U vašingtonskom bioskopu Avalon nedavno je, u organizaciji «Kruga Orfelin» održana projekcija dva savremena srpska dokumentarna filma – «Grubo montirani životi» Dragane Martinović i «Kasting» - Gorana Radovanovića. Kako smo se uverili, tema filmova bila je bliska publici srpskog porekla, ali je ostavila snažan utisak i na Amerikance u bioskopskoj sali.
Dokumentarni filmovi «Grubo montirani životi» i «Kasting» bave se mladim ljudima iz različitih socijalnih slojeva i okruženja, od kojih jedni nastoje da prežive, a drugi pronadju smisao života u Srbiji u toku mukotrpne faze tranzicije. Junaci prvog filma su četvoro mladih Beogradjana, uzrasta izmedju 20 i 30 godina, koji nastoje da se osamostale od roditelja i osmisle svoj život. Film «Kasting» prati živote ljudi sa socijalne periferije, koji se, iz različitih motiva, prijavljuju za snimanje jedne «seksi» reklame. Miloš Doroslovački iz Kruga Orfelin objašnjava da su zbog niti koja ih povezuje filmovi prikazani u toku iste večeri.
«Onda smo zaključili da su ti filmovi dobri i slični jer pokazuju probleme mladih ljudi u Srbiji na dva različita načina – jedna je grupa mladih 20-30 godina, iz solidnih gradjanskih porodica koji traže sebe, a drugi film govori više o siromašnom delu mladih, izbeglicama koji žive možda na rubu egzistencije. Oni su tako komplementarni, i mada imamo druge filmove, mislili smo da bi bilo dobro da ih prikažemo da se stekne širi utisak šta se dešava i kako se mladi osećaju.»
Doroslovački dodaje da je uveren da filmovi mogu da komuniciraju i sa zapadnom publikom. Problem nalaženja posla i sebe ovde se dešava ranije, kod nas se dešava sa deset godina zakašnjenja, ali oni znaju i osećaju probleme. S druge strane, film Kasting može da se oseti lako, pošto su to stvari koje se i u zapadnim medijima prikazuju, prostitucija po istočnoj Evropi, zaradjivanje novca i snalaženje za život...
Autor filma «Grubo montirani životi» Dragana Martinović, koja je na projekciju «povela» i svog jednomesečnog sina, kaže da film odslikava realne probleme njene generacije.
«Ljudi u filmu su moji prijtaelji čije žiovote poznajem, po tom principu sam ih i birala, jer mislim da je to za proces snimanja filma bilo jako bitno. To je neka vrsta autobiografije kroz tudje živote i to je na neki način bio i moj problem, svaki od junaka nosi negde deo mene.»
Amerikanci u publici mogli su da razumeju probleme jednog post-komunističkog i posleratnog društva, ali su imali poteškoća da shvate probleme urbanih Beogradjana koji u trećoj decniji života žive sa roditeljima.
Dejvid Bajdner: Amerikanci su postali svesni globalnog problema trgovine ženama i imamo ga i u SAD, zato mislim da će moći da se identifikuju sa tim problemom. Prvi film pokazuje odredjeno beznadje koje je strano američkom mentalitetu.
Džonatan Zotalis: Razumem neke od problema iz ovih filmova, pošto poznajem nekoliko ljudi iz Srbije, i čuo sam neke njihove priče, ali ipak sam ja odrastao u Americi, mislim da većina Amerikanaca ne može da zaista shvati i poistoveti se sa tim problemima. Mislim da bi bilo dobro za Amerikance da odgledaju filmove ili pričaju sa ljudima iz Srbije kako bi razumeli šta se trenutno dešava. Jedna od stvari koje se ovde podrazumevaju jeste mogućnost samostalnog života. Većina, odnosno svi moji prijatelji su se odselili od roditelja sa 18 godina, imaju poslove i ili se školuju uporedo sa poslom, niko od njih više ne živi kod kuće, i mislim da bi oni bolje razumeli kako ljudi iz drugih kultura i zemalja moraju da žive i kako izgleda njihov život.
Inače, film «Kasting» je 2004. osvojio nagrade na filmskim festivalima u Španiji i Bugarskoj, dok «Grubo montirani životi», film snimljen prošle godine, tek treba da počne plasman na internacionalnim festivalima. Umesto kupovine ulaznica, publika je davala novčane donacije koje će Krug Orfelin iskoristiti za dalju promociju srpske kulture u SAD.