Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je nacrt rezolucije o genocidu u Srebrenici sa 84 glasa za, 19 protiv, dok je 68 država članica bilo suzdržano.
SAD: Usvajanje rezolucije o Srebrenici važan napor Generalne skupštine UN
Sjedinjene Države, koje su bile jedan od kosponzora nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici, pozdravile su usvajanje dokumenta u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
„Obeležavanje tog zločina sa poštovanjem i sećanje na hiljade izgubljenih života – važan je napor Generalne skupštine“ navedeno je u odgovoru na upit Glasa Amerike.
Rezolucija predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
U rezoluciji se ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici.
Sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije - Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovine glasale su za rezoluciju.
Dokument, čiji je zvanični naziv, "Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995", sačinile su Nemačka i Ruanda.
U rezoluciji se ne pominje nikakav vid odgovornosti bilo kog naroda ili države već, između ostalog, poziva na bezrezervnu osudu poricanja genocida u Srebrenici.
Rezolucija predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen nad Bošnjacima u tom području tokom rata na prostoru Bosne i Hercegovine od 1992. do 1995.
Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali se tumači da imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene
Komesar UN za ljudska prava Volker Turk pozdravio je usvajanje rezolucije i naveo da ona odaje priznanje žrtvama i preživelima u potrazi za istinom i pravdom, kao i da promoviše kulturu sećanja u Bosni i Hercegovini i regionu.
Organizacija za ljudska prava Hjuman Rajts Voč podsetila je da se u rezoluciji pominju lideri bosanskih Srba zbog učešća u genocidu nad muslimanima, ali ne i neuspeh mirovnih snaga UN-a da zaštite hiljade muškaraca i dečaka.
Specijalna savetnica Ujedinjenih nacija za sprečavanje genocida Alis Nderitu ocenila je da usvajanje rezolucije predstavlja važnu prekretnicu za odavanje počasti žrtvama genocida u Srebrenici, preživelima i njihovim porodicama.
Kako je tekla rasprava?
Rasprava je počela nešto posle 10 sati po lokalnom vremenu, minutom ćutanja za iranskog predsednika Ebrahima Raisija, koji je poginuo u padu helikoptera.
U ime Srbije obratio se predsednik Aleksandar Vučić koji je pozvao članice Generalne skupštine da uskrate podršku predlogu rezolucije – označivši ga jednostranim, neusaglašenim i dokumentom koji će izazvati napetosti i krizu na području Balkana.
Rekao je da nije lako pričati posle Nemačke protiv rezolucije i da bi mogao biti označen kao “negator velikog zločina koji se dogodio u Srebrenici”.
“Zašto se ova rezolucija i donosi kada je reč o individualnoj pravnoj odgovornosti? Ona je već sprovedena jer su svi oni osuđeni na zatvorske kazne”, rekao je Vučić.
On je izrazio sumnju da će rezolucija o Srebrenici da doprinese miru i stabilnosti, rekavši da je nacrt sastavljen krišom od Srbije.
Vučić je pozvao države da glasaju protiv ovog dokumenta, jer je, kako navodi, rezolucija politizovana, a optužio je “velike države” da su vršile pritisak na članice koje nisu želele da podrže nacrt rezolucije.
Predsednik Srbije tvrdi i da će, ako rezolucija bude usvojena, svet da se suoči sa brojnim novim predlozima rezolucija o raznim slučajevima masovnih stradanja.
“Ne radi se ovde o sećanju i uspomenama već o otvaranju starih rana koje će izazvati brojne napetosti”, poručio je Vučić.
Prva se obratila ambasadorka Nemačke, zemlje koja je jedan od sponzora rezolucije o Srebrenici.
Antje Lenderce, u govoru u kojem je predstavila rezoluciju, rekla je da ona nije uperena ni protiv koga – pa ni protiv Srbije.
„Iskreno rečeno, čule su se mnoge lažne optužbe na račun ove rezolucije. I želim da neke od tih stvari razjasnim. Rezolucija nije uperena ni protiv koga – nije uperena protiv Srbije, cenjene članice ove organizacije. Ako je protiv nekoga uperena, to su počinioci genocida. Stoga, pozivam sve da sude na osnovu teksta rezolucije i da podrže naš poziv da se sećamo događaja u Srebrenici od pre 30 godina“, rekla je diplomatska predstavnica Nemačke.
Lenderce je kazala da rezolucija uživa podršku mnogih zemalja, pa i onih sa Zapadnog Balkana, i da su prihvaćeni amandmani Crne Gore – koja nije među konsponzorima rezolucije.
"Predlogom Crne Gore se pojašnjava da je odgovornost za genocid, po međunarodnom pravu, individualizovana, i da ne može da se pripiše etničkoj, religijskoj ili nekoj drugoj grupi. Uvereni smo da će ovo sprečiti pogrešne interpretacije i cenimo konstruktivni angažman Crne Gore“.
Nemačka ambasadorka je podvukla da se „rezolucijom traži pomirenje, u sadašnjosti i budućnosti“ i istakla da dokument ima podršku nekih organizacija iz Srbije.
„Sve etničke grupe u bivšoj Jugoslaviji su u ratu pretrpele užasne gubitke. Žalimo za svim žrtvama jednako. I kad kažem za svim, mislim na svaku etničku grupu koja je pretrpela gubitke“, istakla je Lenderce.
Lenderce je podsetila da je u Srebrenici pre skoro 30 godina ubijeno najmanje 8.372 bosanskih muslimana, te da su međunarodni sudovi ocenili da je reč o genocidu.
„Nadamo se da će se ova organizacija ujediniti u priznavanju genocida – što su priznale i njene pravosudne institucije...Kakvu ćemo poruku poslati budućim generacijama ako se mi, kao Generalna skupština UN, opredelimo da se ne sećamo žrtava, da se ne osvrćemo na istorijski kontekst i sudske procese u vezi sa zločinima u Srebrenici?“, upitala je Lenderce i pozvala da se glasa za usvajanje rezolucije.
Ona je, inače, izlaganje počela podsećanjem da su UN „nastale na pepelu Drugog svetskog rata koji je pokrenula nacistička Nemačka, u kojem je poginulo 60 miliona ljudi“.
„Jedan od naših zajedničkih ciljeva u ovoj organizaciji je bio da sagradimo multilateralni sistem koji sprečava da se ovakvi zločini ponovo dese“, poruka je nemačke ambasadorke u UN.
Predstavnik Kine je rekao da je u interesu Bosne da shvati da je harmoničan život svih zajednica važan za region.
"Kina se uvek zalagala da istorija ne sme da se zaboravi i nada se da će sve zajednice u Bosni da se razvijaju".
U vezi sa rezolucijom rekao je da je "izazvala brojne konrtoverze".
"Glasanje o nacrtu rezolucije nije u duhu pomirenja i harmonije u Bosni i Hercegovini kao i nastojanja da se očuva stabilnost u region. Zato će kina biti primorana da glasa protiv rezolucije".
Ujedinjeni Arapski Emirati bili su suzdržani tokom glasanja o nactru rezolucije. Ambasador te zemlje pri UN Mohamed Abušahab poručio je da UAE snažno osuđuju pokušaje da se negira ili umanji genocid počinjen u Srebrenici.
"Imajući to u vidu ističemo sumnju u vezi sa trenutkom i procesiranjem nacrta rezolucije. Nezadovoljni smo što su diskusije o nacrtu rezolucije, nažalost, pokazale znatnu politizaciju", poručio je ambasador Abušahab.
Rusija se izjasnila protiv nacrta rezolucije, a samo glasanje njen predstavnik ocenio je nesrećnim poglavljem Generalne skupštine UN.
"Jer je cilj bio da se demonizuje jedan narod bivše Jugoslavije i podrije Dejtonski sporazum. Rezolucija nije doneta brojem glasova kojim su se sponzori nadali, jer je više zemalja bilo protiv ili uzdržano nego za. Potpuno je neprikladno praviti paralelu između nacrta rezolucije o genocidu u Ruandi i nacrta rezolucije u Srebrenici, jer je prvi nacrt imao saglasnost Afričke unije, pre razmatranja u UN", rekao je on.
Predstavnik Crne Gore u UN Damir Šabanović izjavio je da zvanična Podgorica podržava rezoluciju, navodeći da dokument nepogrešivo osuđuje veličanje ratnih zločinaca i akata genocida.
On je naglasio da Crna Gora prepoznaje značaj rezolucije i presude međunarodnih sudova koje ukazuju na genocid u Srebrenici, ali i odluku crnogorskog parlamenta iz 2021. da usvoji rezoluciju o Srebrenici.
Cilj dva amandmana koja je podnela Crna Gora bio je da se izbegnu bio kakve pogrešne interpertacije i da se ukaže na individualizaciju krivice, dodao je on.
Šabanović je naglasio da Crna Gora pomoviše mir, pomirenje i razvija prijateljske odnose i saradnju, a da su prilikom glasanja imali u vidu sve implikacije, uključujući i političke.
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
U presudama međunarodnih i regionalnih sudova masovno ubistvo više od 8.000 građana Bosne i Hercegovine (BiH) u području Srebrenice okarakterisano je kao genocid. Isto je učinio i Međunarodni sud pravde u Hagu po tužbi BiH protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
U odluci iz 2007. ukazano je da tadašnje vlasti u Beogradu nisu učinile ništa da spreče i kazne zločin genocida u Srebrenici jula 1995, ali i da nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida.
