“Odluka vlasti Srbije da privremeno suspenduju učešće u vojnim vežbama, među kojima je prva naredna bila zakazana sa Belorusijom, pokazuje izvesnu dozu hrabrosti”, ocenjuje za Glas Amerike Frederik Ben Hodžis - bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi.
Vlada Srbije, podsetimo, u sredu je odlučila da prekine sve vojne vežbe i aktivnosti sa svim partnerima u narednih šest meseci.
Tu odluku Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije, obrazložio je tvrdnjama da se Srbija nalazi, kako se izrazio, pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije.
Srbija je trebalo da bude među učesnicima zajedničke vojne vežbe pod nazivom “Slovensko bratstvo”, koja se u Belorusiji, sa beloruskim i ruskim oružanim snagama, održava od 10. do 15. septembra.
Dijalog Beograda i Prištine
Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, nastavljen je 16. jula u Briselu posle pauze od dvadeset meseci. Prekinut je novembra 2018. kada je vlada tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Razlog za to, prema tvrdnjama tadašnje kosovske vlade bila je međunarodna kampanja srpskih vlasti koju je vodila sa ciljem povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kao i blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – poput UNESCO-a i INTERPOL-a.
Avdulah Hoti i Aleksandar Vučić, glavni pregovarači dve strane su, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država i predsednika Donalda Trampa, 4. septembra potpisali sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Ben Hodžis, danas saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), primećuje da takva odluka, posebno u pogledu takvih vidova saradnje sa Belorusijom i Rusijom, pokazuje sposobnost Srbije da bude nezavisna i sledi sopstveni kurs - kada to želi.
“Tako da bi to trebalo da pošalje pozitivnu poruku Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama, da je spremna da se odupre i drugim pritiscima koji otežavaju pronalaženje neke vrste rešenja odnosima sa Prištinom”, podvlači general Hodžis.
Reagujući na tvrdnje o navodnim pritiscima Evropske unije na Srbiju koje je izneo ministar odbrane Srbije - Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, poručila je da se od Srbije očekuje da svoju politiku uskladi sa politikom EU i ponaša se u skladu sa onim što ističe kao svoje strateško opredeljenje.
"U skladu sa pregovaračkim okvirom, jasno je da se od Srbije očekuje da uskladi svoju politiku prema trećim zemljama sa politikom EU. Pozdravili smo pridruživanje Srbije Deklaraciji EU o Belorusiji. Srbija učestvuje u različitim bezbednosnim i odbrambenim misijama EU, i mi to jako cenimo. Srbija je istakla put ka EU kao svoje strateško opredeljenje i treba da se ponaša u skladu sa tim", rekla je portparolka Evropske komisije.
Odgovarajući na upit Glasa Amerike povodom odluke o suspenziji svih planiranih vojni vežbi - Severnoatlantska alijansa je ukazala da sa Srbijom nije imala nikakvih zajedničkih planiranih vojnih aktivnosti i da ostaje posvećena partnerstvu dve strane.
Međutim, uz svoj proklamovani put ka Evropskoj uniji, Srbija godinama održava bliske veze u polju vojne saradnje sa držama poput Rusije, Belorusije i Kine. Osim zajedničkih vežbi - ta saradnja zasnovana je i na kupovini letelica, oružja i oruđa. Osnovna karakteristika tih transakcija je netransparetnost.
Frederik Ben Hodžis ponavlja svoje uverenje da je Srbija godinama pod značajnim pritiskom Rusije.
“Kremlj je uvek otežavao vlastima Srbije kada su srpske snage učestvovale u vežbama sa NATO, zapadnim ili američkim snagama. Zapad, sa druge strane, nikada nije vršio pritiske ili se mešao kada su srpske oružane snage učestvovale u vežbama sa Rusijom i Belorusijom“, podvlači bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi.
Tenzije u Belorusiji
Belorusija se nalazi jeku političke krize nakon avgustovskih izbora na kojima predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdi da je osvojio još jedan mandat, što opozicija u toj zemlji odbacuje, ukazujući na izborne neregularnosti i tražeći održavanje novog glasanja.
Stanje u toj zemlji pomno prati međunarodna zajednica, kako Sjedinjene Države i Evropska unija kritikujući izborni proces i policijsku brutalnost tokom razbijanja protesta, tako i Rusija koja je Belorusiji ponudila razne vidove pomoći – uključujući i vojno-policijskih snaga.
U prethodnoj, 2019. godini, Srbija je održala ukupno sedamnaest zajedničkih vojnih vežbi. Podaci su to specijalizovanog portala Balkanska bezbednosna mreža - koji je utvrdio da je trinaest vežbi održano sa Severnoatlanstkom alijansom (NATO) i drugim državama - dok ih je sa Rusijom bilo ukupno četiri.
Na jednoj od njih, “Slovensko bratstvo”, u oktobru prošle godine, ruski raketni sistem S-400 prvi put je prikazan van teritorije Rusije, i to baš u Srbiji.
“Mislim da je suvereno pravo svake nacije da preduzma korake za koje smatra da su u njenom najboljem interesu i koji najviše doprinose njenoj bezbednosti i napretku”, podvlači general Ben Hodžis, koji kaže i da poštuje pravo Srbije da održava vojne vežbe sa kim god to želi.
Ovaj nekadašnji visoki američki vojni zvaničnik predlaže čak i mogućnost da Srbija pozove Belorusiju na bilateralne vežbe.
"A onda, u budućnosti, da se priključe pripadnici američke, britanske, ili poljske vojske - odnosno pripadnici oružanih snaga zapadnih zemalja. Da se promeni dinamika - i Belorusiji pruži prilika da spozna pripadnike oružanih snaga sa Zapada. Oni ne moraju biti ruski vazal - iako, nažalost, deluje da je to što Kremlj želi”, ukazuje Hodžis.
Beograd se nedavno pridružio zajedničkoj Deklaraciji EU donetoj pošto su u Belorusiji demonstranti osporili rezultate izbora na kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko. Evropska unija u deklaraciji osuđuje nasilje Lukašenkovog režima prema demonstrantima, ugrožavanje slobode govora i okupljanja.
“Mnogo toga dobrog se može desiti ukoliko Srbija nastavi tim putem i ako Zapad dugoročno ostane posvećen strateškom investiranju u ekonomiju Srbije. Veoma je važno da Sjedinjene Države i Evropska unija sarađuju sa Srbijom i ostanu posvećeni njenim zapadnim integracijama. Glavni dobitnici će biti mladi ljudi u Srbiji”, zaključuje bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi i saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike.
O pregovorima Srbije i Evropske unije o članstvu
Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela u januaru 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja - od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U tekućoj godini Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.
Zamerke na koje se u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije često ukazuje su kašnjenje reformi u ključnim oblastima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, zvaničnici EU vlastima Srbije upućuju i učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija.
