Srpski dokumentarni i kratkometražni film - ponovo na platnu istorijskog vašingtonskog bioskopa Avalon. Deseti, jubilarni festival srpskih dokumentaraca održan je protekle nedelje u organizaciji kruga Orfelin, neprofitne organizacije, a zapravo male grupe entuzijasta, koja od 2004. ulaže vreme i trud u promovisanje srpske kulture u SAD. Tokom dve večeri, na jubilarnom festivalu prikazani su filmovi koji su, kako navodi Krug Orfelin, proteklih godina osvajali “srca i glasove” publike u Vašingtonu kao i nagrade na mnogim međunarodnim festivalima.
“Obeležavanje jubileja je kao kao ucrtavanje tačaka na mapi postojanja. Tom zovu nije odoleo ni Orfelin Krug ove godine, svojim desetim Festivalom dokumentarnog, kratkog i eksperimentalnog srpskog filma”, priča za Glas Amerike Svetlana Doroslovački, jedna od osnivača Kruga Orfelin.
“Ideja retrospektive nametnula se spontano, kad smo se mi sami, sa sentimentom, prisecali nekih proteklih festivala, događaja, i filmova koje smo prikazali. Svako od nas imao je po neki film koji nas je dotakao, ili se nametnuo iz nekog tajanstvenog razloga, mozda kao rezultat onog dragocenog taloga sto ostaje iza huka vremena...”
Retrospektiva je otvorena autorskim filmom “Kasting” Gorana Radovanovića iz 2003. a, između ostalih, prikazani su i filmovi “Way in Rye” (“Raž”) Gorana Stankovića, koji je 2013. bio američki kandidat za studentskog Oskara, kao i animirani film "Rabbitland" Ane Nedeljković i Nikole Majdaka, koji je osvojio brojna međunarodna priznanja uključujući i Kristalnog medveda u Berlinu 2013. Svetlana Doroslovački kaže da prikazane filmove odlikuju njihova humanost i teme koje su - svevremene.
“Pošto je ovo pogled unazad, možemo sa priličnom sigurnošću reći da su prikazani filmovi na X Festivalu izdržali izazov sadašnjosti, takođe i savremenosti u svojoj, pre svega, humanističkoj univerzalnosti, koja se odnosi na čoveka kao takvog, i svuda, što im daje onaj željeni kvalitet bezvremenosti. Što se tiče aktuelnosti, ovo je bilo dragoceno podsecanje na neke bolne trenutke iz srpske skorije prošlosti, prve večeri festivala. Kažem 'dragoceno' zato sto nam je pružilo utisak da je sada, ipak, poboljšana situacija, da je, ipak, život jači od svega, i da nam obnavlja nadu, usuđujem se da kažem. Drugo veče je bilo posvećeno umetničkom i poetskom filmu. Publika je imala prilike i da se smeje i da plače…”.
Digitalna era i nove platforme pružaju nove prilike autorima dokumentarnih i kratkih filmova, ali su tu i poznati, stari izazovi, pre svega problem finansiranja, kako snimanja ovakvih filmova tako i njihove promocije. Ulaznice za Orfelinov festival su besplatne ali se primaju donacije za projekte organizacije. Krug Orfelin je zahvalan na podršci publike, ali i samih autora.
“Tehnologija tutnji nesmanjenim tempom, svi filmovi morali su biti prilagođeni savremenim standardima prikazivanja. Mi smo neizmerno zahvalni svim autorima, koji su se potrudili da nam izađu u susret i da nam pomognu. U današnje vreme, kada postaje sve teže, gotovo nemoguće, da se obezbedi finansijska podrska za snimanje dokumentarnih i autorskih filmova, i dalje vidimo mlade autore, koji snimaju kvalitetne i dobre filmove, zahvaljujući talentu i znanju, ali i sreći, i čudu!”, ističe Svetlana Doroslovački.
Orfelinov festival u Vašingtonu svake godine privuče malu ali lojalnu grupu gledalaca.
“Orfelinova publika, možemo sa zadovoljstvom ređi, divna je, i posvećena publika. I broj mladih ljudi se poboljšao, što nam je posebno važno, zato što 'na mladima svet ostaje'. Od ne malog značaja za ovaj jubilej je i katalogizacija filmova u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, zahvaljujući gospođi Ljiljani Ivezić, članici Orfelinovog borda. Zbirka je poznata pod imenom 'Orfelin Catalog'. Zahvalnost da se ovo u stvari dugujemo i gospodinu Zoranu Sinobadu iz Filmske arhive Kongresne Biblioteke”, zaključuje Doroslovački.
