„Krajnje je vreme da se Srbija suoči sa nasleđem prošlosti, zaštiti slobodu medija i okupljanja i ispuni svoje obaveze u vezi sa pravima žena i rodnom ravnopravnošću", navedeno je u saopštenju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović – koja je boravila u Srbiji protekle sedmice.
U saopštenju je navedeno da je Mijatović pohvalila posvećenost vlasti Srbije obezbeđivanju poštovanja slobode izražavanja i okupljanja, kao i - kako je navedeno - čvrst pravni i institucionalni okvir kojim je regulisana ta oblast.
Međutim, istakla je da bezbednost novinara i aktivista u oblasti ljudskih prava izaziva ozbiljnu zabrinutost.
“Dosadašnji slučajevi ubistava novinara, uključujući i slučaj Slavka Ćuruvije, moraju da budu rešeni, a počinioci i naručioci ovih zločina moraju biti izvedeni pred lice pravde”, navedeno je u saopštenju.
Takođe, konstatovana je rasprostranjenost klevetničkih kampanja, pretnji i zastrašivanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) koje se podnose protiv novinara, zaštitnika ljudskih prava i organizacija civilnog društva.
U tom smislu, Mijatović je zatražila od vlasti Srbije da se ne ustežu od stvaranja bezbednog okruženja za funkcionisanje medija i civilnog društva.
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava ukazala je na stagnaciju u rešavanju slučajeva nestalih osoba na području Zapadnog Balkana čime se, kako je navedeno, već bavila tokom poseta.
“Potrebno je obnoviti posvećenost političkih lidera, uključujući i Srbiju, utvrđivanju sudbine nestalih lica, uključujući otvaranje policijskih i vojnih arhiva u kojima se mogu čuvati važne informacije o nestalim osobama. Porodice i rođaci nestalih trpe ogroman bol i neizvesnost i imaju pravo na adekvatnu reparaciju i pomoć, ali pre svega da znaju istinu o svojim najmilijima”, navedeno je u tekstu.
U saopštenju su konstatovani, kako je precizirano, neki pozitivni koraci koje su vlati Srbije preduzele u rešavanju problema nekažnjivosti za teška kršenja ljudskih prava počinjenih tokom sukoba 1990-ih.
Tu, kako je navedeno, spadaju nova strategija za ratne zločine i jačanje kapaciteta Tužilaštva za ratne zločine.
Istovremeno, istaknuta je zabrinutost zbog sporog napretka u toj oblasti.
“Nedostatak ekstradicije osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine u drugim zemljama u regionu ostaje još jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti. Tek kada počinioci ratnih zločina budu izvedeni pred lice pravde, društva u regionu mogu početi da se leče, da se pomire sa svojom nasilnom prošlošću i da grade budućnost zasnovanu na poštovanju ljudskih prava i vladavine prava”, navedeno je u saopštenju.
Sagovornici Dunje Mijatović
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je tokom boravka u Srbiji razgovarala sa premijerkom Anom Brnabić, šefom diplomatije Ivicom Dačićem, ministrima Majom Popović, Tomislavom Žigmanovim i Majom Gojković.
Sastala se i sa ombudsmanom Zoranom Pašalićem, poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković i poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milanom Marinovićem.
Ukazano je da pružajući mogućnost osuđenim ratnim zločincima priliku da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su odgovarali - vlasti ne ispunjavaju dužnost da obezbede odgovornost, očuvaju pravo žrtava na istinu i spreče širenje netolerantnog govora i govora mržnje.
“Tolerancija vlasti prema muralima u čast ratnim zločincima je još jedna nesrećna ilustracija”, navodi se u tekstu uz napomenu da je nevladin sektor notirao više od 300 takvih grafita širom Srbije – pozivajući nadležne da ih uklone.
Takođe, u saopštenju je primećeno da je usvajanje Strategije za stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva korak u dobrom smeru.
“Branitelji ljudskih prava, kao što su Žene u crnom, koje sam posetila u Beogradu, igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o ljudskim pravima, čak i kada su u pitanju pretnje i nasilje. One, kao i mnoge druge hrabre i posvećene organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju dobiti priznanje, zaštitu i podršku”, navela je Mijatović.
Pohvalila je jačanje zakonskog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i ostvaren napredak u učešću žena u političkom životu.
Međutim, iskazala je zabrinutost zbog, kako je navedeno, mizoginog i diskriminatornog diskursa koji koriste pojedini političari i javne ličnosti. Navedeno je da takav diskurs promovišu pojedini mediji – što podriva politiku i poteze Vlade čiji je cilj ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
“Vlasti treba da obezbede sistematsko podizanje svesti i edukaciju o rodnoj ravnopravnosti kako bi se suprotstavili stereotipima i patrijarhalnim stavovima o ulozi žena u društvu, koji podrivaju prava žena i dovode do nasilja nad ženama”, navedeno je u tekstu.
Primećeno je da nekažnjivost nasilja nad ženama može dovesti do ponavljanja nasilja, pa čak i ubistava.
“Zato su potrebni delotvorno krivično gonjenje i odvraćajuće kazne, kako bi se pokazalo da u srpskom društvu ne postoji tolerancija prema nasilju nad ženama”, precizirano je u saopštenju.
Ukazano je i na značaj kampanja, čiji je cilj podsticanje žena da prijave nasilje – ali, kako je primećeno, one ne mogu biti svrsishodne ukoliko ne postoji sistem zaštite i podrške žrtvama nasilja i njihovoj deci, a počinioci nekažnjeni.
