Borba protiv koronavirusa pokazala je kako su oštre razlike u pristupu socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti u bogatijim društvima, kao što su SAD i Evropa.
U Evropi, zbog kolapsa privredne aktivnosti, primenjeni su programi podrške koji ljudima osiguravaju da ostanu na poslu, za sada. Suprotno od toga, u SAD se više od 33 i po miliona ljudi prijavilo za olakšice za nezaposlene, a stopa nezaposlenosti je porasla na 14.7 odsto. Kongres je usvojio paket pomoći od 2 hiljade milijardi dolara kao hitnu pomoć za nezaposlene, ali i pomoć poreskim obveznicima do 1 200 dolara.
Ovako nešto viđeno je i u ranijih ekonomskim krizama, kao što je bila svetska ekonomska kriza i Velika recesija. Evropa zavisi od postojećih programa kojima se odvaja novac za ljude. Sjedinjene Države, sa druge strane, se oslanjaju na Kongres da preuzme inicijativu i usvoji programe pomoći, kao što je bilo 2009. godine u vreme predsednika Baraka Obame, i sada kad je usvojen paket pomoći pod Donaldom Trampom.
Ekonomista Andre Sapir, viši saradnik Brojgel instituta u Briselu, kaže da takva politika davanja pomoći u Americi igra ulogu onoga što je u Evropi sistem socijalnih davanja, jer je američki manje izdašan, a recesija teže pada radnicima.
Američki radnici gube zdravstveno osiguranje ako izgube posao, a dugoročno su i u većem riziku od gubitka doma. Sa druge strane, Evropljani plaćaju više poreze, što znači da manje zarađuju.
"U Sjedinjenim Državama možete da upumpavate novac u privredu, tako da ljudi ostaju zaposleni, jer kroz zaposlenje su u zaštišeni", kaže Sapir.
"Koji sistem je bolji? Ne bih u tu diskusiju, jer je to veliko pitanje".
Amerika je rangirana ispod proseka mera socijalne podrške među 37 zemalja Organizacije za ekonomski ravoj i saradnju, čije članice su uglavnom razvijene demokratije. Amerika je poslednja na listi zemalja u kojima ljudi žive u relativnom siromaštvu, odnosno sa pola od prosečne plate. U SAD tako živi 17,8 odsto stanovništva, a na Islandu, u Danskoj, Češkoj i Finskoj.
Evo kako se mogu porediti socijalni sistemi SAD i Evrope, prema agenciji AP:
Olakšice za nezaposlene
Amerikanci koji su nezaposleni su u proseku mogli da računaju na 372 dolara nedeljno pre pandemije. Količina se razlikuje od 215 dolara u Misisipiju do 543 dolara na Havajima. Paket pomoći daće nezaposlenima još 600 dolara nedeljno do jula. Proširene su olakšice onima koji su izgubili posao tokom pandemije, što uključuje i roditelje koji su morali da napuste posao pošto škole nisu radile. Većina saveznih država nudi pomoć za 6 meseci bez posla, ali novi usvojeni paket, dodaje tome još 13 nedelja.
Radi poređenja, u Nemačkoj olakšice za nezaposlene iznose 60 odsto prethodne zarade za godinu dana. Francuska nudi 75 odsto prosečne zarade, do dve godine. Prosečno mesečno, to iznosi 1200 evra.
Evropa ima i kratkoročne programe kojim se isplaćuje jedan deo zarade, ako firme odluče da zaposleni rade manje sati zbog privremenih okolnosti. Više od 10 miliona radnika je tako plaćeno u Nemačkoj, kao i 12 miliona u Francuskoj, čime je nezaposlenost u evrozoni povećana samo za 0,1 procenta u martu, u odnosnu na 7,4 odsto u februaru.
Američki paket za pomoć uključije i poboljne pozajmice za provredu, koje mogu biti i oproštene ako se taj novac iskoristi za plaćanja.
Zdravstveno osiguranje
Skoro polovina Amerikanca ima zdravstveno osigranje preko poslodavaca, dok 34 odsto njih ima olakšice kroz vladine programe Mediker i Medikejd. Šest odsto Amerikanaca plaćaju sami osigiranje, dok 9 odsto njih nije imalo nikakvo osiguranje u 2018.
U Evropi, univerzalno zdravstveno osigiranje je pravilo, finansirano od plata i drugih poreza. Jedan od primera je britanski Nacionalni zdravstveni servis (NHS) koji se finansira porezima i nudi besplatnu negu koja vladu košta 7 odsto BDP godišnje.
Olakšice za materinstvo
Američki radnici imaju pravo na neplaćeno porodiljsko bolovanje, ali nijedan federalni zakon ne obavezuje privatne kompanije da obezbede plaćeno odsustvo. U privatnom sektoru, 16 odsto radnika ima plaćeno odsustvo od marta 2018. Neke savezne države nude plaćeno porodiljsko od 4 do 10 nedelja Sjedinjene Države su jedina članica OECD koja ne nudi plaćeno porodiljsko prvorodiljama.
U Francuskoj, porodilje imaju pravo na najmanje 16 nedelja odsudstva za prvo dete i moraju da uzmu najmanje osam. Od trećeg deteta nadalje, imaju 26 nedelja. Radnici imaju dnevnicu do 89 evra, ali u nekim profesijama su pogodniji uslovi, čak do pune plate.
Danska nudi 52 meseca porodiljskog odsustva nakon porođaja ili usvajanja, koje se deli među roditeljima. Da li će biti isplaćena puna plata zavisi od dogovora sa poslodavcem.
Invaliditet
Oko 8,3 miliona Amerikanaca koristi olakšice za invaliditet, koje se kreću od 15 hiljada dolara godišnje, što je malo iznad linije siromaštva, koja je 12.760 dolara. Standardi su striktni i mnogi zahtevi se odbijaju, a ljudi koje odbiju, mogu da završe na bonovima za hranu, što je osnovno program olakšica. Amerika je 30. od 36 država OECD u davanju novca u sličaju invaliditeta ili bolesti na poslu.
U Francuskoj, osobe sa totalnim invaliditetom se kvalifikuju za državno zdravstveno osiguranje od najmanje 292,80 evra mesečno do najviše 1714 evra. Oni koji potpuno nisu u mogućnosti da rade i zavise od pomoći za obavljanje dnevnih aktivnosti, mogu da računaju na 1 418 d0 2 839 evra mesečno. Ta izdavanja mogu se kombinovati sa ostalim prihodima, ali se i oporezuju.
Troškovi
Evropska socijalna davanja su trošak, koji plaćaju zaposleni i poslodavci kroz poreze.
U SAD, socijalno osiguranje činilo je 6 odsto BDP u 2018, prema OECD. U Francuskoj je skoro tri puta više, 16 odsto godišnjem BDP, dok je u Nemačkoj preo 14 odsto.
