Situacija u prosveti u Srbiji je katastrofalna i biva sve gora, u društvu se obrazovanje ne vrednuje, loš materijalni status zaposlenih i mali procenat izdvojen iz budžeta za obrazovanje destimulišu ljude da tu rade, zbog toga ugled prosvete kod đaka i roditelja dodatno opada, a reforme su nepopularne i za njih je potrebno izuzetno puno vremena, zaključeno je na okruglom stolu "Prosveta u društvu siromaštva i duhovne bede" u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".
Profesor Alekandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu ocenio je da su problemi u samom obrazovanju refleksija nekih društvenih problema poput društvenog statusa obrazovanja.
"Otkako smo u tranziciji, mi gradimo društvo u kom znanje i stručnost nisu važni faktori uspeha u životu, vidimo da je najvažnija lojalnost", rekao je on i ocenio da je u takvim uslovima nemoguće reći deci da ima smisla da se ide u školu. "Obrazovanje je praktično obesmišljeno, ono je izgubilo funkciju koju ima u normalnom društvu".
Samim tim ni nastavnici ne mogu da valjano rade svoj posao, jer to niko ne vrednuje. Zbog toga pada kvalitet obrazovanja, nakon čega roditelji i deca kažu da to ima još manje smisla i još manje vrednuju, ocenio je profesor.
Nastavio je da obrazovanje nije zanimljivo za bilo koju vlast i političke aktere, jer u to "živo blato" ne želi niko da ulazi. Promene su komplikovane i ne mogu se ostvariti na kratak rok, aktera je puno i "šta god pipnete, čak i ako imate najbolji plan, morate da računate sa olujom nezadovoljstva".
"Takođe zabrinjavajuće je da takvom obrazovanje dodatno pojačava socijalno raslojavanje u društvu. Loše obrazovanje umanjuje šanse svakom detetu koje nema uslove da se dobro obrazuje kod kuće, a oni koji imaju resurse više ne računaju na javno obrazovanje, oni rešavaju obrazovanje svoje dece van škole. To znači da je javno obrazovanje izgubilo svoju funkciju da deci koja žive u siromaštvu omogućava bolje mesto", kazao je Baucal.
Ognjen Radonjić, takođe profesor Filozofskog fakulteta, primetio je da je obrazovanje ljudi važno jer su obrazovani ljudi politički svesni, zbog čega "nekome ko voli da bude diktator" obrazovani ljudi ne odgovaraju i on stvara klimu da se oni ili pasiviziraju, ili da napuštaju zemlju "što se kod nas masovno dešava".
"I prosvetu napuštaju naši najbolji nastavnici i profesori tako da smo mi u silaznoj spirali za koju ja ne znam kako je moguće zaustaviti je", kazao je zaključivši da kao prvi korak ka ozdravljenju "ova vlast mora da se makne, sa njima nema napretka i dogovora iz prostog razloga jer to njima ne odgovara i ne interesuje ih. Sledeći koraci su strateški potezi koji će se odvijati u vrlo, vrlo dugom periodu".
Iznoseći konkretne podatke o ulaganju u obrazovanje, Radonjić je rekao da je 2019. u Srbiji izvojeno 3,6 odsto bruto društvenog proizvoda, a u Sloveniji 4,9 odsto, kao i da je po glavi stanovnika Srbija izdvajala 268 dolara za obrazovanje, a Slovenija 1.274 dolara.
"Srbija ubedljivo najmanje ulaže u obrazovanje", kazao je Radonjić i nastavio govoreći o korupciji i percepciji korupcije, po čemu je Srbija u rangu sa Lesotom, Tanzanijom i Obalom Slonovače.
Kao vid korupcije u obrazovanju on je naveo da direktore postavlja vladajuća stranka, da korupcija postoji na tržištu udžbenika gde država otkupljuje udžbenike i potpomaže esktraprofit "kartela".
Sistem funkcioniše na entuzijastima
Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika izjavila je da zaposleni u školama prolaze "medijski linč" kada primete da su ulaganja u škole mala, te da to nije pitanje samo plate nastavnika ili tehničkog osoblja, već kvaliteta nastave koji deca dobijaju, pošto opada interesovanje za rad u prosveti.
"Ceo naš obrazovni sistem funkcioniše na entuzijazmu upravo nas nastavnika koji radimo u školama", zaključila je ona.
Vesna Vojvodić Mitrović iz Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" ispričala je da njena koleginica iz škole nema dovoljno novca da popravi prednji zub, zato što je to "preveliki finansijski zadatak".
"Pa koju i poruku šaljemo učenicima? Obrazuj se, visoko vrednuj znanje, ali kada jednom budeš u prilici da možda to znanje deliš iz pozicije nastavnika, ti nećeš biti onakav kako to kaže aktuelna ministarka: 'Nastavnik treba da bude neko kome se deca dive', jer ćeš zapravo biti suočen sa tim da ta deca ne mogu da vide parametre i kriterijume prema kojima bi trebalo da nastavnik bude uzor i predmet divljenja", rekla je Vojvodić Mitrović.
Predstavnica Instituta za savremenu istoriju Srbije Marija Obradović rekla je da u Srbiji preovlađuje radno-intenzivna privreda koja koristi niskoobrazovanu radnu snagu, te su niske plate u tom slučaju očekivane.
Ona je istakla da više od 80 odsto porodica ima subjektivni osećaj siromaštva, a da je 28,5 odsto statistički u riziku od siromaštva.
"U takvom društvu, koje ima oblik endemskog siromaštva, obrazovanje nema društveni značaj, odnosno privreda nema potrebe za obrazovanima", rekla je Obradović.
Radonjić je na to primetio da se drugačija privreda stvara, dok je glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk nastavio da vlast mora da kreira drugačiju strukturu, umesto da daje subvencije za fabrike za kablove u kojima će da se "stvori dodatna vrednost od jednog evra".
Ćulibrk je dalje rekao da je Srbija među zemljama koje ulažu ubedljivo najmanji procenat BDP-a u obrazovanje, te da se ta situacija pogoršava iz godine u godinu.
"Mi ulažemo 40 odsto u obrazovanje manje od onoga što bi bilo neophodno, da ne govorimo o tome šta bi bilo potrebno ako želimo informatičko društvo, ako želimo društvo zasnovano na obrazovanju, inovacijama...".
On je situaciju sa platama zaposlenih u prosveti ilustrovao podatkom koliko mesa je moguće kupiti za platu, pa je tako rekao da su nastavnici u Srbiji 2021. mogli da kupe 143,5 kilograma svinjskog buta, a sada za svoju platu mogu da kupe 97,5 kilograma tog mesa.
U izveštaju su korišćeni neki materijali agencije FoNet.
