BEOGRAD - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krenuo je proteklog vikenda u obilazak Srbije u kampanji koja se smatra početkom formiranja Narodnog pokreta za državu. Prema njegovim rečima, novi pokret ne bi ukinuo SNS i ideja je da bude „nadstranački“, odnosno da okuplja i one koji nisu članovi političkih partija. Vučić je istakao i da je pred „Srbijom težak period i da je potrebno jedinstvo“. Za sada, od koalicionih partnera SNS, jedino je stranka Rasima Ljajića (SDPS) potvrdila da će biti deo novog pokreta, dok su SPS, PUPS, Demokratski savez Hrvata Vojvodine podržali ideju.
Istovremeno sa nastajanjem novog pokreta, vodi se kampanja protiv desnih, nacionalističkih političkih stranaka - Novog DSS-a, Zavetnika, Dveri, Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, koje su se izjasnile protiv evropskog plana za Kosovo. Kampanja je za sada anonimna i niko nije potpisao plakate na kojima se lideri desne opozicije prikazuju sa albanskim kapama, ili na kojima se lider Novog DSS-a naziva „Miloš Francuz“ (referenca na francusko državljanstvo Miloša Jovanovića koji je kao dete živeo u toj zemlji, a potom studirao i doktorirao na Sorboni).
U Beogradu su viđeni i grafiti „Miloš Francuz“ i „Milica lažljivica“, koji se odnosi na liderku Zavetnika Milicu Đurđević Stamenkovski.
Sve se ovo dešava u periodu kada se od Srbije i Kosova očekuje da dogovore kako će se primeniti evropski predlog – na koji su obe strane pristale 27. februara u Briselu. Između ostalog, predlog predviđa i da se dve strane međusobno ne blokiraju pri učlanjenju u međunarodne organizacije – što je za predsednika Srbije sporna tačka. Osim zbog Kosova, Srbija je pod pritiskom Zapada i da uvede sankcije Rusiji – čemu se desna i nacionalistčka opozicija takođe protivi.
Iako smatra da ni sam Vučić još nije do kraja odlučio hoće ili neće da prihvati evropski plan, analitičar Cvijetin Milivojević kaže da formiranjem pokreta pokušava da proširi front podrške koji ima, s obzirom na to da trpi sve veće pritiske međunarodne zajednice da prihvati sproazum.
“Zapravo cilj mu je da obezbedi blanko podršku za bilo šta u vezi sa Kosovom da on odluči. Kao što možemo primetiti, Vučić je uzurpirao sve institucije i zapravo kad se kaže da je Srbija nešto prihvatila i da Srbija nije nešto prihvatila, da Srbija razgovara ili da Srbija neće prihvatiti – u stvari misli se da je Vučić prihvatio ili Vučić nije prihvatio itd. Tako da je on prosto shvatio da će mu za buduće pregovore, u koje je on očigledno debelo ušao, biti neophodno da on makar od svoje stranke, cele vladajuće koalicije i dela opozicije, i dela javnih ličnosti, institutcija, nevladinog sektora itd ima podršku da odluči dža ili bu”, kaže Milivojević.
Objašnjava i da Vučić svojim pokretom otvara dva kontrafronta – jedan protiv ekstremne desnice i drugi protiv liberalno-građanskog fronta koji mu takođe ne daje blanko podršku za naredne poteze.
Rizik od desnice ili baze SNS?
Prema februarskom istraživanju agencije Faktor plus rejting nacionalnih desnih stranaka je u blagom porastu u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, dok je rejting naprednjaka manje-više isti.
SNS je imala 46 odsto u februarskom istraživanju, sledi je SPS, pa opoziciona Stranka slobode i pravde. Na četvrtom mestu je koalicija NADA (Novi DSS-POKS), slede Zavetnici, pa Dveri – što je rast u odnosu na parlamentarne izbore 2022.
„Taj korups je porastao, ali ne toliko značajno koliko je porasla preraspodela unutar tog bloka i tu se vodi neka glavna borba, ko će biti lider . Naravno, usled svega što se dešavalo desnica ima veći broj simpatizera i da možemo očekivati da u nekom budućem periodu takav trend bude možda i oštriji. U okolnostima koje nisu skroz nerealne – da se uvedu sankcije Rusiji i postizanje plana za Kosovo koji ne odgovara većem delu građana Srbije, u tom slučaju možemo da očekujemo da nacionalno opredeljene stranke imaju mnogo veći broj glasova i da onda na neki način ugroze vladajuću koaliciju i SNS“, objašnjava za Glas Amerike Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.
Prema istom istraživanju Faktor plusa, većina ispitanika izjasnila se protiv evropskog predloga za Kosovo u obliku kakav je sada, odnosno protive se tački koja daje mogućnost Kosovu da se učlani u međunarodne organizacije. Ako bi se taj član izbacio, za većinu građana bi sporazum bio prihvatljiv, pokazuje istraživanje.
Iako za sada nije drastičan- da li je rast desničarskih stranaka ubrzao pokretanje Narodnog pokreta za državu i aktivirao kampanju protiv desne opozicije?
„To je deo šireg paketa kojim se istovremeno pokušava predstaviti Vučić kao neko ko je patriota, ko brani nacionalne interese, ko govori u ime Srbije, i sa druge strane da se delegitimizuju i napadaju akteri koje delovi javnosti percipiraju na takav način – a to su pre svega te stranke koje vidimo na desnici ili krajnjoj desnici. Oni su već neko duže vreme predmet različitih kritika i to je počelo negde nakon poslednjih izbora“, kaže za Glas Amerike vanredni profesor FPN Dušan Spasojević.
Cvijetin Milivojević smatra da su stranke desnice, na koje se sručio napad poslednjih dana, zapravo pogrešna meta i da govore o određenoj vrsti nervoze koja je prisutna.
“Ta grupa stranaka koje je u ovom trenutku targetovana nije u ovom trenutku ni smislu rejtinga, ni u smislu potencijala nešto što može da zavrti ozbiljnu priču. Barem ne u ovom trenutku. Veći problem je unutrašnje jezgro SNS-a, a pre svega njihovih birača koji nisu glasali za ovog Vučića, nego su glasali upravo za onog Vučića kakav misle da jeste. A to je Vučić koji je jedini garant da je Kosovo zauvek u Srbiji, koji je jedini garant da Srbija nikada neće u NATO, koji je jedini garant da nikada neće biti uvedene sankcije Rusiji. Oni su glasali za tog Vučića jer ih je Vučićeva propaganda uverila da je on taj”, kaže Milivojević i dodaje da bi ti njegovi glasači pre glasali za “ovu ekipu koju Vučić danas ruži po gradu na grafitima i plakatima, nego nego dobar deo njegove vladajuće koalicije”.
Postoji i mogućnost da novi Nacionalni pokret za državu „okrnji“ postojeću nacionalnu desnicu i integriše neke od njenih članova, a onda povuče i glasače. U ponedeljak, predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić predstavio je četiri nova člana SNS koja su prešla iz POKS-a. Početkom februara, Glišić je predstavio i petoro Zavetnika koji su prešli u SNS.
Pejić kaže da je jedan od ciljeva Nacionalnog pokreta za državu, iako ne glavni, da privuče u svoj blok neke od glasača aktuelne desne nacionalne opozicije i odbrani svoj rejting. Spasojević, pak, ne smatra da je glavni cilj novog pokreta da se oslabi desnica ili da joj se uzme nešto što je osvojila, već manir SNS u kojem reaguje kada bilo koja stranka „počne da raste iznad 5,6 odsto“.
„Rast desnice je relativno mali, možda nekih 100.000 birača u poslednjih nekoliko godina ako poredimo sa izborima iz 2016. Ništa se tu dramatično ne dešava i ne raste desnica dramatično, već je jedna potvrda naprednjaka da reaguju na to, i da potvrde da su oni predstavnici tog desnog ili krajnjeg desnog biračkog tela. To je neodvojivo od činjenice da je desnica imala prostor u medijima na koji je uticala SNS i da je SNS u jednom trenutku im dao prostor za rast“.
"Kupovina vremena do nove šargarepe"
S obzirom na ogromno političko iskustvo lidera SNS i predsednika Srbije, Cvijetin Milivojević kaže da su celoj priči ne treba potcenjivati Aleksandra Vučića i da sve ove igre sa osnivanjem pokreta, napadima na ekstremnu desnicu možda treba u kontekstu Kosova posmatrati i kao kupovinu vremena.
U igri koju vode Kurti i Vučić čeka se ko će pre izgubiti živce kaže saagovornik Glasa Amerike i ističe da se time šalje i poruka Evropi i Americi.
“I treća stvar koja može to da bude jedna vrsta uzimanja vazduha i slanja poruka da ipak ta njegova odluka koju Amerika i EU očekuju od njega ipak isuviše velika da bi tako jevtino on tu odluku doneo. Možda se čeka neka nova šargarepa. Što u ovom trenutku, razumno gledano, može da bude neka ekspresna ponuda EU na neki ubrzani ulazak preko reda, u šta ja naravno ne verujem, ali u svakom slučaju to je to”.
Četiri stranke nacionalne desnice, koje sebe zovu „državotvornim“, najavile su veliki miting za Kosovo u petak 17. marta. Š
etnja će biti održana od hrama Svetog Save do Predsedništva, a stranke su skup takođe okarakterisale kao „nadstranački“.
