Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u četvrtak da Srbija kraj godine dočekuje kao zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi, odnosno padom bruto domaćeg proizvoda od svega jedan odsto, dok u zemljama regiona taj pad iznosi 4 do 12 odsto. Ekonomski analitičari ne dovode u pitanje podatke koje je premijerka iznela, ali postavljaju pitanje - da li to oslikava realan kvalitet života građana Srbije.
Reformama smo uspeli da se u Srbiji napravi drugačija ekonomija, mada ostaje još mnogo izazova, rekla je Ana Brnabić tokom Plenarne sednice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, preneo je FoNet.
Iznela je, kako je rekla, "neverovatnu činjenicu" da je, od početka krize izazvane koronavirusom, u Srbiji porastao broj zaposlenih, kao i da je vrednost stranih investicija veća nego u svim drugim državama zapadnog Balkana zajedno, uključujući i Hrvatsku.
Tokom krize nije otkazana nijedna strana investicija, čak ni iz Nemačke i Japana, čiji su investitori vrlo oprezni, naglasila je Brnabić.
Rekla je da je 5,5 odsto državnog budžeta za sledeću godinu predviđeno za kapitalne investicije, i da značajan deo obuhvata zaštitu životne sredine.
"Ključan je BDP po glavi stanovnika"
"Mi smo svedoci da se već uporno predstavnici vlasti busaju u grudi kako je Srbija evropski, a u nekim slučajevima i svetski lider. To bi onda trebalo da znači da građani Srbije žive mnogo bolje nego što saista žive", kaže za Glas Amerike novinar i ekonomski analitičar Miša Brkić.
Ako bismo zaista hteli da imamo jasan podatak kako se živi u Srbiji, onda je jedini validan ekonomski podatak bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, objašnjava dalje on:
"Srbija ima dvostruko manji BDP po glavi stanovnika od Hrvatske, tri i po puta manji od Slovenije i ima manji od Crne Gore. Jedine države od kojih ima veći 'per capita' su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. Da ne govorim o upoređenju tog podatka sa ostaim državama EU slične veličine, recimo Slovačkom - imamo neuporediv BDP po glavi stanovnika", kaže Brkić ocenjujući da je "sve ostalo politički marketing, kojim vlast želi da pokaže svoje rezultate u doba pandemije".
Srbija će imati najpovoljnije rezultate, ili među najpovoljnijim rezultatima u Evropi, kaže za Glas Amerike Mateja Agatonović, urednik portala Nova ekonomija, naglašavajući da ipak mora da se sačeka i vidi kakav će biti četvrti kvartal i "da li će ostati ta najoptimističnija procena o rastu od minus jedan odsto".
"Imamo veliki deo privrede koji radi smanjenim kapacitetom, kao što je sektor usluga, ugostiteljstva, turizma i tako dalje", kaže on podsećajući da neke zemlje u regionu, poput Hrvatske i Crne Gore, značajan deo svoje ekonomije zasnivaju na turizmu, koji je zbog pandemije u velikoj krizi.
Srbija ima potpuno drugačiju strukturu privrede, pa odatle i manje oscilacije, objašnjava on.
"Velike oscijacije ukazuju na razvijeniju privredu koja se bazira na uslugama. To kod nas nije slučaj", kaže Agatonović, pominjući slučaj Sjedinjenih Država, gde je zabeležen pad od 31 odsto u drugom kvartalu, "što zvuči katastrofalno", ali da bi u trećem kvartalu ekonomija porasla za 33 odsto.
Govoreći o stranim direktnim investicijama, on kaže da su one prepolovljene za prvih 10 meseci ove godine. To je i dalje značajan rezultat, i dalje je to najviše u regionu, kaže on.
Komentarišući izjavu Ane Brnabić da je porastao broj zaposlenih, Agatonović podseća da zaposlenost po zvaničnoj statistici jeste malo porasla, ali da je "stopa neaktivnosti, ljudi koji su u mirovanjima iz bilo kog razloga, porastao znatno više nego zaposlenost".
Podseća i na definiciju zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji, prema kojoj "ja ako sam prethodne dve nedelje radio sat vremena - ja nisam nezaposlen".
Preoptimističan budžet
Miša Brkić ocenjuje da u ovom trenutku Srbiju "vadi" agroindustrija, odnosno proizvodnja hrane.
"Sve ostalo je nešto što ne zavisi od Srbije, nego od država u koje Srbija izvozi svoje proizvode. Sve te države su u recesiji, pa prema tome i Srbija dobija takve reference od država sa kojima sarađuje", kaže Brkić i podseća da je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije - Evropska unija.
Dakle, ako u EU postoji ekonomska kriza, nemoguće je da se ona ne prelije u Srbiju.
Govoreći o ekonomski perspektivama, Brkić kaže da smatra da je vlada pravila budžet za narednu godinu prema dosta optimističkom konceptu. Ni u svetu, ni u vodećim ekonomskim silama sveta i Evrope niko nije spreman da iznese procenu koliko će najpre zdravstvena, a zatim i ekonomska kriza trajati, kaže on.
"Sve države gledaju da sa visokom dozom realizma planiraju državne prihode i troškove. Ja ne bih mogao reći da srpsku vladu da je na tim principima pravila budžet za iduću godinu. Bojim se da bi previše optimizma u jednom trenutku, ako krene loše u Evropi i u svetu, to moglo da nam se obije o glavu", kaže Brkić.
