Oko 82.000 dece uzrasta od pet do 17 godina izloženo je zloupotrebi dečjeg rada u Srbiji, što čini oko 10 odsto od ukupne populacije dece. Zloupotrebi su najviše izložena starija deca u posmatranoj razmaku dobi, i značajno više pogađa dečake nego devojčice, više decu u neurbanim nego u gradskim sredinama, dok deca najviše rade u poljoprivredi i uslužnim delatnostima uključujući i rad u domaćinstvu, a manje u industriji, rečeno je na predstavljanju Anketnog istraživanja o zloupotrebi dečjeg rada, koje je sproveo Republički zavod za statistiku, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada (MOR).
Jovan Protić, koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju, rekao je da je procenat od 10 odsto na nivou svetskog proseka, gde je globalno zloupotrebi rada izloženo oko 160 miliona dece, međutim da najveći deo tog globalnog broja odlazi na nerazvijene i slabo razvijene zemlje, sa kojima Srbija "svakako ne bi želela da se poredi".
Protić je rekao da je posebno onespokojavajući podatak da je posle dugog niza godina opadanja broja dece izložene zloupotrebi rada od 2000. do 2016. taj broj globalno ponovo počeo da raste, pa je tako sa oko 200 miliona 2000. godine pao na nešto preko 150 miliona 2016, da bi se nakon toga uvećao za oko osam miliona dece u poslednjih šest-sedam do sedam godina.
"Faktori za to su mnogobrojni. Tiču se svakako i demografskog rasta, ali imaju veze i sa pandemijom kovida, konfliktom u Ukrajini, jer sve to što ugrožava ekonomsku egzistenciju roditelja i umanjuje šanse za njihov dostojanstven rad", kazao je on, precizirajući da je brojnost slučajeva dečjeg rada usko povezana sa stanjem siromaštva i "neophodnošću da deca deluju kao pomažući članovi domaćinstva".
On je podsetio da se na dečji rad odnose dve od 10 fundamentalnih konvencija međunarodne organizacije rada - Konvencija 138 o minimalnom uzrastu i Konvencija 182 o najgorim oblicima dečjeg rada - odnosno da je reč o problemu kojim se MRO duži niz decenija bavi.
Protić kaže da je MRO uradila više zakonskih predloga i ponuđenih rešenja, ali da je od toga u Srbiji jedino usvojena Lista opasnog rada za decu.
Dodaje da je u međuvremenu ta lista ažurirana i poziva državu da i to usvoji, kao i Listu lakog rada za decu na kojoj se nalaze zanimanja kao što su gluma, učestvovanje u snimanju reklama, ili popularna prodaja limunada na ulici:
"Ako taj laki rad nije definisan, smatra se da država automatski ima problem sa dečjim radom", kazao je on, uz ogradu da bi to moglo da bude usvojeno tek prilikom promene Zakona o radu, što se ne očekuje pre 2025. ili 2026. godine.
Deca od pet do 14 godina ni u kom slučaju ne bi trebalo da rade, pogotovo dok ne postoji jasno definisan laki rad. Deca starija od 15 godina po zakonima u Srbiji imaju pravo da rade uz saglasnost roditelja, ali kada rade poslove koji su opasni ili loši po njih i to se smatra dečjim radom, objašnjava Protić.
Rad dece iz nečeg pozitivnog, kao što je stvaranje radnih navika, prerasta u negativno kada se deca odvajaju iz škole, kad to može da našteti njihovom fizičkom zdravlju i razvoju morala i tome se moraju suprotstaviti i roditelji, uprkos teškoćama da obezbede dovoljno sredstava za život u porodicama, zaključio je Protić.
Marija Gabrijela Breglija iz Međunarodne organizacije rada u Ženevi rekla je da su rezultati istraživanja u Srbiji pokazali da je problem zloupotrebe rada dece "kompleksan fenomen", što znači da ne postoji jedan recept koji će omogućiti da se ono trajno eliminiše i da pristup mora biti kroz saradnju više institucija.
Istraživanje pokazalo da se dečji rad u Srbiji najčešće sprovodi unutar porodice i da je siromaštvo glavni problem, precizirala je ona.
Jovana Čvorić iz organizacije Sekons (SeeConS) istakla je da je jedna od glavnih posledica zloupotrebe rada dece na ulici zanemarivanje obrazovanja ili rano napuštanje školovanja.
Ministarstvo: Deca da budu zaštićena od eksploatacije
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u ponedeljak je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada, podsetilo na nužnost da deca, kao najosetljivija društvena grupa, budu zaštićena od svake vrste eksploatacije, pa tako i radne, te da prilikom eventualnog radnog angažmana moraju da dobiju dodatnu i adekvatnu zaštitu.
Primereno angažovanje deteta u porodičnim poslovima, poslovima van kuće tokom raspusta, sa ciljem obezbeđivanja zarade za svoje potrebe, rad koji je primeren uzrastu deteta, a koji pri tom ne ometa školovanje ili slobodno vreme deteta, smatra se poželjnim i neophodnim radi sticanja radnih navika i funkcionalnog osposobljavanja za život, precizira Ministarstvo u saopštenju.
Ministarstvo je ukazalo da deca koja žive i odrastaju u teškim materijalnim i socijalnim uslovima lako postaju žrtve nedozvoljenog radnog angažovanja. Mogućnosti za tako nešto se uvećavaju ukoliko se siromaštvo i socijalna isključenost dece i roditelja poklapaju sa pripadnošću nekoj od društveno osetljivih podgrupa.
Prevencija podrazumeva smanjenje siromaštva i socijalne isključenosti dece iz najosetljivijih grupa, osnaživanje porodice kroz univerzalni pristup socijalnoj zaštiti i podizanje svesti o značaju obrazovanja kao i uspostavljanje institucionalnih mehanizama zaštite.
Navodeći da je zloupotreba dečjeg rada složena i višeslojna, kako u pogledu aktera, tako i u pogledu oblika, Ministarstvo je ukazalo da je zato neophodno posvećeno, kontinuirano i sinhronizovano delovanje svih relevantnih segmenata državnog i civilnog sektora
Položaj dece u društvu mora da bude neprikosnoven u pogledu poštovanja i zaštite njihovih prava i njihove bezbednosti u svakom smislu, navelo je ministarstvo i istaklo da kada su deca u pitanju, a pogotovo u kontekstu zloupotrebe njihovog rada, odgovornost je na svima - od roditelja, rodbine, komšija, preko nastavnika, zdravstvenih radnika do pripadnika policije i vojske.
Ombudsman: Hitno eliminisati dečji rad
Zaštitnik građana Zoran Pašalić takođe je u ponedeljak ukazao na hitnost eliminisanja dečjeg rada i stvaranja kvalitetnije budućnost za svu decu.
Pašalić je u pisanoj izjavi naveo da decu u radne aktivnosti uglavnom uključuju roditelji, starija braća ili sestre, a jedna od ključnih posledica je zanemarivanje obrazovanja ili rano napuštanje školovanja.
On je istakao važnost postojanja jedinstvenih kriterijuma i načina registrovanja te pojave u našem društvu i obezbeđivanje mehanizama za sprečavanje dečjeg rada na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou.
Pašalić je istakao da deca spadaju u najosetljivije grupe lica koja moraju dobiti adekvatnu zaštitu prilikom radnog angažovanja.
Država, organizacije civilnog društva, privredni sektor i pojedinci imaju ključnu ulogu u borbi protiv dečjeg rada, rekao je Pašalić i poručio da se mora jačati zakonodavstvo i politike koja štite decu od iskorišćavanja, osnaživati institucije koje sprovode zakon i unapređivati saradnju na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada obeležen je prvi put 12. juna 2002. godine, u organizaciji Međunarodne organizacije rada. Slogan ovogodišnjeg obeležavanja ovog dana je "Socijalna pravda za sve - zaustavite dečji rad".
