do istorijske pobede. Kosovo i Srbija su potpisali dogovor o uspostavljanju prvog direktnog leta između Prištine i Beograda u poslednjih 21 godinu“, objavio je Grenel na društvenoj mreži Tviter.
Robert O’Brajen poručio je u Berlinu, nakon potpisivanja pisma o namerama predstavnika dveju zemalja, da se radi o istorijskom sporazumu označavajući komercijalne avionske letove, kako se izrazio, snagom moderne ekonomije.
Let u trajanju od dvadeset pet minuta, kada bude uveden, obavljaće “Lufthanzina” niskobudžetna kompanija „Jurovings“ – čija jedna letelica se već nalazi u kosovskoj prestonici Prištini.
Majkl Kniter, predstavnik „Jurovingsa“ izjavio da će letovi na relaciji dva grada otpočeti čim, kako je rekao, budu otklonjene regulatorne prepreke.
Međunarodne i balkanske reakcije
Jens Stoltenberg, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse (NATO), ukazao je da je namera uspostavljanju direktnih letova između Beograda i Prištine, važan korak.
“Koji će omogućiti lakši i brži protok ljudi i roba unutar regiona zapadnog Balkana", naveo je Stoltenberg u saopštenju.
Načelni dogovor o osnivanju aviolinije između Beograda i Prištine pohvalili su predstavnici u dijalogu dve strane, koji se vodi posredstvom Evropske unije, predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
„Pozdravljam pismo o namerama koje su potpisali Kosovo i Luftahnza o otvaranju avio linije između Prištine i Beograda. Radi se o važnom koraku za mogućnosti kretanja građana i procesu normalizacije. Hvala savetniku O’Brajenu i Ričardu Grenelu za posredovanje u procesu", objavio je kosovski predsednik Hašim Tači na društvenoj mreži Tviter.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije koji se trenutno nalazi na svetskom ekonomskog forumu u švajcarskom Davosu, rekao je da je postignuti dogovor rezultat dugih pregovora u kojima je nađeno kopromismo rešenje.
“Njime niko ne može da kaže da smo priznali Kosovo”, rekao je Vučić u Davosu, izrazivši zahvalnost posrednicima Ričardu Grenelu i Robertu O'Brajenu.
"Zahvalan sam na energiji i trudu koju su uložili Grenel i O’Brajen. Neće biti lako za nas, ni Amerikance da to sve uradimo. Zahvalan sam na interesovanju predsedniku Trampu", rekao je Vučić.
Spremnost za vazdušno povezivanje Beograda i Prištine pozdravio je i albanski premijer Edi Rama.
Dogovor najznačajniji za građane
Danijel Server, američki stručnjak za Balkan, kaže za Glas Amerike da bi, od uvođenja vazdušne linije između dva grada, najveću koristi imali stanovnici Kosova i Srbije.
“To bi prilično olakšalo putovanja. Za sada su ona svedena isključivo na drumska, prilično su nezgodna, i predugo traju. Međutim, videćemo kako će ovaj dogovor biti primenjen. Ako se udubimo, možemo zaključiti da je dogovor postignut, uz isključivo američko posredovanje. I to bez Evropljana, uz konsultaciju sa NATO, deluje da nije bilo nekog vida učešća Evropske unije, ili pak usaglašenog delovanja Amerike i EU. Mislim da je već neko vreme očigledna nesaglasnost ambasadora Grenela, koji je bio uključen u razgovore, sa predstavnicima evropskih učesnika procesa koji se odvija između Beograda i Prištine. I svaki rezultat postignut bez njihovog mešanja – po njega će biti veoma dobar. Jer, evropska struja zastupa mnogo čvršće stavove u vođenju svoje politike prema Balkanu”, kaže Server.
Prema njegovom mišljenju, međutim, Evropska unija (posrednica u dijalogu Beograda i Prištine) gubi uticaj u razgovorima dve strane.
“To je posledica slabljenja njenog uticaja na Balkanu u širem smislu – što je pokazala značajna uloga Sjedinjenih Država u postizanju dogovora Grčke i Severne Makedonije o promeni imena. A to se ogleda i u nedostatku napretka u dijalogu Beograda i Prištine. Moje mišljenje je, sa druge strane, da je Evropa izrazito značajna u tom procesu jer nisam siguran da su Amerikanci voljni i sposobni da ga samostalno sprovedu”, ukazuje američki stručnjak.
Danijel Server podvlači da je politička volja ostala ključni faktor za postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
“To zavisi zavisi isključivo od trenutka kada dve strane postignu suštinsku saglasnost o tome. Može se dogoditi bilo kog dana tekuće nedelje. Jedina stvar koja procesu nedostaje je politička volja. Obe strane veoma dobro razumeju probleme koji ih dele. Podsećam da dogovor koji bi dve strane postigle, u sebi ne sadrži nikakve pokazatelje, koji bi ukazali da se Srbija saglasila sa kosovskom nezavisnošću. Da je priznala kosovsku nezavisnost i suverenitet. To je dokument koji bi narodima dve zemlje otvorio put ka boljem životu, lakšem kretanju i možda većem međusobnom razumevanju. Ali, sve je to pitanje postojanja političke volje”, zaključuje Server.
Odnosi Srbije i Kosova su narušeni nakon rata koji su dve strane vodile u periodu 1998. – 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, juna 1999.
Dve strane vode dijalog o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija i trebalo bi da rezultira pravnoobavezujućim sporazumom dve strane. Razgovori su blokirani od novembra 2018, kada su kosovske vlasti uvele carine na proizvode koje uvoze iz Srbije.
Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija – uključujući i Sjedinjene Države.